Народно благостање — додатак

u prvom redu dmdustrijalizacijom tih krajeva koja sve wiše i više napreduje, i msprkost raznih antialkoholskih ~polcreta, konmsum "piva Ђтуабе 42 godine u godinu sve weći i veći. Prema tome zagrebačka Pivovata ima šanse, da poveća svoju produkciju.

Jedina opasnost mogla bi nastati ako se podigne još jedna pivovara većih dimenzija i sa jakim finansijskim zaleđem. Jer za uspješno voditi jednu veću pivovaru apsolutno je potrebno imati na raspolaganju toliko sredstava da se gostioničarima, hotelima i kafanama a posljijednje vrijeme i bifeima može dati veći kredit. I to ne samo kredit za povučeno pivo, nego djelom čak i za vodstvo preduzeća 1 uređenje lokala.

„МИРНА" УГЉЕНОКОПНО Д. Д. У ЗАГРЕБУ

У концерну 6. Д. Александра „Мирна“ угљеноконно 41. д. предетавља, најслабију страну. Док остала подузећа исказују добитак који одговара 10—80 од сто укамаћењу дионичке тлавнице, „Мирна“ оперира са губитком и већ неких 3 година не плаћа никакве дивиденде.

Рударска индустрија Загорја није у најповољнијим приликама. Осећа се, готово на сваком кораку, конкуренција Трбовља. који са својом великом продукцијом доминира на тржишу у западним крајевима државе. Загорје има можда и превише угљеника. Била би потребна знатна, концентрација а и веће инвестиције да се из тог подручја, које је иначе ботато на угљену, учини један напредан рударски крај.

Конституирање „Мирне“ извршено је у години 1919 Она има три угљеника. Један у Словенији, један код Копривнице и трећи у Радобоју код Крапине. За продукцију долази данас у обзир само угљеник у Радобљу. Од свих угљеника, у Загорју, можда. је онај од „Мирне“ још најсавременији. Иако су се прилике у последње време битно поправиле, ипак ће ироћи још доста времена,. док се мотне казати, да је подузеће поново постављено на, здраве и самосталне ноте. Као повољну чињеницу навађамо да је пословање у години 1928. завршено са добитком од 30 хиљада динара. Међутим како постеји гуонтак из ранијих година, у првом реду из тодине 1927. од једног милиона 189 хиљада динара, ненавесно је, када ће подузеће доћи у положај, да исплаћује дивиденду. У првом реду сило би потребно, да се снижењем дионичке тлавнице елимнвира досадашњи губитак како би се имала чиста ситуација.

Продукција угљена 'износиа је последњих тодина :

Године Тона, 1925 84.770 1926 49.400 1927 54.150 1928 70.740

Како видимо продукција константно расте. Особито је знатан пораст у години 1928. А изгледа да је и у прошлој Тодини ситуација била повољна и да смо имали даљи пораст продукције.

Биланса за три последње тодине овако изгледа:

Актива

1928 1927 1926 Благајна 16 36 19 Инвентар 47 67 "124 Утљеници 2.989 2.890 Стројеви и железница, 7.100 7:678 9.774. дграде "2408 2.286 1:626 Залихе 7119 638 661 Дужници 1.083 1:640 1.724 Губитак 1159 1 1.789 925 Пасива : Главница 2.500 2.500 2.500 Разне резерве 508 474 474 Веровници 12.544 12.697 11.028 Укупно 15.970 "26.488 14974

Инвестиције изнашају 18 милиона, динара. Властита средоства само 8 милиона динара. Џо томе око 10 милиона линвестиција извршено је туђим средствима, Ради ora иву ли сверовници тако знатни и ради тога је доста велики неразмер између туђих и властитих средстава. Наиме камата и банковтог трошка издано је у години 1928. дин. 1! милион 397 хиљада. . )

Оветли угљен из „Радобља, један је од најбољих затореских угљена и лако нађе прођу. Његов је положај ју толико олакан што код самих осталих шодувзећа Александровог конДерна може да пласира добар део своје продукције.

Године 1918—1919 „Мирна“ је плаћала дивиденду од-8.од сто, а године 1921 и 1922 чак и од 10 од гето. С обзиром Ha јачину концерна Александра као и општи напредак индустријске делатности на западу наше државе, која у првом реду добро долази индустрији угљена, очекивати (је, да ће се и „Мирна“ у најкраће време претворити у једно лукративно подузеће и тако ићи упоредо са осталим подузећима, концерна.

нил ивиенниииииинииитеиннииииитиаиивиишеиииииинииш читејте нашле

анализе омленса малени зенит авиони mmm

на хартије од вредности (државне обвезнице, 7ојо инв. зајам, Ратну штету, Блер, акције итд. подељује уз камату 10%, нето тодишње

ДУБРОВАЧКА ТРГОВАЧКА БАНКА — ДУБРОВНИК |

M UV e