Народна скупштина
49
писмом на Вас г, Министре и Вашег инспектора т, Тодорића о његовом несавесном раду у овом делу, — и ако је г. Министар то прочитао: је ли шта према томе предузимао и ако није ваштог и
Напослетку: мисли ли г, Министар одредити друго које лице из свог Министарства, које ће по акту г. Новаковића пи другова поновично извидити збоупотребе и незакониту радњу у општини боговађској, — ком извиђају ако што г. Министру не смета и ја бих желео присуствовати, а да ли ће и кад г. Министар шта предувимати према свом испектору Тодорићу — остављам г. Министру на увиђај, а ја ако нађем за потребно о том ћу друтом приликом чинити питање.
Молим т. Председника да ово што пре изволи доставити T. Министру, — ког молим да ми у овом ванредном сазиву скупштинском пошље одговој'.
14. јуна 1912. године
Београд. Џитач, Љуба Молеровић народни посланик.
ПИТАЊЕ · Господину Министру Грађевина
Среска екупштина среза власотиначког решила, је 16. августа 1911. године, да се у срезу власотиначком трастрају нови следећи путеви:
1. Џут који се има одвојити од окружног пута Лесковац— Врање, од суднице општине грделичке кроз села Дедпина—Бара— Ново Село и везати са среским путем Предејане—Прпа Трава; n
- 2. Шут који се има одвојити од среског пута Власотинци— Дешчани Кладенац од места Тегошнице кров Отрањево до села Добровиш,
Оба ова пута ни до данас нису одобрена, нити од стране надлежног ипжињера трасирапа, п ако је врло нужно и потребно да се ови путеви што пре остваре, пошто су они од неизказано потребе за народ онамошњи.
Молим тосподина Министра да ми одговори:
Да ли је извештен од стране грађевинског оделења округа врањског, о решењу екупштине среза, власотиначког, и ако јесте, поси ли се господин Министар мишљу да се извођењу ових путева што пре- приступи.
14. јуна 1912. год.
у Београду. Пмптач,
Тлиторије Петковић, народни посланик,
ј ПИТАЊЕ
Господину Министру Народне Привреде
У срезу власотиначком округа врањског постоје на више комплекса шумска вемљишта са буковом тором која су у непрекидној државини како лојединаца тако и појединих села, која су уживали и за турске владавине. После ослобођења сва таква земљишта држаоци истих уписали су у књигу „Б“ од 1884/5 године и на иста порез држави плаћају, према чему су стекли право државине по чл. 1. тач, 2. става 8. и последњег закона о шумама.
По члану 66. закона о шумама јасно је опрвдељено да са сеоским шумама располаже општински суд са својим одбором и да даје својим грађанима трађу и дрва по свом. нахођењу; у члану 78, поменутор закона јасно стоји и даје се право сопсвепицима да могу имати приватне вабрано, да имају неограничено право располагања и да могу сећи тору у њима без икаквог предходног одобрења
'сем ако нису изузети по тачки а,б. и в, члана 78.
закона о шумама.
Сопственици овакових забрана а према потреби било за подизање какве зграде, било ради продаје — дрва сувих и сирових, кад гоне грађу свагда им се чине сметње од стране чувара државних шума па ма они имали и објаве издате им од стране општинске власти, ипак се оптужују среској власти по члану 411. закона о шумама као криумчари и среска власт их кажњава пили по ислеђењу спро-
води суду на осуду, — (овде напомињем да се
оптужује ситна класа људи а који су доброг стања али се у своје време нареде са чуварима те се не оптужују).
дато овим питам господина Министра Народне ПШривреде и молим га да ми изволи одговорити:
1. Је ли му позпато да у срезу Власотиначком нема државних шума већ приватна својина поједипаца или појединих села;
2. Је ли му познато да чувари шума киње грађане па разне недозвољене начине што се неби смело дозволити;
8. Хоће ли наредити преко шумске управе да се сопственицима забрана затарантује право својине и не узнемиравају на својим имањима, и
4. Кад мисли саставити шумску комисију за ограничавање државпих шума у срезу власотипачком округа врањскег, те да се једном реши и тамо шумско питање;
13. јуна 1912. год. у Београду. Питалч,
Тлигорије Џетковић, народни посланик.
ПИТАЊЕ
Господину Министру Унутрашњих Дела.
Част ми је умолити Господина Мипистра, ла ми изволи дати обавештења:
Да ли је познато Господину Минпистру, да је 5. ов. меб.-капетан среза звишког Владимир От. Шетровић, папао у својој канцеларији Оветолика. М. Кнежевића писара истог среза и нанео му лаку повреду столицом по глави.
Молим, Господина Министра, да кривца узме на одговор, како би спречио у будуће овакве шкандале које проузрокује подручан му орган, и да ми саопшти свој одговор преко Председништва. Народне Окупштине.
14. јуна 1919. год. Београд. C поштовањем Др. В. Маринковић нар. посланик.
БЕН оваа ан ави