Народна скупштина

ПИТАЊЕ

Г.Г. Министру Унутрашњих Дела и Министру Правде.

Да ли је познато Господину Министру Унутрашњих Дела, да полицијске власти позивају земљораднике из свију и најудаљенијих села среза, среској канцеларији ради пријема судских позива, решења и пресуда, кад та решења позиве и пресуде могу предавати људима и дотичне општине као што је то и до сада рађено, те како би се избегла дангуба, остављајући цео дан док један човек из села коме је удаљена среска канцеларија, по 30 километара због пријема једног позива првостепеног суда.

Да ли је познато Господину Министру Правде, да су првостепени судови издали полицијским властима наредбу, да се за овакве ситне ствари позивају људи среској канцеларији и да толико скупих надница народ издантуби, за примање позива, решења и пресуда, кад то могу вршити и општинске власти чиме би се ова дангуба избегла.

Молим г.т. Министре Унутрашњих Дела и Правде да ми одговоре:

1. Да ли се ово позивање врши по наредби среске полицијске власти, па ако јесте, је ли вољан наредити властима да позиве, решења и пресуде

упућује општинским судовима који долазе од прво-.

степених судова и других власти на предају, као што је то и до сада практиковано. :

2. Да ли се ово позивање народа среским канцеларијама врши по наредби првостепеног суда, па ако јесте, хоће ли Господин Министар Правде наредити првостепеним судовима, да то у будуће не буде, јер дангуба која се овим поступком суда првостепеног и полицијске власти наноси земљорадничком народу врло је скупа.

Одговор на ово питање, молим да ми се да у Скупштини,

8 јуна 1912. Београд.

Тод.

Јеротије М. Лукић народни посланик. ПИТАЊЕ Господину Министру Унутрашњих Дела Капетан ср. прокупачког човек је пун самовоља. Он је пресудом својом Бр. 11972/912 казнио је председника општине драгушке само зато што није успео да наговори одборнике да ови изберу за туторе она лица која поп хоће, а тако исто и деловођу исте општине казнио. Питам г. Министра: 1) Да ли му је ово познато2 2) Хоће ли и даље дозволити да овај човек под видом закона своју самовољу проводи. 5) Хоће ли овота човека да пензионише или да му да друго неко звање у коме ће знати да ради. 8 јуна 1912 год.

Београд Питач

Ђорђе Панајотовић народни посланик

ПИТАЊЕ Господину Министру Унутрашњих Дела

Достављено нам је, да је начелник среза тамнавског у округу ваљевском, наредио одбору општипе бајевачке у истом срезу, да председника те општине Лазара Димитријевића сутра разреши од председничке дужности без оправданих равлога.,

Молимо Господина Министра, да нам изволи одтоворити преко Председништва. Народне Окупштине : у

1. Је ли му овај случај познат; п

2. Хоће ли још данас наредити начелству среза

тамнавског, да овај случај расправи строго у границама закона 2

7. јуна 1912. Београд.

ТОД.

Народни посланици:

Мих. Р. Радивојевић, Ив. П. Павићевић, Лаза С. Поповић

ПИТАЊЕ

Господину Министру Просвете и Црквених Послова.

Свештенство Краљевине Орбије, има више од 20. година како се обраћа Краљевским Владама да се преуреди његово материјално стање на сувременој основи и све су владс обећавале признајући потребу преуређењу свештеничког стања у интересу државе и цркве алидо данас обећања остадоше неиспуњена.

Шризнајем, да влада г. Николе Пашића прихватила је један пројект који је прошао кроз Скупштину и Савет и Народни Скупштина изабрала одбор и одбор израдио је пројект у споразуму са г. Министром Шросвете и тај је пројект предао Председништву Народне Скупштине и он још до данас није стављен на решење.

дато питам г. Министра, оће ли тај израђени пројект и кад изнети на решење пред Скупштинуг Јербо то је у интересу као што рекох горе, државе и цркве а и свештенство као важан фактор у држави уверило би се да држава води бригу о њему, па би још са већом преданошћу вршило своју узвишену службу цркви и народу.

Даље, питам г. Министра, је ли готов пројект закона о црквеним властима и ако је готов кад ће га ставити пред Народну Скупштину, јер садањи закон о црквеним властима у многим својим одредбама обустављен је у старом режиму Указом на штету свештенства. И један и други закон треба да заједно буду изнешени пред Народну Скупштину на решење.

То императивно захтевају интереси државе и

цркве.

7. јуна 1912. то Београд.

Прота Милан Ђ. Ђурић

or — sre!

HT -II