Народно благостање — додатак

- 1] ovoi godini provedena ie fuzija izmediu Narodne šumske jndustrile i Domovinske ndustriie drva. Oba su poduzeća pripadala istom koncernu, pak ie bilo za očekivati, da če doći do fuzije. Domovinska industrila drva imala ie dioničku glavnicu od 5 miliiona dinara, a pilanu u Mediumuriu. Fuziia se ie izvršila u relacii 1:2 tako, da ie dionička glavnica Narodne šumske povišena samo za 2.5 miliiona dinara, i danas iznaša 14.5 milijona. Tom fuzilom pvoduzeće ie znatno ojačalo, i danas već spada mediu veća poduzeća naše industriie drva.

Ovih ie dana provedena ioš iedna transakcija, kojia bi mogla ·imafi dalekosežne posliieđdice. Peštanska Ofa preuzela ie: većinu akciia Narodne šumske. Pored angažmana Код »Varde«, Ofa ie angažirana i kod dvaiu drugih zagrebačkih šumskih poduzeća »Doma« i »Slaviie«. Izgleda, да се зуа |а роduzeća vremenom biti fuzionirana u iedno. Bar ona tri. kojia su u Zagrebu. Pored toga misli se i proširiti poslovanie. U Okućanima koii pripada Narodnoi šumskoi, imala bi se podignuti i iedna fvornica saviienog pokućsiva, koia bi u prvom redu radila za izVOZ.

Kako vidimo, Narodna šumska industriia mogla bi da 5 razvile u iedno poduzeće voelikih dimenziia.

ZAGREBAČKA TVORNICA KOŽE D. Đ., ZAGREB

Apsolutno ie nemoguće zovoriti u Zagrebu o tvornici koža, a podiedno ne spomenuti i g. Žicu Šterna, kao šio ie i obratno nemoguće govorifi o zg. Šternu a u isto vriieme i ne misliti na tvornicu koža. Jer ako ie ma kod kojeg akcionarskog društva takova idenftičnost izmediu samog poduzeća i niezove vodeće ličnosfi, da se oni u mašti iavnosti spaiaiu u jedno, onda ie to sigurno i u prvom redu kod tvornice koža i Žice Šterna. Ako neko kod nas francuski »societfć anonime« prevadia sa »bezimenim društvom« onda mu fai prevod sigurho ne vrijedi kod tvornice koža. Jer tu ie ime Štern tako usko povezano da ie teško razlikovati zdie počimlie kožara a оде Štern. U Zagrebu ie uopće nemoguće i prestaviti kako bi tvornica koža mogla biti bez Žige Šterna.

Ako neko u Zagrebu, pa i u zapadnim dielovima naše države, jedno poduzeće hoće prikazati kao poduzeće koie odlično uspijeva, on će Kkušati da za usporedi sa zagrebačkom tvornicom koža. Kažemo samo kušati, ier da ga faksativno usporedjuje, niko ga ne bi uzeo za ozbilinogz čovieka.

A imao bi i pravo. Investicije bilacirane su već tri godine nepromenieno sa nešto preko 10 miliona dinara ma da утђеде nekoliko puta više. A sve nove investicije koic su izvršene kroz ove tri godine, provedene su preko računa cubjitka i dobitka, tako da račun investicila uopće ne tangira. Svaka pa i veća investiciia oftpiše зе ioš iste godine.

Nominalna dionica glasi na 200.000 din. Već po tome se vidi, da nije namenjena za cirkulaciju u masi. I mislimo da ne prefierujemo ako ustvrdimo, da ie u Jugoslaviji lakša doći do ma koje dionice, nego do ijedne iz zagrebačke tvornice __ To već nisu ni čvrste ruke, tako se te dionice crčevito

Zagrebačka tvornica koža bila jie iedna od naivećih tvorulica koža bivše Monarhiie. |

Za vriieme rata pravila jie kolosalne poslove i polučila nevjerovaine dobitke. Obzirom na bogatstvo u stoci Hrvatske i Slavoniie, kao i blizina ratišta, koje је konsumirala znaine količine stoke, imala ie dovolino sirovine, a za cijenu se onda nile ni pitalo·. Pa makar se moralo toliko i toliko milijona upisati u rafni zaiam austro-ugarske, ipak si preostali silni dobitci, koii su omozućili nove investicije i znatne otpise. A i akcija Privilegovane agrarme banke upisala ie zagrebačka tvornica koža za milijon dinara, što ie učinilo malo Које industrisko poduzeće.

