Народна скупштина
___НАРОДНА СКУПШТИНА
iV. ПРЕТХОДНИ САСТАНАК
5. МАЈА 1912. ГОДИНЕ
ВАНРЕДАН САЗИВ ПЕРИОДЕ 1912 —1915. ГОД.
IV. ПРЕТХОДНИ САСТАНАК НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ
држам 5. маја 1912. године“
ПРЕДСЕДАВАО : Председник Верификационог Одвора: Драт. Т. Басић СЕКРЕТАР :
Благоје М. Илић
Шрисутни сва г.г. Министри, сем Министра Финансија, Војеног п ЏПросвете.
Почетак у 5'/, час. пре подне. |
Председник Верификационог Одбора, Драт. Т. Васић. — Господо, отварам седницу. Наставља се продужење начелне дебате, по извештају ВериФикационог Одбора.
Има реч г. Мих. Ђорђевић.
Молим да чујемо говорника,
Мих. Борђевић. — Господо посланици, почињући говор о верификацији посланичких мандата, посланицима из,опозиције мало је пезгодно улазити у ту дебату, када не виде да тамо, за министарским столом, седи макар један Министар, који треба да чује критику опозиције о правилности избора, које је влада вршила. (У том тренутку улази г. Министар Унутрашњих Дела у скупштинску салу).
Ја сам, истина, знао да је ова влада, која је вршила изборе у пола у оставци, и ако то СОкуп= штини није саопштено, можда с тога, што није још конституисана. Али ипак мислим и овај рест владе што је остао, треба да буде присутан кад је реч о правилности избора народних посланика.
Министар Унутрашњих Дела Марко Н. Трифковић. Имате целу владу пред собом, а, не рест, г. посланиче,
Мих. Борђевић. Ја имам рест, а шта ви имате, ја незнам ; ми, опозиција, имамо рест владе.
Минтшстар Унутрашњих Дела Марко Н. Трифковић. Целу владу, ако знате шта је влада; а ако незнате, то је друга ствар.
Мих. Борђевић. — Кало народни посланик (лао сам прилике три пута до сада да учествујем у начелној дебати о верисикацији посланичких нандала. Сва, три пута вршила је те изборе влада. старијих радикала. Свима посланицима, који су тада били у Скупштини, познато је како су биле жустре и оштре дебате приликом дискусије о верисикацији посланичких мандата ранијих два избора. Ти избори били су пропраћени масом неправилности и бругалних насиља те су због тога често пута у Скупштини наступале и немиле сцене. ба свим је господо природно, да једна влада која,
није раније у два маха, кад је она изборе вршила
. била у стању да загарантује слободу избора, са
свим је, велим, логично да та влада није била у стању да загарантује слободу избора и трећи пут. Није овде у питању да ли ће те изборе вршити један министар радикални или други, да ли ће те изборе спровести т. Стојан Шротић или г. Марко Трифковић, или рецимо г. Настас Петровић, то је у суштини споредпа ствар: главпа је ствар да изборе увек врши влада која има један исти систем државне политике. Кад се по једном истом систему политичком врше избори, онда они се морају вршити готово на један шсти начин, сва разлика може бити у малим и пезнатним нијансама, у суштини пак ствар остаје једна и иста. Не може се, господо, по мом најдубљем уверењу, одржати слобода избора од једне владе, која је сваком приликом документовала да жели да се пошто пото одржи на власти и да за то не бира путеве и начине.
Борећи се противу радикалне државпе управе, ми се пе боримо, господо, да се тамо смене личности, личности су за нас потпупо индиферентне, ми се боримо за то да сеизмени један штетан и убитачан систем државне политике.
Рекао сам да нам влада радикална, која је узела на себе да и по трећи пут врши изборе, са обзиром на раније изборе које је спроводила, није могла ничим загарантовати и дати нам уверење, да ће и ови избори бити извршени слободно. И због тога је чудновато, господо, да се нашло за потребно, да се тој истој влади, која је раније два избора вршила под притиском и злоупотребама власти, дало поверење да и сада врши изборе.
То је, господо, у толико чудноватије, што се зна и што је познато, да је приликом састава коалициопе владе између старијих и млађих радикала било утврђено да ће нове изборе вршити коалициона влада. То се у толико више веровало, што су бар самостални прваци јавно н отворено кров свој орган писали и говорили, да је тај споразум у томе смислу закључен и у присуству Краљевом (Драг. Пећић: Тако је!)