Народној скупштини : писмо др. Михаила Шушкаловића народног посланика за округ скопски 16. септембра 1922.

7 Е тијских интереса, не презајући их присвајајући краду и њима се користе. Што својим неморалним али квази државничким _ радом по клубовима и Влади утичу корумпујући на моје другове и једномишљенике, обећавајући им многе за њих лично а и за њихове изборне округе користи и помоћ, било материјалие природе: новац положај у Влади и Државном Савету. а и упливне на бираче, које у највећем делу не одржавају, али тиме партијско бројно стање и гласачку масу на окупу одржавају, штетећи тако и народ и државу и одржавајући ово садашње несносно и пагубно стање.

Али су Југославија, живот и његов смисао, и Шчедринов караш вечити проблеми велим ја, да би завршио и једном ликвидирао ово своје питање.

Сад још само да кажем Кенан Зија бегу и упутим га, шта да ради и како да се брани од напада — ако може стављајући му једно своје сретно искуство у том погледу на углед. Ево да одржим реч. _

Кад сам 1919. год. изабран за народног посланика у Скопљу, било је томе противника. Преседник министарског савета био је тада г. Стојан Протић, · „Папа“ како га је звао г. Живојин Балукџић наш посланик на двору у Атинама.

Нећу да кажем да су се радикали министри и Главни Одбор том избору успротивили, јер и ако су хтели, знали су да ће га тешко избећи, па ма какав изборни систем био, пошто им је добро познат био мој рад и уплив на бираче У Јужној Србији. Због своје управе 13—15 год. у Јужној Србији и отворене моје борбе са г. Стојаном Протићем онда Мин. Ун. Дела знали су још, да се ја нећу хтети партијски да определим, или ако то учиним да-нећу, нити могу прићи радикалима, бар не главној групи, већ се надали у најбољем случају групи г. г, Драже Павловића и Косте Стојановића. Партијски дакле ја сам за њих био само неугодан кандидат. Али су се томе успротивили њихове чанколизе и партијски пси по малим радикалним журналима.

Верификационом одбору упућене су две жалбе на мој избор. На првој су подписници поред других: г. Алекса Станишић директор учитељске школе у Скопљу, доцније министар за Исхрану и Обнову земље а сада државни саветник, Риста Огњановић, Јован Алексић, Глиша Елезовић професори, иса њима један студент гимназије мој несретни