Народна скупштина

"у аи ДГ

3 ПИТАЊЕ Господнну Министру Народне Привреде

Сваке године поплаве наносе велике штете трађанима округа пожаревачког, који станују око реке Млаве, Могиле п Мораве. Џа и ове године

поплава, а по том и велика штета, није мимоишла грађане ових крајева.

One године је Млава и Могила уништила све усеве, а у ширину за два километара. Млава и Могила плаве до 40 километара зиратне земље, а Ако се узме да ектар даје онда изнози Само за једну годину ла су сељани оштећени са

9.400.000 динара. А ово је већ трећа година како Млава и Могила узастопце плаве онај крај, и само BE за те три године сељаци су оштећени са преко 7 ти _ милиона динара. Поплаве прошлих двеју година

ват | 90 | TO] (i

997 ом от то је до 600 ектара. OL до 400 динара годишње приноса, 60

зен имале су за последицу велику глад и оскудицу у тен народу. Овогодишње две велике поплаве у овом вд крају већ су припремиле глад за идућу годину.

Што се тиче реке Мораве она иу овом округу наноси штете околном становништву рушењем обале и упропашћивањем имања у тој мери да људи губе сва своја имања која оду на дно Мораве, а на sr та упропашћена имања и даље плаћају порез.

У долини Мораве, срез моравски, такође се сваке године јављају поплаве услед великог слива воде са околних брда, а та вода нема куда да отиче, јер је старо корито реке Ресаве затворено DW и упропашћено.

Ове ове поплаве и штете које отуда произи561. | лаве, јављају се поред осталога и због тога, што ове реке нису регулисане никако, што нема куда вода да отиче и што постоје многи воденични јазови који олакшавају брзе, лаке и велике поплаве. Од оваквог стања трпе стално сваке године велике штете и сељаци тих крајева јер их поплаве доводе у очајан положај највеће оскудице и гладовања, а трпи н народно богаство: и цело друштво.

( тога питамо господина Министра:

1. Је ли вољан да одмах предузме потребне мере ве _ ва регулацију Млаве, Могиле и Мораве, а ово важи н "и за све остале реке у Орбији — како би се отогл _ клониле поплаве и штете.

9. Је ли вољан да предузме отварање старог корита Ресаве, од абара до Љубичева, како би > она прим-ла воду у том плодном крају кога данас кон вода готово сваке године плави.

| Одговор на ово питање молимо да нам да гоопо - сподин Министар на седници Народне Окупштине.

21. јуна 1912. год. у Беотраду. Питалчи : Триша Каплеровић, Драгиша Лапчевић, народни посланици ПИТАЊЕ

01 Господину Председнику Министарског Савета, Министру Унутрашњих Дела

У Широту је 5 јуна 1908 године умро Иван

Пејчић, србин из Брезника, који је, кад је наша

[08 _ војска у 1878 години ослободила Брезник од Ту-

рака, пмао за собом једнодушне како брезничане тако и околне сељаке у енергичном раду да. се Брезник не одваја од Орбије. А кад је наша војска по берлинском уговору морала да напусти Брезпик, покојни Иван Пејчић је напустио своје родно место и у њему своје велико имање и прешао у Пирот, где је живео са 50 динара месечне плате, коју је имао као сточни ревизор, а његово су имање бугарске власти конфисковале.

Иван Пејчић је био један од ретких Орба и као такав никад није водио рачуна о себимно својој породици, а био је веома скроман и никад се није пожалио на судбину и ако му је радећи на српској ствари сва имовина у Брезнику пропала. Он је био задовољан и са оном малом платицом од 50 динара као сточни ревизор.

O заслутама покојног Ивапа Пејчића могла би се паписати читава књига, што је све познато и ондашњим војним и грађанским властима нашим.

Кад је 5 јуна 1908 године умро, оставио је жену и незбринуту децу без икакових средстава за живот, а о каквој помоћи државној није било ни речи, а камо ли још и да му се деца школују о државном трошку. Деца су се покојникова мучила и гладна патила и школовала се.

Један од његових синова, Бранко Пејчић, непрестано мољака да му се даде служба за писара у монополу или бар за практиканта у срезу нишавском, па још никако да до службе дође, а ја имам уверења да се у служби примају људи и са мањом спремом и са неисправном прошлошћу.

Овако немарно поступање на спрам породице једнога врло заслужног Орбина убија вољу на рад осталим радницима на националном задатку Србије. OC тога питам г. Председника Министарског Савета Министра Унутрашњих Дела:

Је ли вољан постарати се да се жени и деци покојног Ивана Пејчића одмах укаже помоћи каква би та помоћ била 2

21. јуна 1912. год. у Београду. Тодор П. СОтанковић народни посланик.

ПИТАЊЕ

Господину Министру Просвете и Црквених Послова |

Решењем начелства округа пожаревачког од 14 Фебруара 1912 год. ГБр. 1629 одређена је комисија за избор места за подизање нове школске зграде у селу Изворици среза хомољског. Та комисија није ни до данас свршила тај посао.

Част ми је питати г. Министра Просвете због чета то до сад није свршено и мисли ли предузети најенергичније мере, да та комисија одмах и без одлагања сврши посао ради кога је састављена.

92. јуна 1912 год. Београд. (0 поштовањем, Лр. В. Маринковић

нар. посланик.