Народно благостање — додатак

70.

следевих година спремала и за који је имала највише природих услова. „Али то решење није ни најмање збунило управу Трговачко индустриске банке. Она је сматрала да са својом електричном централом која спада, како се у извештају каоже, у ред највећих калоричних централа у земљи а која, по техничком уређају, не уступа ни једној, има још увек ши рокд поље рада. Тако се, на пример у управи сматра, да ће та централа имати заиста врло важну улогу у индустријализацији. предграђа београдског. Али за то управа није скрстила руке чекајући на индустриализацију предграђа већ је пронашла једно ново и необично лукративно поље рада за своје електрично оделење. Она је каблом пребацила струју преко Саве и бацила се свом енергијом на електрификацију југоисточног Срема. Тај посао је развила са много енергије и способности тако, да је, како се у извештају каже, пред крај 1929. године била у уговорном односу са 15 општина са 50.000 становника. Врло је вероватно да је у међувремену банка, у електрификацији југоисточног Срема, отишла још много даље.

Актива: _ 1926. по [9 п. [928 1. 1929. 5 Благајна · 206 490 507 528 Менице · 1.697 2.440 2.112 2.274 Текући рачуни 1.926 3.185 3.403 2.454 Хартије од вредности 1.338 130 30 22 Вредност рез. фонда -у држ. хартијама __—— — 377 414 Стругара „Макиш“ 13.015 18.777 16.327 16.793 Ељектр. централа —— === 9.901 12.058 Намештај и прибор 28 43 1.392 1.637 | Оставе; 13.448 11.925 10.161 11.012 Пасива : Главница 3.000 5.000 5.000 5.000 Фондови : стални резервни = - 370 442 ocođHH ПН 768 1.030 пензиони чинов. — —— 40 51 за амортизацију : стругаре — — 1.230 2.151 електр. централе — — 1.206 2.248 Укупно 2.334 3.118 4.686 6.552 Обавезе по меницама —— 2.130 2118 2.708 Текући рачуни 9.165 9.907 10.864 10.375 Улози на штедњу 4.280 4.014 6.563 9.306 Чиста добит 1 954 1.022 Збир пасиве 32.349 37.259 44.549 47.362 | Рачун губитка и добитка : Раслеоди : Режиски трошкови 587 644 889 · 792 Камата. 2.330 1.967 1.897 1.872 Амортизација : стругаре. === === 438 450 електр, централе —— ———= 858 1.042 Укупно 360 626 1.296 1.492 Отписи .: 1.573 2.057 314 1.357 Приходи :: . Камата ~ 2.311 2.930 3.063 3.677 Провизија 223 765 919 1.116 Разни приходи 1.009 125 14 25 Приходи од предузећа 1.300 2.185 1.355 1.725 Збвр прихода 4,851 6.006 5.352 6.544

Од укупних средстава од 34 милиона динара, банка је уложила 16,2 милиона динара у шумску индустрију а 12 у електрификацију. Остатак од 2,2 милиона динара спада на менични портфељ, а 2,4 на текуће рачуне. Један поглед на кретање важнијих позиција у активи и пасиви и рачуну губитка и добитка показује да банка форсирано и нагло ствара резерве. Тако су укупне резерве за 2 године, од 1927. па до 1929. године, скочиле од 3,11 на 6,5 милиона динара, одногно за 110%. Из таблице се види такође да банка врши енергичне и колосалне отписе на целокупној својој активи а нарочито индустриским подузећима. Док је, на пример, у 1929. години поделила акционарима на име дивиденде свега 500.000 динара (10%), дотле је она отписала укупно 2.850 милиона динара, то је скоро 550% од исплаћене дивиденде. То је најбољи начин употребе добити која је код Трговачко-индустриске банке баснословна. Бруто добит износи 130% од главнице.

ПАНЧЕВАЧКА ПУЧКА БАНКА — ПАНЧЕВО

Годишњи извештај Панчевачке пучке банке за 1929. годину чита се не као пословни рапорт, већ као једна ековеомско-политичка студија. Никакво чудо: председник банчин не само да је велики библиофил, (о чему служи као доказ сјајна библиотека Панчевачке пучке банке), већ има велику књижевну и научну културу. Он посматра и чита а та је методолошка комбинација најбоље средство са-. знања појава из друштвеног живота. Правда захтева да истакнемо, да годишњи извештај Панчевачке пучке банке вије једини у нашој земљи, коме се може дати предикат литерарног састава, али је он један од најуравнотеженијих. Диспозиција му је одлична. Панчевачка пучка банка је доњобанатска велебанка. По прећутном споразуму са конкурентима, оно има свој рејон делатности. Тај њен рејон предмет је студије у годишњем извештају. То је Доњи Банат испод линије Тамиш—Уздин—Самош—Маргита—Средиште на Дунаву. Овде онде чини писац извештаја излет и у остале крајеве Баната, баца поглед и на целу народну привреду, при томе се служи подацима из наше повремене економске литературе (на пример: индексом цена на велико „Народног Благостања"); али све то у жељи да се што дубље уђе у стање привреде доњега Баната, у 1929. години. Тај посао није лак. Лако је написати студију о економском стању целокупне наше привреде у 1929. години, кад се имају на расположењу већ објављени статистички подаци. Али подаци о Доњем Банату могли су бити скупљени само путем распитивања код надлештава, продуцената и путем анкете у опште. Управа банке није жалила труда при прибављању података и обавештења. Може се рећи да извештај садржи драгоцене податке о економском стању Доњег Баната у 1920. години за свакога, кога би то питање интересовало. У извештају се констатује, да су у тој години рђаво прошли пре свега производња хмеља, воћари, затим виноградарство, —- не по приносу већ по врло слабој цени и прођи вина. Пчеларство је такође страдало. Сточарство је имало поВољне услове тржишта, али је и оно рђаво прошло због тога, што је стока у Банату дегенерисана. Врло добро је прошло баштованство, житарство и шећерна репа. Ораница се и данас плаћа у доњем Банату 15—20.000 јурто; цена која је много виша но што би то требало, па да одговара каматној стопи, која тамо важи, кад би се капитализирала рента. Исто тако извештај садржи упоредне податке о 'наплати трошарине у Панчеву. На основу свега тога 'извештај долази до закључка, да је врло много знакова за то, да је „врхунац кризе прекорачен и да идемо у сусрет побољшању привредних прилика". Извештај Панчевачке пучке банке је један од ретких банкарских извештаја за 1929. годину, из кога избија и статистичким подацима подупрт ODTHMUSOM:

(