Народној скупштини : писмо др. Михаила Шушкаловића народног посланика за округ скопски 16. септембра 1922.

З = = 5 =

12.

друга држава као што то неваљали Кенан Зија каже — и то:: површина је 80.000 златних динара школујући ме десет година на бечком универзитету као свог питомца; дајући ми затим положај и плату среског лекара од 2500 дин. годишње и кад сам пошао у Турску као национални раденик још помоћ од 2000 дин. годишње, уз одсуствовање од дуж_ ности за скоро 20 година које сам време провео стално у Јужној Србији, и ако ме и на том послу за време од три и по године није мимоишао 5 76. А ја сам јој се својим националним и лекарски радом у народу Краљевине Србије и Јужне Србије, и куд и камо већом количином свога зарабеног сувог злата, употребљеног за помоћ, оружје и одело четницима, националним радницима, учитељима, свештеницима и свој сиротињи и ојађеној српској раји у Јужној Србији, поштено одужио. 10 смем данас јавно бела образа да кажем, жалећи што сам изазван, принуђен да тиме изађем из оквира своје досадашње скромности.

Ни најмање ме не чуди што Кенан Зија, Јован Ћирковић и кита хришћанских и муслиманских лопужа око њих, на мој тридесетогодишњи национални а сада и политички рад из познатих разлога нападају подлачки. Гиме они само своју моралну голотињу и прљаву савест јавно очитују.

Али се чудим људима, вођама и виђеним члановима Радикалне и Демократске Странке, специјално редакцији „„Самоуправе“ са њеним духовним чиниоцима, и Јђуби Давидовићу као идејном представнику њима противничке групе, који сви најисцрпвије знају и мој пређашњи национални рад а и садашњи политички, што са оним неваљалцима дувају у један политички рог против мене, против истине и своје савести. Што знајући све што стварно радим ево већ четири године као народни посланик на сређивању прилика у нашој новој домовини, улажући у ту сврху, своју прошлост, искуство течено у народу Јужне Србије, знатна материјална средства, и познавајући прилике по свима крајевима Југославије, све јавно изнешено у Меморандуму демократа Јужне Србије од 15 Марта 1920 год. и мом програмском говору у начелној буџетској дебати 27. Јуна 1922. кад хоће да ове наше мисли,. рад и пожртвовање, једним нечувеним прећуткивањем, омаловажењем и зачепркавањем умртве и осујгте, а све ради својих личних себичних и пар-