Народно благостање — додатак

| | 2 ||

стагнације и до редукције пословања. Крајем 1926 године већ бе показује губитак од 27.696.000 динара. Да се тај губитак елиминира, приступило се године 1927 редукцији дионичке тлевнице од 55 на 27.5 милијона динара. 5 Године 1928 долази до реорганизације Бродске творнице Батона. Мађарска творница ватона у Кистарси повлачи се. Ступа у акцију знаменити банкар Симеон Краус из Пеште.

Већи дио акција преузима Sfaatseisenba hn-Gesellschaft (Steg) из Беча. Оно проводи једну реорганизацију подувећа. Техничку и финанцијалну.

У првом реду пошто је снижењем дионичке главнице од 55 на 27.565 милијона динара елиминиран губитак ранијих година, приступа се повишењу дионичке главнице на 110 милијона динара што је и проведено године 1928. Нова средства, у износу од 80 милијона динара употребљена су дјелом да се редуцира један дпо банковног дуга а другим дјелом да се изведу неке нове инвестиције како би продукција постала већа.

У првом реду приступило се је проширењу творнице да, би онда могла изграђивати нове вагоне а и локомотиве. Ти су радови почели године 1928 а имали су бити завршени у години 1929. Данас је она у стању да годишње изгради 1.200 нових вагона и 30 локомотива дотично да изврши велике репературе на 4.000 вагона и 80 локомотива.

Знатно је проширена и лјеваоница која је данас у стању да годишње одлије до 6.000 тона. А уведена је и фабрикација мостова као и свих већих објеката у жељезу. Одио за местове израдио је добар дио нових мостова при полагању дуплог колосека на прузи Београд—Новска. Исто тако бродска, тесрница израдила је и мостове за пругу Крагујевап—Краљево. те Увац— Прибој као и мост преко Тисе, Тител—0Орловал.

Послиједних година настоји Бродска творница вагона да свој рад не ограничава само на државне наручбе. Тако је тодине 1928 израдила један дио нових кола за београдски трамвај а прошле године преузела је израдбу кола и за љубљански трамвај. Данас настоји да ради н за подмирење приватних потреба у гвозденим конструкцијама.

Биланца за три послиједне године пружа слиједећу слику:

Актива 1928 1927 1926 Благајна, 757 698 467 Ефекти 2.677 2.024 3.408 Некретнине и стројеви 80.505 58.851 56.843 Реба и материјал 27.899 20.664 18.749 Дужници 50.855 37.381 36.672 Губитак — — 27.696 Пасива:

Дионичка гтлавница, 110.000 97.500 55.000 Резерва, 1.000 1.000 1.000 Амортизација 8.821 7.810 7.810 Вјеровници 37.179 77.915 74.696 Римесе 5.000 4.750 5.300 Дебитак 194 72 Укупна биланца, 162.195 119.066 143.886

Биланца за послиједне три године показује све фазе санације: Велики губитак крајем 1926 године, отпис снижењем дноничке главнице у години 1927 и снижење вјеровника у гоДени 1928 повишењем дионичке главнице.

Инвестиције које су концем 1927 износиле 58 милијона порасле су концем 1928 на 80 милијона или за 22 милијона, динара. То је у вези са реорганизацијом у сврху могућности изградње локомотива. Како те инвестиције у години 1928 нису још биле готове то ће биланца за 1929 показати даљни пораст ипвестиција.

Вјеровници, који су концем 1927 износили 78 милијона,

динара п који ву својим каматама тешко теретили подузеће б1-

ли суу години 1928 редуцирани на 37 милијона или за 40 мили-– joga. Hy како је уплата повишене дионичке главнипе већ извршена године 1928, то се нове инвестиције у години 1929 имају извршити на терет рачуна вјеровника.

Тежиште ситуације Бродске творнице ватона лежи код темпа исплате са стране жељезница. Дужници од 37 милијона, концем 1927 порасли су концем 1928 на. 50 милијона. У извештају за годину 1928 подузеће навађа у том погледу следеће:

„дјомаћа индустрија, па тако и наша творница, трпи нарочито услијед тога, што се исплата наших рачуна врши са великим затезањем, пак се тако зарада не прима на вријеме. — Осим тота не може држава изаћи на крај са готовином, која јо; је буџетом осигурана, па се стога домаћа, индустрија. плаћа дуторочним државним боновима, чије пласирање наилази у туземству на највеће потешкоће“.

Да није било тих потешкоћа у времену плаћања, просперптет Бродске творнице вагона био би одличан, јер она има довољно упослења. А пораст нашег саобраћаја као и сукцесивно снижење репарација у натури осјегурава јој добро унпослење и за будуће. А како се сада и исплата са стране државних жељезница врши много боље него што је то био случај раније, Бродска творница вагона налази се на путу најљешпег развитка.

Рачун губитка и добитка пружа слиједећу слику:

Прттоди: 1928 1927 1926 Продукција 29.785 24.788 | 20.189 Губитак — —— 27.696. Растоди:

Трошкови 28.295 16.118 21.200: Камати 2.525 7.882 12.529 Перези 218 464. 787 Отписи 1.010 — 9.684Дубиоси —— — 9.203

Камати који су теретили подузеће године 1926 за 12 HB пола милијона динара, редуцирани су године 1928 на 2 и по милијона динара. Ну поглавито ради тога што је повитнењем дионичке тлавнице за 50 милијона динара ефективних, прво редуциран дуг, а друго што је извјесно вријеме тај капитал и носио камате. Обзиром да су концем 1928 вјеровници износили 37 милијона динара као и обзиром, да су се прошле године морале извршити још знатне инвестиције које су се вршиле из банковног кредита, позиција камата поновно ће да Расте. Осим наравно ако држава буде промптно исплаћивала, своје наруџбине, тако да би било потребно оперирати са знат-

"_ним кредитима.

Бродска творница вагона има једну здраву структуру јер властита средства надилаве све инвестиције. Она има и довељно посла, тако да мора намјештати нове раднике. Знатним поправком општих државних прилика поправљају ће и персгективе Бродске творнице вагона.

Равнатељство Бродске фабрике вагона састојало се у 1928 години као што следи: г. г. Игњат Ј. Бајлони, Београд; инг, Едуард Барда, Беч: Максо Боснић, тен. дир. „Славонија“ д д. за индустрију дрва, Загреб; Бенцион Були, председник Југ. удружење банке; Миливој Црнадак, ген. рав. Прве хрватске штеднонице, Загреб; Симон Ф. Краус, Будапест; Фрањо Латковић, тен. рав. Прве хрв. штедионице, Загреб; д-р Бранко Пливерић, зам. ген. рав. Прве хрватске штедионице, Загреб: д-р Фридрих Полак, инг. Ернест Проси, Фриц Реинсер сви из Беча; Јован Отанковић, бив. министар, Београд и г. Велислав: Н. Вуловић, држ. сав. и бив. мин., Београд.