Народна скупштина

У извештају напоменуто је чак да је о овоме пон) свему било познато и другоме питачу, Г. Петровићу, у народном посланику, јер је џрошле године као (паде кружни посланик и сам у овоме учествовао. Према умот. томе, господо, не изгледа да ће. се ускоро пристутип пити решавању овога шута, јер је народ округа на ужичког збиља спромашан. Путова има много п ја они мислим да ће се њему приступити само тада кад уто ступи нов закон у живот и када ће на основу тога јаз закопа држава поједине путеве градити и одржатен вати о своме трошку. На тај начин може се поом моћи, као што и начелство налази, које мисли да би јепцт требало путове подизати у округу ужичком онако ова као што се подињу железнице.

То је мој одговор. · Прота. Милан Ђурић. — Ово је један од H|RH најважнијих и најкориснијих путова у округу ужичон ком, трасиран је од Пожеге преко Глумча, Састазнвн вака, Јежевице, Душковаца, Тометина Поља, преко кеМ Маљена, Брежја и иде у Лајковац. | Од железнице може имати користи Бад имамо јада среске и општинске путове израђене. да овај пут « вр је разрезан прирез у округу ужичком; и он још зјин није сакупљен, и оно што је било сакупљено, око

).52 25.000, већином је потрошено при исплати пута у“

#74 Бувовима предузимачу Брушији. Ја признајем г. Миона нистру да са купљењем приреза у нашем округу иде ппет тешко, јер је свет наш сиромашан, зато молим овде Ним Министра Грађевина, као врховну власт над путоина вима, да нађе могућности да се овај пут као врло ттоп потребан и користан што пре направи.

| Потпредседник, Јаков Чорбић. — На реду il 3Lje питање г. PaancaBa MugirponnHha. (Gacr. 1).

Министар Грађевина, Велислав Вуловић. —

TT. посланик Митровић упутио ми је питање о граmad baemy извесних путова у округу ужичком, коју је ттоп потребу у главноме изазвало трађење железнице до =“ Ужица. ; ___Ја сам упутио ово питање начелству окружном 10 ши оно ми је дало о томе извештај. Оно је о свазион коме путу одговорило детаљно. Тако, за пут Ужице 4— — Бајина-Башта: да је израђен пре 15—20 година, ) BR Aa он није израђен по свима прописима техничким, ел да није калдрмисан и да је тежак за саобраћај, ике али ла никад саобраћај на њему није престајао. - да пут Ужице—Јелова Гора наводи се да тај тти пут-и сам окружни одбор није хтео да ради, него | Bira је оставио зато што народ округа ужичког смават тра то као пут стратегиски и жели да држава тај

ту пут гради. ; За пут Ужице— Мокра Гора, Ужнце—Косјерић јавн наводе св исти разлози, — и онда начелство, под-

уон-носећи извештај, завршује овако: „Начелство тврди, 5 вл да се са средствима којима округ располаже и према том могућности употребе народне снаге у садашње доба н не може више учинити за одржавање путова у овоме но округу него што je учињено. Хоће ли се бољи пу07 тови но што су сад, мора се учинити већа жртва у вн на другој страни, код народа, а не код начелства М н и Министарства. Народ мора на путове више дати, пер јер овако, док неће ни да ради ни да плаћа, не ош може имати боље, него све горе и горе путове“

24 Из овога извештаја начелства округа ужичког ви3THJ лите, да се збиља нв може очекивати побољшавање

“16. МАРТА 191. ГОДИНЕ | ђ i Поди

путова, ношто народ нома могућности да те путове ради. |

Радисав Митровић. — Господо, саслушали смо одговор г. Министра и ја сматрам за потребно да кажом неколико речи.

ви ви знате како су важни путеви у једној земљи. Међутим, ми у Орбији с године на годину место да имамо све боље путеве ми имамо све горе. (ве последње две године било је много киша, зима су биле без мрава n путеви су, разуме се, пропали. Међутим, путеви се не оправљају зато што народ неће више да кулучи, јер је савнао да је донет

„закон по коме ће се закону путеви правити из при-

реза — а међутим тај прирев још није ни окупљен. Тако ће наши путеви остати непролазни, те ће се морати преносити на самарими оно што

има да се преноси. Кирије су ужасно скупе. Данас кирија мора да се плати 6—8 дин. а до БајинеБашто и до других удаљенијих крајева мора да плате и 10 дин. ако ко хоће да пренесе какву ствар. Међутим, ранијих година кирије су биле много јевтиније, зато што су путеви сада гори него што су били пре 8 године. Мене је баш то тешко стање п покренуло да упутим ово питање г. Министру Грађевина и да га упитам: да ли би он био вољан да тражи пута н начина, да се ово питање о нашим путевима реши на други начин, као што је и у другим земљама решено Народу, нарочито сиромашних крајева, где много путева има п гле је путеве врло тешко направити због теренских тешкоћа, није могуће о свом трошку направити путеве, — и онда ја мислим, да би требала држава да му притекне у помоћ, јер кад држава гради жељезнице по земљи, треба да прави и путево, нарочито онде где за сад нема жељезнице. Држава је дужна да води бригу и старање о народу у целој земљи подједнако, а не тамо где су равни крајеви да прави жељезницу, а у брдовитим крајевима да пема ни путева. Што г. Мин, каже да је начелство поднело извештај, то је истина и тај је извештај тачан. Међутим, округ ужички је направио 10—15 путева кулучким прирезом.

Као што је г. Министар поменуо у одговору на питање крајинских посланика, који се буне против приреза, ужички округ није могао, зато што су теренске прилике тешке, да гради радном снагом путеве, него преко предузимача и за то је купио кулучки прирез. На среским скушштивама доносила, са је одлука, да пут место да се гради кулучком снагом, да сегради преко предузимача прирезом и онда. се покупи прирез и даје се на лицитацију. Израђено је тако неколико добрих путева, али има путова војијсе не могу израдити. Кад ступи у живот и нови закон о друмовима, прирез у ужичком округу биће врло мали, зато што је народ тога краја сиромашан и што се тим прирезом неће моћи ништа учинити. Ја сам због тога и упутио ово питање на

Мипистра и ја га молим да ту ствар опет проштудира и да види има ли могућности ла држава погради путеве у оним крајевима где нису пограђоне железнице, јер би то била накнада тим крајевима

Потпредседник, Јаков Чорбић. — На реду је одтовор на питање проте Милана Ђурића: о путовима у срезу ариљском и златиборскон. (Види састанак КУ).