Народна скупштина

32 НАРОДНА ОКУПШТИНА

Кид је то тако, као што добаци г. Шећић један од првака самосталне странке, онда ће и господа самосталци имати да повуку одговорност зато. Они су, велим, криви, што је дошло дотле, да ове изборе врше старији радикали, јер се самосталци нису умели политички, као што треба, одредити, кад је њиховом шефу дат мандат за обравовање кабинета, и то неограничени мандат (Драз. Пећић: али са условом!) Нека сваки, господо, повуче одговорност за последице свога рада, па ма која странка то била.

Пре него што се пређе господо, на питање како је радикална влада спроводила ове изборе, потребно је поставити питање: шта је намеравала радикална влада, кад је распустила прошлу Окупштину и пре истека њене четворогодишње периоде Из којих је разлога, радикална влада ту Окупштину распустила какве су је побуде, какве су је намере руководиле 2

Из онога, господо, што је познато и о чему се писало у полузваничном органу данашње владе и што су њени министри у ранијим приликама товорили, излази: да је влада распустила прошлу СОкупштину што није у њој имала довољну већину за рад, што је њепа већина окрњена нешто смрћу, нешто одметништвом појединих њених дотадашњих чланова већине. Влада је, дакле, представљала Круни, да са таквом Скупштином неће моћи спровести важније државне послове, који су на дневноме реду.

дбог тога је требало по мишљењу владином да се дотадашња Окупштина распусти, да влада радикална обави нове изборе, да на тим изборима добије хомогену и јачу скупштинсму већиту.

Ви видите, господо, шта је влада поставила, за свој циљ. Она је отворено изишла са памером да хоће у Скупштину да доведе што јачу већину своју. Кад већ једна влада отворено излази са таквом памером да је њој тлавни задатак да у Окушштину доведе већину своју, онда се, господо не треба ни чудити, нити се може тражити од те владе да она обави слободне изборе. Влада отворено каже: ми имамо власт, ми желимо да помоћу власти доведемо у Скупштину што јачу своју већину.

Избори су, господо, били п прошли, они су извршени, и ми сад имамо да прегледамо резултат изборног рада владиног, да видимо биланс њезине изборне политике. Какав је тај биланс, и да ли влада њиме може бити задовољна, 0 томе ми:имамо сада да се разговарамо. Резултат, господо, владине изборне политике поред свега тога што је она за главни циљ поставила довођењеу Окупштину што јаче већине своје, негативан је. Главнш циљ промашен је овим изборима. Влада пије довела у Окупштину своју већину, она је добила чак н мањи број мандата према оном броју који је раније имала. — Влада данас располаже са много мањом, са много слабијом већином. То, господо, тако излази ма како срачунавали ми резултат последњет гласања. Ако хоћемо да водимо рачуна о броју гласача, онда излази господо, да је за владу гласало на прошлим изборима 188.949 гласача, а ва опозицију 281.584 гласача. Господо, ви видите

ар

=

да је ту једна огромна разлика, разлика, већа 00 di 97.000 тласача. -

Господи, која тврде да се тако несме рачуналит он! а која желе да се рачуна олако, као што је реза 9 чунао њихов творичар и главни заступник и бргзаб нилац њихове владе и политике у Окупштини, ју ћу да кажем да је такав рачун лажан, да је такаиет рачун погрешан. После свршених избора, кад јул! влада претрпела пораз на њима, поред свота циљани који је поставила, говорећи о изборима, владиштвг. теоричар је у 88-ом броју „Самоуправе“, под нан Г словом „Шта цифре говоре“ , дао овакав закључашир a „Према, радикалима, који су па изборима ове POM 5 дине добили 204.882 гласа, стоји целокупна опсопо зиција, без социјалиста, (који су вели — опсјпо зиција према свима странкама) са 285.708 гласовиное тј. сва опозиција бројно претеже над радикалиминг са 30.824 гласа, или заједно са социјалистима GD BU 55.602 тласа“. 7

Да станем господо ту. Одкуд та кураж, INHTBJRTHII ја вас. господину теоретичару из Оамоуправе да 58 он социјалисте, који се у целом свету сматрај ет као крајни опозиционари, не увршћује у опозицитине онаре2 Ја не знам како ће на то реаговати господ лопте социјалисте, али се у целом свету, кад је реч · гег влади и опозицији, влада рачуна на једној странац а цела опозиција на другој страни. i

Као што видите, онај софизам теоретичара иш 50 Самоуправе, као и софизам, који копирајући рт он употребљавају нека господа са деснице, отпада тај је рачун лажан, он је скроз погрешан. Адишле није само погрешка у томе. Има још један софинтој зам, има још једна нетачност у овом рачуну „Сав. моуправиног“ теоретичара. Та нетачност, господо састоји се у овоме, што „Самоуправин“ теоретича 5 у број гласача који је добила влада урачунава двадесет и нешто више хиљада гласача, којејон су добили радикални дисиденти, Није то све једно. (чује се: са деснице јесте све једној Чеда Костић. За партију је све једно/. Ако ју то све једно као што добацује отуда тосподикнто! Костић, онда питам господу из владе: са какви су правом они могли те људе и виђене чланове своје странке избацивати из странкег (Чује сео Нису их они избацили) зашто сте ви те људе изен 5 бадивали из странке, зашто сте их, господо, нзн најгори начин ружили и клеветалиг Има, господаокоп још једна ствар, која не допушта, да ви то такенет рачунате. Дисиденти су били чланови раликалнен странке, али они су овај број гласова добили бали: због тога, што су се побунили противу хрђавог u убитачног рада владиног. Они су само на тате начин добили тај број гласача и, ако би они даб нас тврдили да су исто што и ви, владиновци, зна чило би да су свесно обмањивали своје бирачезево Они, у том случају, на првим изборима не би мобин гли рачунати на то, да тај број тласача 1 3 собом а још мање да га повећају. Ја г. г. дисидентима да вам кажу јесте права да њихове гласове саберете са владинимнин гласовима или не, а за мене је јасно да BH TOT нисте смели чинити. Ја то само констатујем а менин је са свим све једно како ће се определити раку дикални десиденти. Ја сам хтео овде да исправи један погрешан рачун, један софизам, једну жинх

ли имал: