Народно благостање — додатак

Релативно повољно привредно стање Доњега Баната дошло је до свога изражаја и у раду Панчевачке пучке банке, као што то показују следећи подаци.

Актива 1926 1927 1928 1929 Готовина 1.182 8.916 12.414 15.537 Менице 10.032 54.138 53.850 60.749 Хип. аморт. зајмови 50 72 72 32 Нап. од вред. куп. и -

стр. монете 1.826 3.745 4.243 4.339 Непокретности 278 3.559 3.401 3.401 Дуж. и зајмови на робу 8.629 60.403 59.380 62.552 Разна актива 2.916 3.159 3.067 .138 Пасива Главница 2.500 10.000 10.000 10.000 Резерва 1781. 4925 5.059 5.187 Улози 10.987. 102.151. 102.794 113.428 Реесконт 3.338 6.355 7.557 7.309 Повериоци 5.142 7.480 7.496 6.654 Разна пасива 492 1.316 1.446 1.760 Чиста добит 698 1.767 2.075 2.411 Укупна пасива 24.947 133.996 136.430 146.751

Укупна билансна цифра скаче од 136.4 мил, динара у 1928. години на 146,7 мил. динара у 1929. год. Целокупан пораст долази од пораста уложака на штедњу, који износи 10,6. милиона динара: и то 8,1 по уложним књижицама, а 2,5 по текућим рачунима. Чињеницу да су улошци на штедњу порасли код Панчевачке пучке банке треба довести у везу са статистиком о кретању уложака на штедњу у целој Војводини, коју ми редовно објављујемо, захваљујући марљивом секретару Удружења војвођанских банака, који их сваког месеца прикупља и сређује, из којих излази да формира · ње капитала у Војводини, у колико оно долази до изра: жаја, у улошцима на штедњу код банака не показује никаквог напретка. На супрот томе имамо пораст уложака код Панчевачке пучке банке. То се може да објасни на два зачина (наравно под претпоставком да не постоји пораст уложака на штедњу у Војводини, који је притекао оним банкама, које не шаљу месечне извештаје Удружењу војвођанских банака) или да је у Доњем Банату фактички постојао пораст капитала у виду уложака код банака, или да су се улошци депласирали од других банака ка Панчевачкој пучкој банци.

Панчевачка пучка банка задовољила се порастом капитала који је добила преко рачуна уложака на штедњу тако да од других извора капитала није чинила употребу. Због тога остала два уобичајена извора капитала код наших банака: текући рачуни и реесконт код Панчевачке пучке банке показују чак известан мањак према претходним годинама, што се види из горње таблице. Остала средства банке су главница са резервама око 15 милиона динара, и реесконт са повериоцима такође 15 милиона динара. Од укупног обртног капитала од скоро 145 милиона динара банка је држала на крају године готовину од 15 милиона динара што одговара од прилике укупном износу пасив= по: рачуну повериоци и реесконт. Иначе је тај свој капитал банка готово равномерно поделила међу сељаке и варошане. На есконт је дала 60,7 милиона динара, на текуће рачуне око 50 милиона динара и на зајмове на робу око 12,5 милиона динара.

Ко иоле познаје технику кредитних операција у Војводини, тај ће знати да је есконт меница у главном сељачки посао, а текући рачуни варошки. Сељак узима новапш на менице, према информацијама које смо ми добили, у глав-

71

ном да купи земљиште, а поред тога много мањим делом ради попуне инвентара или да подигне неку нову зграду. Банат који је од вајкада пољопривредно богат, имао је природно и јак трговачко-занатлиски ред. Чак је до пре педесет година занатлиски ред у Банату био чувен са свога богатства. А исто тако и трговачки. Ми сматрамо да је највећи део уложака на штедњу код Панчевачке пучке банке трговачког порекла. јер сељак у Војводини уопште нема могућности да формира капитал у виду штедње, због тога, што су његове производне потребе за кредитом тако рећи неограничене. Као један од најстаријих новчаних завода Баната Панчевачка пучка банка је од почетка стајала у тесној вези са занатлиско-трговачким редом, који ју је уосталом и основао. Она и данас има много занатлија и трговаца за

"своје комитенте.

Банка је свој обртни капитал дакле равномерно поделила на трговце и занатлије с једне и сељаке с друге стране. То је са економске тачке гледишта најрационалнији пласман. За војвођанске дужнике важи правило, како за трговачки тако и за сељачки ред, да лако плаћају своје дугове. За сељака у Војводини се зна на пример, да редовно отплаћује свој менични дуг у три до четири равномерне годишње рате. Ако је једне године отплатио мало мање због тога, што је она била лошија, идуће године, ако је она била иоле боља накнадио је и онај део, за који је заостао прошле године. Постоји тако рећи један специјалан ликвидитет менице војвођанског сељака, који се простире на две до четири године. Ризик је у толико мањи код Панчевачке пучке банке код њеног сељачког есконта, што га она врши на томе малом реону преко десет филијала и експозитура.

Са порастом благостања у Доњем Банату настале су разлике у волумену послова појединих трговачких подузећа. Неке су трговине постале велетрговине, почеле да раде на велико увоз и извоз. Панчевачка пучка је ишла корак у корак са развићем локалне трговине. Тако је ушла одавно у увозну трговину чак у виду сопственика једне велике гвожђарске радње, коју је прошле године продала. Та се радња налази у њезиној згради у Панчеву. Преставши да обавља увозни посао за свој рачун, банка је сачувала врло велики круг комитената увозника. Али још већи је круг њезиних комитената међ извозницима. Зна се на пример, да је први извоз јаја и живине из Аустро-Угарске поцео из Баната. Банат је већ деценијама познат целој Европи као лиферант живине и јаја. Према статистици Велико-Бечкеречке индустриско-трговачке коморе, коју доносимо у обавештајној служби, Банат извози преко 30 милиона дивара живе и клане живине и јаја. Панчевачка пучка банка чини напоре, да сачува ту трговину у рукама људи из њезиног краја у пркос неповољној коњунктури кроз коју је та трговина пролазила прошлих година. Још је већи обим кредитирања извозне трговине житарица од стране Панчевачке пучке банке. Колико је нама познато, она финансира све веће извознике из Доњег Баната. Како је извоз прошлих година узео велики полет, Панчевачка пучка банка је купила велики магацин на обали. По њезином билансу она је имала 31. децембра 1929. године дато на подлогу робе 12,5 милиона динара.

(Остатак активе је 4,2 милиона динара хартије од вредности и непокретност око 3 милиона динара (седам зграда од чега је једна зграда у самом Панчеву од милион динара). |

ХРВАТСКА ПОЉОДЕЛСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ

У загребачким дневним новинама наилазимо веома често на анонсу Хрватске пољоделске банке. Ну док код анонса других новчаних завода у главноме видимо да они