Народној скупштини : писмо др. Михаила Шушкаловића народног посланика за округ скопски 16. септембра 1922.

бечког. университета и његових- медецинских корифеја својим лекарским радом и хуманошћу. Рапапорт је и данас жив "и на врло виђеном месту у министарству спољних послова у Бечу. Као човеку и политичару високе ннтелигенције спреме и хуманости ја му само предпоставља нашег неумрлог Владимира Карића. –

_ Шта сам као управник ове болнице а национални раденик и већ тада Југословен урадио-могу посведочити. Часна Мајка милосрдних сестара у Загребу која је и Скопље полазила, а нарочито игуманија сестра Дионисија — ако је жива — и читав низ сестара по болницама у Скопљу и Призрену. Навешћу само годишње извештаје те болнице које је сестра Дионисија под мојим подписом састављала и слала својим предпостављенима и консулату, из чијих се података види колико је десетина хиљада Срба из тих крајева долазило у ту болницу ради бесплатног амбулантног лечења, безплатног примања лекова и појединачног примања у болницу = и ако је званична Аустрија трубила, как. у тим краевима нема Срба, већ да су то све Бугари п Арбанаси.

Кад сам свој опстанак и личну сигурност овако осигурао, довео сам у Скопље најпре своју стару мајку а затим и породицу и отворио своју кућу. познату „жуту кућу“ иу њој „асталче“. Доцније кад сам стао зарађивати, ја сам "се потпуно укопао на Вардару, купио велики плац, озидао данашњу своју кућу која је и и ако већ онда историјска,

доцнијнм догађајила за вриме ратова — јер је из ње Војвода Путник командовао битољском битком и другим многим чим — то потпуно постала.

Шта је значила моја кућа у Скопљу у оним бурним временима за наш национални рад и уједињење Јужне Србије, данас је познато, и ако ја никада јавно о томе нисам говорио. Коме је то требало он је видео им знао. |

Моја је кућа у првом реду била Манастир без вратара отворен у свако доба, а тако су је и звали сви национални радници: учитељи, свештеници и просветни радници: цела потлачена раја, па и сви увређени и унижени ма које вере и народности. У њој су налазили склоништа многи наши четници и војводе јер је била и прво превијалиште и болнице наше националне борбе, а свака сиротиња лекарске помоћи лекова и потпоре и зато сам и стекао све оне