Народно благостање — додатак

У

10

Хасгтеђ—Капоас, #ако da bi u izviesnim momsntima mogao raditi i sa energiiom vodopada na Korani kod Ozlia. Tekstilna industriia Zagoria danas ie koncentrirana u Vraždinu, Oroslaviju i Krapini. Varaždin ima tekstilno poduzeće, koje uposluie 1.500 radnika. U izgradnji ie i tkaonica svile, koiu Dodižu Švaijcarci u zajednici sa nekim domaćim interesentima. Varaždin ie imao ambiciiu, da primi i veliku tvornicu umiefne svile, o kojoi se je pre nekoliko mjeseci toliko. govorilo. Bio je čak spreman da ioi dade besplatno zemliište i da ioi izadje u susret kod odmierivania ciiene clektrične energije i drugih gradskih pristoibi. Oroslavlie ima dva veća poduzeća, iedno za pamuk, a drugo za vunu. A vunu preradiuie i Varaždin, tako, da izgleda da će se upravo u Zagoriu da koncentrira industriie vune. Jer i tekstilno poduzeće koie je u Krapini i koje ie ioš malog opsega, preradiuie u prvom redu vunu.

Nosioci tekstilne industrije Zagoria imali su u prvo vriieme nakanu da potrebnu vunu dobivaiu u samoi zemlii i nosili su se ideiama, da okolno seliaštvo nagovore na gajenje Merino-ovce. Nu izgleda, da ti pokušaji nisu uspieli i potrebna vuna mora se u prvom redu uVOZITI.

U proučavaniu su ioš neki planovi radi podizania tekstilnih tvornica Zagoria. Kad se dovrši elektrifikacija, a ta bi u glavnome mogla biti gotova već za 2—3 godine, Zagorie će pružati skoro naibolie preduvjiete za razvitak tekstilne industrile, i ono bi lako moglo preuzeti vodeće miesto. Niegova ieitina, a uz to spreina radnička snaga mogla bi mu u tom pogledu da dade prevlast.

TEKSTILNA INDUSTRIJA D. D., VARAŽDIN

Озпоапа је род зат Копас rata, kad jie već bilo za

predvidjeti da Južni Slaveni izlaze iz sklopa Austro-Ugarske i da dobivaiu svoju političku, a po tome i ekonomsku samostalnost. Osnovana ie po jednoi poznatoi moravskoi fini, a, DaVi se predeniem i tkanjem vune. Danas već ima 1.500 radnika, pa se po tome broji u naša vodeća tekstilna poduzeća. A Što је glavno, svoi posao neprestano proširuie tako, da izra dominantnu ulogu u našoj industriii sukna. Za razliku od mnogih naših tvornica sukna, svoi prosperitet ne veže toliko za VOjnim liferacijama, koliko na zadovolieniu privatne pctrebe. U fabrikaciii ieftinih sukna za potrebe civilnog stanovništva, Tekstilna industrila u Varaždinu ima danas iedno vodeće mijesto. Kako ie naša industriia sukna daleko slabiie razvijena od industrile pamuka, ova grana industriiske bredukciie im veoma povoline šance za razvitak. Робетуалје ргодикеце, па сети se u posliiednie vrijeme mnogo. radi, omogućiti će domaćim tvornicama da istisnu ili bar reduciraiu iznozemnu konkuren-= ciju i iz sredniih vrsta sukna. A pofreba na takovoi kvaliteti sukna ie sve veća i veća, pogotovu radi sve iačeg napuštania патодпе позије tako, da ta grana tekstilne produkciice osobitim obzirom na primjierenu carinsku zaštitu ima svs izglede za prosperitet.

Prvih godina posliie rata mi smo nekako previše forsirali industriiu pamuka, a zanemarivali industriju. sukna, koja istina traži Veće kapitale, ali ima za to bolie uvjete prosperiteta. Na svakih 10 poduzeća pamučne struke dolazilo ie iedno za sukno. Sloveniia, koia ie podigla čitav niz pamučnih fkaonica, podigla ie, koliko smo informirani, samo iednu osredniu fkaoTicu sukna. Hrvatska ie u tome u bolioi situaciii, ier, ona ič posliie rata dobila tri velike tkaonice sukna. Ovu w Varaždinu, iednu u Oroslavliu, te jednu u Karlovcu.

