Народна скупштина, 01. 10. 1911., стр. 20
Прилог „Народној Скупштини
ИНТЕРПЕЛАЦИЈА Господину Министру Војном
Бупетом за 1911. годину предвиђена је нарочита сума од 400.000 дин. на вежбање ти маневровање војске. Шри свем том, у другој половини јула месеца, позван је и издржао је десетодневну вежбу
трећи позив народне војске, и то о своме круху пи руху.
Част нам је замолити г. Министра Војнот за одтовођр:
а) Из којих је разлога овако поступљено према трећем позиву народне војске 2 6) Сматра ли г. Министар, да ће се оваквим поступцима појачати код народа овећање дужности према војсци и својој војничкој обавези 7 в) На што је употребљена и, ако није, на што се мисли употребити предвиђена сума од 400.000 дин. кад се она не употребљује на оно, чему је буџетом намењена 2 1. октобра 1911. год. у Београду. Интерпеланти :
Мих. Ј. Борђевић, Бора Ј. Поповић, Жив. Рафајловић, Рад. Агатоновић, П. Станковић, Јосиф Бојиновић, Буд. П. Самуровић, Мил. Милојевић.
ИНТЕРПЕЛАЦИЈА Господину Председнику Владе
Решењем Закона о радњама Народна Окупштина је ставила Влади у дужност да по гласу сопијалнополитичких законских одредаба спроведе основне мере за заштиту и осигурање радничке класе.
И ако те одредбе не одтоварају у задовољавајућој мери потребама и: очекивањима радничке класе ин начелима напредне социјалне политике, оне ипак тарантују радницима извесне добити и представљају известан напредак. Влада и органи државне власти добили су у тим одредбама овлашћење и налогда лојалним извршењем њиховим учине први корак на
~
па фи
>
ee —
заштити и осигурању радне класе од неограничене“ експлоатације,
9н5
сатирања и упропашћивања., и даба
тако удара прве основе најнужнијем, најкултурни= =
јем и најкориснијем раду сваке модерне државе. Али систематеким тажењем и изигравањем са= времених социјално-политичких одредаба за заштиту MH осигурање радника Влада је самовласно укочила један нужан посао државне управе, на=. силно лишила раднике законом признатих права, погазила један закон и одрекла се једне своје дуж= ности према најпотиштенијој, али најпродуктивнијој друштвеној класи. Преко Министарства Народне. Шривреде које је за извршење овог закона у првом
реду најпозваније, Влада је на штету радника га- -6' зила јасне законске одредбе у свему оном што је 5/ пољу до сада предузимала, а за примену
на овом најелементарнијих и најважнијих одредаба за рад-
= Бо - НЕ он“ – ЊЕ „58 = 10], 5H) TO
LJ
нике није показала никакво старање као да онеијн * не постоје. Место тота Министарство Народне При= -т' вреде је припомогло да се углед овота закона убије 51:
у очима оних који су имали да га врше и према којима га је требало вршити, изазивајући оправ= дани гнев радничке класе.
Зато интерпелишем Господина Председника, као представника Владе и њене политике, и тражим, да се изјасни:
1. Солидарише ли се Влада са тажењем и изи-
гравањем закона, које је вршио и које и данас врши и
Министар Народне Привреде 7
2. Ако се Влада солидарише са тим, како је 9!
смела тазити и лишити радничку класу права која јој закон признаје >
8. Мисли ли Влада поправити своје држање према животним интересима радничке класе и одмах приступи лојалном вршењу свих одредаба у закону, које радничкој класи гарантују заштиту и оситурање 2
3. октобра 1911. год.
Београд.
Интернелант,
Триша Каплеровић народни посланик.