Народна скупштина

48

За све то постоје тужбе, али среска власт не предузима никакве кораке да се врши ислеђење, као што се то дешава и у осталим срезовима овога округа.

Београд,

21: јуна 1912.

Јован Скерлић, народни посланик.

ПИТАЊЕ

Господину Министру Финансија

Да ли је познато г. Министру Финансија да је каса пореског одељења среза звишког опљачкана; колика је сума нестала и шта је од стране Министарства предувимато да се кривац пронађе. Има ли г. Министар уверење, да је управник пореског оделења, био довољно предострожан у руковању касом.

Поред тога налази ли г. Министар да је управник пореског оделења вршио дужност када:

1) није хтео издати тражено уверење ивану Џерићу из Мишљеновца о томе, коликом је порезом задужен Милош Живојиновић, председник из Мишљеновца и ако је 9 маја т., г. примио молбу и таксу 2 дин. за уверење;

'2) када није хтео такво уверење издати ни онда када му је молба поновљена, па и такса за, уверење понова положена.

Шта мисли предузети према таквом управнику, ако налази да оваки поступци указују на самовољу, а не на. вршење дужности 2

20. јуна 1912. год. Београд. Милан Марјановић, Радојко Миладиновић, Михајло Јовановић— Делић народни посланици.

ПИТАЊЕ

Господину Министру Просвете и ШЦрквених Послова

Молим господина Министра да ми изволи у Окупштини одговорити:

Да ли је ко наредио да се изврши преглед школе у Милатовцу срез хомољски да ли је учитељ Божидар Донић из Жагубице наплатио дијурну за путовање у то село, H, пошто у селу није ни било продужне школе чини ли и кога одговорним што је т. Донића упутио тамо где и нема школе и да ли ће и ко бити (Da одговоран за издату дијурну.

20. јуна 1912. год.

у Београду. Питач, Михајло Јовановић-Делић,

народни посланик

ПИТАЊЕ

Господину Министру. Финансија Кад је 1905. године завладала глад у извесним крајевима наше земље, тада је држава тладном свету притекла у помоћ новчано, дајући му позајмицу коју ће тај гладни свет бити дужан вратити. Али како тај свет од тога доба до сада готово непрестано прате недаће: честе поплаве, суше,

И

У

град, оскудице и глад — то он и није био у ош та да врати сав тај дуг држави. Сада смо приметилинте да пореске власти траже наплату овог дуга, и тт 5 су почеле нагло тражити још од месеца априла овао 5 тодине и све до данас. Траже наплату тога, дУрИИА онда кад тај свет нема ни хране, ни паре, aj тај свет живи у највећој оскудици; а ко нема дјл 51 платл овај дуг томе се продаје непокретно и пооп = кретно имаље.

Овакво понашање државне власти је и неправупе ведно и неувиђавно. Неправедно је што се траже од народа да плати један дуг који је он учиништни: кад је био у највећој невољи, у глади, и у месттози да држава својим оскудним и гладним грађанима ит који и данас не живе боље, опрости овај дуг, —— „ она сада од њих безобзирно и по сваку цену траже наплату. А. неувиђавно је што се тражи наплат тел1 сада кад време није.

(С тога питамо тосподина Министра, Финансија 610

1. Је ли вољан да одмах нареди пореским влас“ стима да не наплаћују од народа овај дугр |

2. Је ли вољан да ивнесе пред Народну Окушт: штину предлог о опраштању овог дуга народу 2 с

Одговор молимо да нам се да на седници = Народној Окупштини.

ПА бо

m

21. јуна 1912. год. Београд. Шитачи,

Триша Кацплеровић и

Драгиша Лепчевић

народни посланици.

а

ПИТАЊЕ Господину Министру Финансија

У смедеревској Јасеници а нарочито у пореско 0 оделењу — бивају многе ствари шротивне позитив ним законским наређењима управо — закони Cy 37 једне у примени тачни, а за неке никако се нн 5: примењују.

Тако:

Прошле године 18. и 19. априла продавана GB 5: имања (вемља) пореских обвезника за неплаћеннеа порезе. Међу купцима најважнију је улогу вршин по злу чувени Митар Богићевић из Ратара — кој је дао само кауцију — и излицитирао имања : Илијјнг. Ђурђевића, Миленка Аћимовића из Ратара који дуга H тују порезе преко 700 дин.

Шта, је билог

Продаје извршне постале одмах после 15 даннел јер жалби није било; купац и до данас новац ниј| положио — нити је продаја на његову штету одко гређена — Заштог Зато, што се чека да купац безот пара препрода узме ћар, а други новац положи. Ћ Шта више он имање и држи,

Ако има закона, има их написаних доста, регоц је да се ово изврши, јер је штета и за и Е штета за појединце, интерес расте на новапи т. де .т

Молим да ми Министар Финансија на ов ЕР нас писмено одговори.

91. јуна 1912. год. Београд.

Алекса Батарац, ·- „M нар. посланик.