Народно благостање — додатак

с4

товине разних фондова, — у хартије првокласне сигурности.

То је у опште ређа појава у банкарству. Сматра се да банка мора у пласирању свог огромног капитала да задовољава два постулата: сигурности и што већег рентабилитета. Хартије од вредности, пупиларно сигурне, одговарају захтеву сигурности, али су врло неповољне са гледишта рентабилитета. Само у земљама и сувише велике обилности новца, у којима је камата за регуларне банкарске послове сувише ниска, дешава -се чешће да банке имају велике портфеље хартија од вредности. То нарочито важи за новчаничне банке. У Француској приватне банке имају у портфељу стране државне хартије, јер оне носе већу ренту но есконт и текући рачун. Због тога би ово стање Београдске трговачке банке изгледало мало необично и чудновато. Али кад се имају у виду прилике на нашем тржишту капитала, онда се ствар представља у другој светлости.

Има већ више од две године, како се наше новчано тржиште налази у прелазном стању ; оно греди полако ка нормализирању. Смањује се каматна стопа, која је ненормално висока — и ако је један део Европе већ навикао на тако високу каматну стопу. Данас се већ сматра каматна стопа. од 9—11% на првокласне акцепте и покрића по текућем рачуну за нормалну, чак је 11% доста висока. Насупрот томе имамо појаву, да државне хартије од вредности носе 8 и 9%. Значи да се извесне државне хартије од вредности равњају по приносу са првокласним акцептима. Кад се већ регуларан банкарски посао у рентабилитету поклапа са државним хартијама од вредности, онда ће последњи добити преимућство, с обзиром на то, да је њихова солидност много јача но и најсигурнијега акцепта. Кад се пак има у виду, да се не може увек добити првокласни акцепт за портфељ, а да у другој и трећој класи постоји ризик, који често премаша 1%, онда излази, да је државна хартија од вредности са тако великим рентабилитетом одличан пласман.

Акције Народне банке наравно имају много нижу ренту, она се креће од прилике око 5%. Међутим ни у једном регуларном и здравом банкарском послу није се могло толико зарадити, колико се зарадило на акцијама Народне банке. Београдска трговачка банка која по нашој неконтролисаној процени, мора имати најмање 17 милиона динара уложених у акцијама Народне банке, стоји на гледишту, на коме стоји и „Народно Благостање": да је то најрентабилнији папир с тога што има највише 1нанса за скок курса.

Акције Народне банке су папир, који носи ренту од 5% на уложени новац и 1000—— динара годишње по комаду у курсу. Као што рекосмо, то је зарада, која се не може постићи ни код једнога регуларног банкарског посла. Ми не знамо, у коме је моменту Београдска трговачка банка купила свој портфељ акција Народне банке, али сматрамо да је она морала на томе послу постићи огромне добити.

Из тога излази да је управа Београдске трговачке банке извршила једну генијалну преоријентацију у прелазној периоди, у којој се налази наше новчано тржиште већ две године. Ми смо и лањске године више пута напомињали како се код банака налазе велике готовине, које се оне не уфају да пласирају у регуларне банкарске послове, јер им пословна ситуација изгледа прилично лабилна и несигурва. Постојао је проблем пласмана код свију наших већих банака нарочито у току прошле године, Док су једне држале огромне готовине на жиро рачуну код Народне банкс, дотле је Трговачка банка дошла на мисао да пласира готовину у пупиларно сигурне хартије од вредности и тиме обезбеди принос у најмању руку раван ономе који је био нермалан у банкарском послу и избегне ризике, који су изгледа ове 2 године знатно већи но нормално и тако сачека нормализацију. По себи се разуме да не може банка трајно

да изводи своје послове на овај начин на који је Трговачка банка радила у току 1929. године. Све кад би то банка и хтела, не би могла јер после нормализирања прилика настаће стање, у коме ће пласирање капитала и обртних средства у пупиларно сигурне хартије бити најнерентабилнији посао. Не може банка постати рентиером, а да не угрози интересе акционара. Као што је очигледно да каматна стопа мора сићи на приближно бар онај ниво, на коме се нлазила пре рата, тако је исто очигледно да под нормалним приликама курс државних хартија не може остати на нивоу, који омогућава ренту од пуних 9%. По свршеној нормализацији много ће јаче пасти рента од пупиларно сигурних хартија, но што ће пасти камата за регуларне банкарске пласмане. Падање ренте код хартија извешће се на тај начин, што ће курс одговарајуће да скочи. Кад тај моменат наступи, Трговачка банка ће реализирати своју добит, мобилизирати део свог пласмана у хартијама од вредности и приступити регуларном банкарском послу. Проблем је био како ће се пребродити ово прелазно доба тако зване кризе, доба есконтне заморености, доба великог неповерења према пословном свету од стране банака. То је као што рекосмо Београдска трговачка банка решила на оригиналан начин, и баш због тога се враћамо понова на питање, покренуто лањске године, на име на питање о спепификацији хартија од вредности у портфељу банчином. Кад банка не да никаквог ближег обавештења о томе каквих хартија има у свом портфељу и својој својини, онда се о томе праве претпоставке, па основу онога што је уобичајено у дотичној средини. Сваки ће помислити да је највећи део тега портфеља комбиниран и компонован из акција подузећа трговачких, ·индустриских, банкарских и осигуравајућих, која је банка основала и која финансира. Међутим као што видимо ништа не би било погрешније, јер Трговачка банка изгледа да је далеко од мешовитог банкарског система, јер сем осигуравајућег друштва „Шумадије“, она нема никаквог ближег додира-са каквим подузећем, нити се бави конзорцијалним ни оснивачким пословима. Било би у интересу саме банке да да детаљније податке каквих хартија има у своме портфељу, а у интересу је и са опште тачке гледишта због тога, што би сваки могао да констатује на први поглед ту необично оригиналну и духовиту орјентацију банчину у овоме транзитноме добу.

Средства Београдске трговачке банке повећала су се у току 1929. године за округло 15 милиона динара. И то: сопствена средства 6 милиона (главница 3 милиона динара, резерве за 3,3 милиона динара), даље депозити (око 3 милиона динара) и најзад реесконт и реломбард (5,000.000 динара). Тај повећани обртни капитал употребила је банка на повећање пре свега есконта за 5,000.000 динара, затим као што се види хартија од вредности за скоро 9,000.000 динара, на повећање ломбарда за 2,000.000 динара и остале ситније активе. Текући рачуни опали су за 3 милиона динара, — а то је само један доказ више, да банка води рачуна о постулатима здраве банкарске политике.

Бруто добит изнела је 1929. године 7,000.000 динара, трошкови око 4 милиона динара, у шта улази и дубиоза 315.000. динара. Остатак добити пада на дотације и гантијеме. Као дивиденда се дели 1,800.000 на 60.000 акција, одвосно 30 дин. по акцији од номинално 200 дин. Унутрашња вредност акција премаша сто процената номиналне вредности. ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА — ЗАГРЕБ

Прва међу водећим новчаним заводима Загреба изашла је са својим билансом ове године Градска Штедионица. И право је што се је пожурила, јер она са својим билансом за прошлу годину има шта да покаже и чиме се подичи. Ма да је темпо развића загребачке Градске Штедионице и ра-