Народна скупштина

49 ~ среском, да нареде општинском суду клокоOHP/AMKOM, JUL Атића као деловођу општинског от' Ope пошто по чл. 114 тач. 8 закона о општи51 па нема услове за деловођу општинског. не Како Атић ни до данас као деловођа општине О Очева није отпуштен а зато по чл. 112. 5. 8 зак. о опттинама нема услове, то питам говитлаина Министра да ми у Народној Окупштини оновори: А 11. Да ли му је познато да је Атић деловођа внпттине клокочевачке више од две године и ако Г ла. 114. тач. 8. закона о општинама нема услова ин ЕШ и | 29. Хоће ли господин Министар наредити да Чит А тић као без условни деловођа одма из о1н знне клокочевачке отпусти.

(. -00. јуна 1912. Београд.

TOA. Питач Илија Ј. Анђелковић народни посланик

ПИТАЊЕ пооосподину Министру Народне Привреде

оПо закону о осигурању стоке од 10. новембра ут .65. тодине, установљен је нарочити прирез на уто српске грађане који имају стоке да по вред-

нти исте плате а да им се па случај угинућа п хлах по извршеној процени угинуле стоке плати

: накнада од процењене вредности. По овоме тнону докле је он био у важности сав разрезани аорев с малим изузетком наплаћен је од грађана хогредат државној каси а има знатни број грађана | витма је стока угинула процењена и урађено све ir треба по закону, послато Министарству НаП етне Привреде на исплату али тим људима нидо ас није исплаћено што је по закону требало да BXJMHHH.

Г ја питам господина Министра и молим га да пп пред Народном Скупштином одговори на ова :внања :

„П. Је ли покупљен сав разрезани прирез на уп уху по том закону који је до укинућа истог био зезоезан и ако није зашто 2 20. Зашто се грађанима чија је стока угинула, Рено и урађено све што треба не исплаћује ожоју акнаду имају права по закону, јер и ако ; укинут он се има до своје важности у 7 тиму извршити и хоће ли господин Министар прептети мере да се исплати свима оним лицима чија, зноттока угинула и процењена и кадг

11. јуна 1912. год.

Београд. 7

Ранко Т. Обрадовић народни посланик.

ПИТАЊЕ упооосподину Министру Народне Привреде

по МУ општини липолишкој срезу мачванском, кмет 1. = „Бела-реке“ Сима Ђурић чинио је злоупотеу са општ. шумом тиме: што је исту продавао, зитиме општину оштетио са преко динара 20.000.

39

Грађани села Беле-реке жалили су се тосподину Министру, и господин. Министар је наредио окружном шумару да изађе па лице места и учини увиbaj али, окружни шумар MO казивању сељана дошао је само до у село а на лице места у шуму није ни излазио.

(' стота молим господина Министра да понова нареди окружном шумару, да изађе на лице места и у присуству жалиоца учини увиђај ла по извешћу молим господина Министра да ми на ово питање изволи одговорити пред Народном Скупштином.

11. јуна 1912. год. Београд. Дратић П. Самуровић

народни посланик

ПИТАЊЕ Господину Министру Финансија

У срезу млавском округа пожаревачког, а у општини Дубочкој, Трновачкој, Каменовској, Кнежичкој, Рановачкој, 8. Поповачкој, Панковској, Табановачкој, Крвијској и један део Петровачкој, постоји огромна штета од елементарних непогода — града, јер су сви усеви као и ливаде, воћњаци, жетве и остало уништени.

Питам г. Министра да ми одговори мисли ли да што пре нареди да се то извиди и да се грађани који су толико оштећени бар ослободе плаћања пореза на исто имање за ову годину; — и мисли ли г. Министар наредити пореским властима да не употребљују екзекуцију над грађанима ове општине. 19. јуна 1912. у Београду.

год. Питач, Илија Пецић, нар. посланик

ПИТАЊЕ Господину Министру Народне Привреде

И самоме г. Министру Народне Привреде познато је, да је комисија која је била одређена, на дан 97. маја тек. год. за преглед горосече у државној шуми Мајдан Кучајски, чији је закупац Феликс Охман, управпик истог мајдана, прегледао горосечу само на два места и то: у „дабачко Брдо“ и „Каменици“, а требало је да се прегледа и процени још у овим местима: Отрењак, Крива Ливада, Поповска Ливада, Тебер, Пајкићева Чука и Чардачка Брда, па би се тек онда видело колика је огромна штета у државној шуми учињена. Питам г. Министра Народне Привреде да ми одговори:

1. Зашто није комисија свуда прегледала ову горосечу и мисли ли г. Министар да што пре одреди другу или исту комисију да прегледа и процени у свима местима где постоји горосеча у тој државној шуми.

2. Зашто није одузета државна шума из руковања Феликса Охмана раније, када се Министарство уверило још 1909 године по достави Војина, Јанковића из Рановца, када се још онда утврдило комисијским прегледом и проценом да горосеча постоји у великој мери, јер проценом комисијском износила је оштета на 11.700 динара, него је

«