Народна скупштина

те дужности, што би се једино могло постићи продајом тога плаца чија вредност износи преко четрдесет хиљада динара, а сада нема користи. Тратим писмен одговор.

16. јуна 1912. год. Београд. Тихомир Константиновић

народни посланик.

ПИТАЊЕ

Господину Министру Просвете и Шрквених Послова.

Дознао сам с поувдане стране, да је старстшина манастира Раковице, исекао пи продао без одобрења Министра, из слободне руке па 4000 дрвета из шуме манастирске, која се налазила у опом делу шуме, куда је прошла нова траса железничког пута Топчидер—Мала Крена и ако закон о шумама изрично наређује, да се продаја. торе из манастирских шума може вршити само путем лицитације. Оваковом незаконитом продајом манастир је знатно оштећен.

Питам Господина, Министра, да ли му је шта познато о овој ствари и је ли и шта предузимао противу старешине манастира, и његове прве надзорне власти, која му је ову незакониту радњу

ћутањем одобрила и тиме помогла да се манастир штети.

16. јуна 1919. год. Београд. Живан Панић народни посланик,

ПИТАЊЕ Господину Министру Унутрашњих Дела

8. маја бно је избор председника општине и два кмета у општини баричкој (срез посавски) и тога дана изабрани су: ва предсеника Милутин. Илић и за кметове Радисав Јевђеновић ин Милован Теофиловић из Барича.

Истога дана, увече, пошто је резултат избора објављен, по договору извршеном у школи, ушао је, око 9 часова, у судницу вршилац председничке дужности Риста Грујић, узео из Фијоке акта, стрпао у недра и покушао да изађе. Ову крађу акта осујетили су вршиоци кметовске дужности Милан Борђевић и Милутин Ј. Илић, који су код суднице стражарили, па су Ристу Грујића натерали да пзборна акта врати, Ну он је исте ноћи покушао, још у два маха, да изборна акта украде п то овом приликом, покрађу осујетили поета вршиоци кметовске дужности,

5. Maja O. TOA. Милан Ђорђевић и Милутин Ј. Илић поднели су начелнику ср. посавског тужбу против Ристе Грујића, за трократи покушај крађе изборних акта.

15. маја о, г. Риста Грујић, вршилац председпичке дужности, видећи да полициска власт не узима у поступак тужбу против њега, извршио је даније осујећену намеру и тога дана известио је

начелника ср. посавског, акта из суднице баричке !

Према овим подацима, част ми је умолити г, Министра за одговор:

да је нестало изборних

1.) Је ли му познато да је у општини баричкој нестало изборних акта од 3. маја ове год,

2.) Је су ли вршпоци кметовске дужности Милан Ђорђевић и Милутин Ј. Илић поднели начелнику среза посавског тужбу против Ристе Грујића вбог покушаја крађе акта и шта је државна власт по томе урадила ;

8) Је ли државна власт пронашла крадљивца изборних акта и спровела га суду на осуду ако није — вашто 2

4) Отоји ли у истини раширено мишљење у Баричу, да је идеја о крађи акта потекла са јеАнога скупа у школи, на коме су прву реч водили један бив. учитељ и један бив, председник 2

5) Шта мисли г. Министар радити да би сузбио овако одвратне криминалне појаве у нашем политичком животу 2

15, јуна 1912. год.

у Београду. Питач Мих, Ј. Ђорђевић

народни посланик

ПИТАЊЕ Господину Министру Грађевина

Пут који води из Љубовије у правцу ка Џецки преко Прослопа трасиран је и почет да се ради прошле године. У очекивању да се тај пут изради, стари је покварен, тако да се саобраћај преко Прослопа може сматрати као пресечен. Отуда трговина има велике штете, јер се тим путем иде до Осечине, одакле се рачва, па један крак води Ваљеву, а други Шапцу. Цео тај крај изложен је услед овога озбиљном поремећају у својим при вредним пословима. Осим тога, пролаз преко Прослопа, који је пепроходан без доброга пута, има и не мали стратегијски значај.

C тога нам је част замолити господина Министра, да нам одговори, да ли ће се радови на изгради овога пута ускоро и наставити,

16. јуна 1912. у Београду.

Тод.

Учтиви

Др. Момчило Нинчић, Михаило Илић, Рајко И. Гавриловић, О. Вучићевић.

ПИТАЊЕ Господину Министру Војном

У последње време дешавају се у нашој војсци доста немиле појаве, у погледу односа старијих према војницима. Извесни подофицири као да незнају правила војна, која прописују како се има старешина опходити према млађем, подчињеном, како треба васпитавати војника. У пашој војсци почиње се практиковати, примењивати начин васпатања средњевековни—физичке казне, туча вој-

Динана

a ai 4.

eri ———

O UNOS

у |