Tekstilna industriia u Varaždinu niie se zadovolila da producira sukno, nego je uzela u svoie ruke i konfekciiu. Konfekcioni odio vodi se pod markom »Tivar«, koja ie već prokrčila put u čitavoi državi. Mnoga naša veća konfekciiona poduzeća, kojia su bila podignuta poslie rata, morala su likvidirati. Danas ie »Tivar« najiveći konfekcionar u našoj državi. Svoiu produkciju forsira već i u manje. centre, tako da će on u пајskorije vrijeme imati iedan dominantan položaji u muškoj kon-

Tekciji. Obzirom na Vanredno ijeftinu radnu snagu Varaždiua, kao i činienicu, da potrebno sukno dobiva iz vlastitih Ккаоштса, može tekstilna industrila sa svojim cijenama tući svaku kenkurenciiju. ?

Bilanca za dvije poslilednie godine (onu za 1926 nismo mogli dobiti), dalie sliiedeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 Nekretnine 8.017 7.565 Stroievi 15.482 14.055 Рођа 18.964 14.819 Dužnici 21.094 29.407 Blagaina | 174 148 Efekti 332 332

Pasiva:

Dionička glavnica "6.000 6.000 Pričuva za amortizaciiu 7.126 5 Vierovnici 50.083 54.391 Dobitak 95 245 Ukupni iznos bilance 04.151 66.414

Investicije iznose 23 miliiona dinara, a dionička glavnica samo 6 miliiona, što ie svakako malo za poduzeće ovakovih dimenzija. Vierovnici prelaze 50 miliiona dinara. Dužnici iznaЗајц зато 21 miliion, a roba 19 #iliiona. To znači da ie naimianie 10 miliiona investicila izvršeno iz kredita. To naravno smeta prosperitetu poduzeća, jer tereti u kamatama predstav-

· liaiu znatan iznos. Nu ovdie ie iedan poseban slučai. Tekstil-

na tvornica u Varaždinu financira slavno poduzeće iz Moravskc dotično njegova bankarska veza. Pri tome ie, budući da se radi o jednoi aliliiaciii, prilično sveiedno, dali glavnica iznaša 6 miliiona, a vierovnici 50 miliiona ili pak glavnica iznosi 20 miliiona, a vierovnici 36 ili iedan treći omier. Jedne i druсе pare daje ista ruka, pa će ona naibolie znati, što ioi konVvenira. Poduzeće ne plaća dividendu ma da radi punom parom i polučuie dobre rezultate. Tu opet dolazi do izražaja, da ie ono afiljaciia iednog velikog koncerna. A takovima uvjek ne konvenira da alfiliacijie iskazuiu:· veće dobitke. Dosta ie, ako te dobitke osjeti centrala. Tekstilna industrila u Varaždinu na-. stoji, kako bi polučeni dobitak, ne iskazala preko računa gzubitka i dobitka, već preko fondova, a postoie i znatne taine rezerve. Primierice strojevi su bilancirani sa 15.5 milijona diTara. Amortizaciona pričuva, ma da poduzećs postoji tek 10 godina, i ma da ie većina stroieva пађауЦцепа и розшедте vrijeme, iznosi 7.7 milijona dinara ili ravno polovina bilančnc vrijednosti stroieva. Čisti dobitak izkazan је za prošlu gOdinu 95.000 dinara. Mcdiutim fondu amortizaciie dodelieno ic 2 miliiona dinara, što i svakako previše za редихтесе омакуог орзета. Па је атогнтас епот tondu bila doznačena tek Dpolovina, dostaialo bi. A onda bi se mogla isplatiti i dividenda od kojih 10%. Nu matici je više stalo da se amortizaciia jača пето да prima. dividendu. Kako ona ima skoro sve akciie u svojim rukama, nema nitko да tome DTiKOVOTI.

Grad Varaždin. nekad iedan važan centar, bio ie na umoru, i izgledalo ie da ćs živieti samo od tradiciie. Podizaničm JekStilue indusiujie d. 4. 1 ртефотсе зуПе оп је одуео. зада ie privtedni centar. A изрце li ostvariti proiskte прог1еа роdizanja novih tekstilnih tvornica, — a tome mnozo doprinaša jeftina električna energiia sa Fale i jedna općinsška prava, Која ie svijesna što, znači dolazak industriie ха једап grad, mogao bi Varaždin za nekcliko godina da postane naš glavi tekstilni centar. On, kako smo već vidieli, ima mnogo predпмјеба 7а 10.

ZAGORSKA TVORNICA VUNENIH TKANINA D. D. OROSLAVLJE—ZAGREB Ideiu za podizanie tekstilne industrije u Oroslavliu dao ie e.. Milan Prpić. Kupivši poslije rata prekrasan dvorac baruna Vyranizani, došao ie na ideju, da ga pretvori u tekstilmmu indu=" striju. Pri tome ga jie vodila u prvom redu ideja. ieftine: radne