Народно благостање — додатак

у неку руку школа за ликвидитет активних банкарских послова. Биланси Извозне Банке за последње четири године, показују следећу слику: 1924. г. 1927. г. 1928. г. 1929. г. у хиљадама динара Актива : Благајна 4.285 3.150 6.548 4.335 Текући рачуни 182.183 80.557 64.856 78.899 Есконт меница – 35.056 49.820 53.166 39.251 Ломбард 322 298 118 84 Непокретности 29.175 28.169 28.169 29.757 Банчине хартије од вредности 14.498 21.456 16.834 19.314 Пасива : . Главница 30.000 30.000 30.000 30.000 Фондови 24.345 26.483 31.899 33.556 Пензиони фонд чиновника 1.050 2.071 2.098 1.761 Текући рачуни 196.532 103.221 80.073 86.899 Улози на штедњу 8.286 17.445 21.516 18.010 Добит 6.312 6.250 6.250 3.125 Биланчна сума 415.987 98923). 920119 315.533 Расходи : Камати 5.296 5.192 7.089 5.630 Трошкови 7.528 7.421 6.214 5513 Амортизација 3.340 400 106 300 Добит 6.312 6.250 6.250 3.125 Приходи : Камата 10.566 12.847 14.420 10.462 Провизије 4.937 2.087 586 „2.804 Приходи од држ. хартија 1.465 1.716 1885 1.330 Приходи од закупнине 3.648 3.275 2.807 2.579 Збир прихода 23.085 19.964 19.710 17.181 У пасиви имамо непроведену главницу од 30 милиона динара уз сукцесивни и снажан пораст фондова. Пасивни текући рачуни показују пад из 1927. у 1928. годину од 103,2 ва 80 милиона динара, а у 1929. години показују пораст од 86,9 милиона динара.. Улошци на штедњу имају променљиву тенденцију. У 1928. су у скоку а у 1929. падају од 21 на 18 милиона динара. Последње је дошло услед личних трзавица 1929. године. У активи текући рачуни показују такође променљиву тенденцију. Укупни обртни капитал банчин износи у 1929. години 168 милиона динара. Од тога су сопствена средства 63 и по милиона динара и то 30 милиона главница и 33 и по милиона резерве, затим долазе улошци од 18 милиона динара и текући рачуни 36,9 милиона динара. Од тога је уложено 29,7 милиона динара у непокретност и 19,3 милиона у хартије од вредности, свега округло 49 милиона динара. Значи да су сопствена средства уложена у непокретност и хартије од вредности, сем 13 милиона динара који су ушли у обртни капитал. Кредити износе 118 милиона динара и то 78,8 текући рачуни и 39,2 есконт.

Банкарска теорија обично сматра да је мало претерано кад се целокупна главница уложи у непокретност, јер је то врло имобилан пласман. Па ипак за то не може се рећи данас да је тај пласман у непокретност једна лоша ставка у активи Извозне Банке. Не треба заборавити да се ми на лазимо у стадијуму кризе банкарског посла. Са свију страна се жале да немају довољно здравог пласмана и песимистеоглашавају 20% есконтног портфеља код наших банака за пропало. Ако се узме да је ово гледиште претерано, ипак: је једнодушно гледиште наших банака, да се у току 1929. године није могао наћи сигуран и ликвидан пласман. Због тог= су банке биле приморане да практикују пословну апстиненцију. Са те тачке гледишта посматрана ствар може се рећи, да је велика срећа што је код Извозне Банке волумен послова у 1929. години много, много слабији но што је био у 1924. кад је била на врхунцу посла и да је пласман у непокретности, која се састоји као што знамо у тако званој палати на Теразијама, спас од евентуалних губитака. Могућно је да рента од куће падне, али опада исто тако и принос од банкарског посла. Ми смо далеко од тога да сматрамо палату Извозне Банке технички и финансиски за идеалан пласман, али за то сматрамо да је за кризу, кроз коју је она прошла, тај пласман био бољи но есконт и текући рачуни. Исто тако и пласман у хартије од вредности представља у 1929. години најидеалнији начин уновчења банкарског капитала. На том је послу банка морала имати највећу зараду.

Укупна потраживања износе 118 милиона динара. На годишњем збору акционара било је речи о томе, да је Извозва · Банка претрпела у 1928. и 1929. години веће губитке који вису дошли до изражаја у рачуну губитка и добитка. Председник надзорног одбора, директор Народне Банке г. Стеван Гајић, изјавио је најсвечаније да он већ 40 година обавља тај посао и да он гарантује својом чашћу и својим именом. да је у банци све у реду и да су отписи извршени како треба. Могу и једни и други да имају право, јер нема ничег релативнијег но питање о томе, у којој је мери дубиозно једно потраживање. Могу два човека при процени једнога портфеља да дођу до разних резултата, па чак може један исти човек да дође до разних резултата према томе каквог је расположења кад процењује и у које је доба дана то радио. Ми се не можемо упуштати у питање да ли и колико још банка треба да отпише од своје активе да би задовољила постулат апсолутне сигурности активе. Али је једно ван сваке сумње : код једне велебанке, код које је имовинска структура врло разноврсна и комплицирана, која се састоји из најразноврснијих објеката, потраживања по меницама, по текућим рачунима, конзорцијалних послова, из ортаклука, из поравнања, из учешћа у појединим подузећима и т. д., могућни су неограничени губици. Такви су губици искључени код једне банке која се бави искључиво есконтом и ломбардом — изузев наравно случајеве злоупотребе. Не могу неспособност и лакомисленост управе једне банке, која се држи строго горњих послова, да направе губитке какви су могућни код шпекулативне банке. Чак и у случају да се 10% целокупне активе доведе у питање, па ипак је то губитак који се код банке са нормалним волуменом послова може да изликвидира за две до три године. Кад Извозна Банка има од 170 милиона активе 50 у зградама и хартијама, а 120 највише у потраживањима, онда ни у ком случају не могу ти губитци да унесу органску кризу у банчин организам. Ако је било још неотписаних губитака они би се могли уклонити снажном политиком отписа за годину дана. По себи се разуме да то није пријатно за акционаре али је то важно нагласити због тога, што Извозна Банка може имати још сјајну будућност ако буде умела да извуче искуство из прошлости, на: прагу нове периоде пред којом се налази.