Народна скупштина

ПИТАЊЕ

Господину Министру Финансија

Расписом Пор. Бр. 2097 од 81, маја т. год. пореско оделење среза хомољеког објавило је свима општинским судовима да према одобрењу г, Министра Финансија Пр,Бр. 16029 од 25 маја т. год. екзекутивна наплата пореза од земљорадника у срезу хомољском почиње од 15. јуна т.г.

Шраво помицања рока од кога почиње екзеку-

тивна наплата пореза — дато г. Министру Финансија изузетно од члана 106. зак. о неп. порезу Финансиским законом — изуветна је мера мотиви-

сана постојењем специјалних прилика, те према томе мора у сваком конкретном случају и употребе те мере бити мотивисана специјалним разлозима. Законодавац померајући већ и сам за читавих 15 дана раније рок за екзекутивну наплату, и дајући преко свега право г. Министру Финансију да и раније од тог рока почне принудну наплату онде где то нарочити разлози налажу није могао хтети тиме, да уништи у опште тај рок и да остави земљорадпике потпуно необезбеђене према Фиску. Оп није могао замишљати да ће т. Министар Финансија својим решењима за читаве срезове, без обзира на природу привреде у појединим деловима среза, померити по читав месец дана рок за почетак принудне наплате, и тиме изазвати у појединим општинама читав низ каламитета.

Из тих разлога ја питам г. Министра Финансија чиме је мотивисано решење Пр.Бр 16.029 од 25. маја т.т.2 Је ли вољан да то своје решење повуче» И најпосле сматра ли да има права користити се изузетном одредбом Финансиског закона, и пре но што је утврђено, да је употреба те одредбе једина у стању да заштити државне интересе п осигура наплату порезе 2

22. јуна 1912. год. Београд C поштовањем

Др. В. Маринковић народни посланик

ПИТАЊЕ

Господи Министрима Финансија и Народне Привреде Овога лета су биле многе и страшне градобитине у окрузима подринском, ваљевском, београдском, пожаревачком, крагујевачком, моравском и другима, усеви су у многим селима потпуно сатрвени: велики број сиромашна света је већ остао без исхране и без срестава за опстанак. Питамо тосподу Министре: хоће ли оштећеноме _ сиромашноме свету притећи у помоћ: Ослобођењем од пореза за ову н наступајућу годину; · Давањем исхране и срестава за опстанак на рачун државне касе2 92. јуна 1912 год. Беотрад. Драгиша Лапчевић и ТришакКацлеровић народни посланици.

_ ПИТАЊЕ Господину Министру Народне Привреде.

У последњем одељку чл. 2. закопа о радњама даје се право свима оним мајсторима, да могу слободно радити и без мајсторског писма и без протоколисања фирме, само ако они сами собом без ученика и помоћника раде. Али и ако је ова одредба и сувише јасна и одређена, а при том и праправична, полицијске власти без мало, по целој земљи на основу достава еспафа који су овде за-

"интвресовани, кажњавају ове ситне мајсторе и тиме

их онемогућавају да раде и да себе и своје породице псхрањују.

Како је овакво поступање полицијских власти очигледној противности са јасном одредбом закона, о радњама, то питамо Господина Министра:

1. Да ли му је познато овакво незаконито п0ступање полицијских власти г

2. Је ли вољан да изда један распис свима, полицијским властима у земљи и објасни им да по чл. 2. закона о радњама сви мајстори који самл собом раде не морају испуњавати све оне услове као и остали мајстори, то јест да се њихове радње не сматрају као радње.

Одтовор на ова питања молимо да нам се да на седници у Народној Окупштини.

29. јуна 1912. године.

Београд. Питачи Триша Кацлеровић Драгиша Лапчевић народни посланици.

Господину Министру Народне Привреде,

На седници Народне Окупштине од 25. OB. M. упутићемо господину Министру ова питања:

1. Да ли му је познато да су две раднице у крагујевачкој пиротехници услед експлозија тешко повређене и осакаћенег Да ли је слао привредног инспектора да види ко је крив за ову експлозију и несрећу 2

9. Да ли му је познато да се несрећни случајеви у крагујевачкој војној Фабрици дешавају готово сваки дан, и да радници, нарочито раднице и деда у масама падају у несвест услед загушљивости која долази због рђавих хигијенских условаг

8. Да ли му је познато да у крагујевачкој пиротехници и војној Фабрици раде мушка и женска деца испод 14, 13'и 12 година и то дуже него што то закон о радњама прописује

4. Зајпто до сада-ни једном није послао привредног инспектора у ово предузеће где се 0лредбе о заштити радника, жене и деце и о хигијени радионица, никако не примењују; и јели вољан да одмах пошље инспектора тамо, да испита. случајеве које овде наводимо и да испита у опште стање у том предузећу 2

5. Најзад, зашто већ једном привредни инспектори чешће не обилазе вароши, а нарочито Ф2бричка и рударска предузећа, те да се уверавају како се заштитне одредбе за раднике, предвиђене у закону о радњама, готово нигде не извршују:

аи

ПИ