Bilanca jie daleko manie pregledna nego kod ostalih na-

ših industriskih poduzeća, ma da se ni za te ne mogu kazati

,

da su baš pregledne. Za 1928. godinu dapače nisu iskazani posebno ni dužnici ni vieroviici, nego ic Samo iskazan saldo. Drugih godina to se niie radilo.

Za tri poslednie godine slika ic slijedeća:

Aktiva: 1928 1927 1926 Zgrade 3.867 3.867 3,867 Stroievi 7.031 7.031 7.031 Namieštai 997 997 997 Кођа 17.436 15121 16.671 | Etekti 491 807 8307 Blagaina 557 115 152

= Ризе — 16.031 15.529

Pasiva:

Glavnica 10.000 10.000 10.009 Reserve 2.179 1.029 1.689 Reservna amortizaciia 3.516 3.516 3.516 Reserva amortizaciie 1.884 006 Vierovnici == 23.826 26.448 Salđo dužnika 10.896 e Dobitak 1.680 1.450 1.00% Akcepti — 2.000 2.000 Ukupna bilanca 30.432 44.022 45.157

Vlastita su sredstva znatno veća od investiciia. Mediutim vierovnici su iači od dužnika obzirom na znatne zalihc robe. Ali ie prosperitet zagrebačke kožare takav, da se može dozvoliti luksuz pblaćania kamata na vieresiu. Kad bi samo htiela dioničku glavnicu mogla bi glatko za nekoliko puta ро-

ećati. Ali o tome nema ni govora. Dionička glavnica bila ic do jieseni 1926. godine samo 2,5 milijona dinara. Onda ic valorizacijom podignuta na 10 time, što ie nominala dionice DOvećana od 5 na 20 hiliada dinara.

Zagrebačka tvornica koža naiveće ie poduzeće te struke u našoi državi. Ona izradiuie u prvom redu donie dielove i tu je ona nenaknađdiva. Kasniie ie prešla i na fabrikaciiu gornjih delova. Pred nekoliko godina osnovala ie dapače i icdnu ofiliaciiu »Zagrebačku tvornicu cipela«. Skoro sve dionice nalaze se u rukama tvornice koža i ona iu financira. Koncem prošle godine bilancirala ie sa nešto preko 10 miliiona dinara i izkazala dobitak od 252.000 dinara. Nu kako ie koncem 1927. godine gubitak iznosio 1,038.000 dinara, to ie dobitak 1928. bio upotriieblien za dielimični otpis ranijeg gubitka.

Nu ipak izgleda, da tvornica koža ne posvećuje punu pažnju tvornici cipela. U protivnom slučaiu, obzirom na svoiu produkciju polufabrikata, na svoia financijalna sredstva kao i na svoje veze, mogla bi iz toz poduzeća napraviti naiveće poduzeće te branše u našoi državi. Medjutim izgleda da г. Štern svu svoju pažniu posvećuie kožari i za cipele neće pravo: ni da čuje.

Obzirom da је tvornica u centrumu grada, biti će DOtrebno u dogledno vrijeme preseliti iu na periferiju. Nu stare nekretnine, obzirom na niihovu veličinu kao i gradievnu VTriiednost, mogu donijeti toliko, da se podigne skroz nova угика tvornica.

ОПШТА КРЕДИТНА БАНКА Д. Д. СУБОТИЦА

Општа кредитна банка постоји формално тек од: 1923. године, кад је стара суботичка филијала Мађарске свеопште кредитне банке у Будимпешти — из разлога национализације — претворена у нов самосталан новчани завод. Због тога се код суботичке филијале и не могу илустрн рати поједине фазе њезиног развоја за време последњих деценија, јер су уско повезане са развојем једног од нај импозантнијих мађарских новчаних завода. Као богато до: тирана филијала Мађарске свеопште кредитне банке, она је заузела од свога почетка у Суботици као и у читавој привреди Војводине виђену позицију. Суботичка филијала није познавала пословних потешкоћа ново основаног