Народно благостање — додатак

лиз

Додатан „Народном Рака

ГОДИНА. Џ. БЕОГРАД, 26. АПРИЛ 1930. БРОЈ 17 Садржај: Хрватска свеопћа кредитна банка д. д. — Загреб Међународна банка д. д. — Загреб 4 Дубровачка трговачка банка — Дубровник Цељска посојилница д. д. — Цеље ХРВАТСКА СВЕОПЋА КРЕДИТНА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ | Пасива | - | | Дионичка главница 37.500 37.500 37.500 37.509 Биланс за 1929. годину јасно показује да је реоргани- | _ 0002 02 1501 зација Хрватске свеопће кредитне банке срећно довршена. Резервни фонд 5.003 5.00 5.002 1 Она је заправо била довршена већ у децембру 1928. али онда Улошци и веровници 210.404 189.023 206.508 246.207 то још није могло доћи до изражаја у билансу. Година 1929. | Реесконт 2.301 1.782 10.950 j као прва нормална пословна година после реорганизације, | Сума биланса 310.980 246.000 263.665 296.598

свршава и са знатним добитком, из којега се приступа плаћању дивиденде у износу од 6%. После паузе од 3 године, акционари поново добијају своју дивиденду.

Тиме што је три године изостало плаћање дивиденде није било јачег потреса у дионицама Хрватске свеопће кредитне банке. Из једноставног разлога, што се претежни део дионица налази у рукама страних завода, који су јој залеђе. А како су ови заводи били у свако време спремни да преузму, и то уз један повољан курс, сав материјал који се појави на тржишту, због тога курс њених акција није страдао. Ма да дивиденда износи 6%, акције стоје тек нешто испод номинале. Међутим уз номинални курс тргују се код нас прворазредни папири који носе дивиденду од 10%. А заводи који плаћају 8% дивиденду, нотирају обзиром на прилике нашег ефектног тржишта само са •/ номиналне вредности.

Поједине позиције биланса концем 1928. битно су веће него одговарајуће позиције крајем 1929. Ни један наш новчани завод не показује у години 1929. тако знатан развитак послова као Кредитна банка. Биланс за 1929. већи је од биланса за 1926. кад је још био исказан добитак од 4.5 милиона динара и кад је била исплаћена дивиденда од 10%. Обзиром на јако залеђе сви су изгледи да ће идућих година развитак Хрватске свеопће кредитне банке бити још јачи и да ће она и по укупном износу свог биланса прећи у прве редове наших банака. Поготову ако се једног дана изврши фузија са неким новчаним заводима Војводине, код којих је интересирана Угарска свеопћа кредитна банка у Пешти, која је главни акционар Хрватске свеопће кредитне банке. Уска веза коју Хрватска свеопћа кредитна банка има са париским новчаним тржиштем преко .·Union Europeene et Financiere, Patis, OMOгућиће јој по извршењу наше валутне реформе да нашој привреди посредује јефтине француске кредите.

Виланс за 4 последње године пружа следећу слику :

Актива 1929. 1928. 1927. 1926. Благајна 23.694 23.406 16.140 18.458 Потраж. код банака 43.915 20.182 41.218 50.543 Ефекти 13.331 9.641 8.707 17.691 Менице 63.988 61.302 71.675 83.023 Дужници 121.652 „120.910. 115.152, 19.696 Некретнине 5.405 5.405 5.405 5.405

| Плате

Ликвидитет је одличан. У благајни и код новчаних 34вода налази се скоро 70 милиона динара или скоро једна четвртина укупне биланце. Потраживања код банака порасла су прошле године од 20 на 43 милиона динара. Обзиром на располагање са знатним ликвидним средствима, Хрватска свеопћа кредитна банка пласира знатна средства у репор Ратне штете. У тим пословима имала је прошле године и знатног успеха.

У свом извештају Хрватска свеопћа кредитна банка констатира да се пораст ефеката од 9.6 милиона на 13.3 милиона има у првом реду приписати јачем ангажману у државним папирима. Ове године у извештајима многих новчаних завода наилазимо на исту констатацију. У првом реду код новчаних завода Загреба, Далмације и Словеније.

Есконт меница још није достигао висину на којој је био пре санације. Али су за то порасли дужници. Хрватска свеопћа кредитна банка обзиром на свој ликвидитет и своја залеђа не рефлектира толико на реесконт код Народне банке. Ради тога она ни нема нарочитог интереса да форсира есконт меница и може се задовољити са обичним контокорентним потраживањем. |

Улошци и вјеровници износе 219.4 милиона према 189 милиона концем 1928. пак је ту један пораст од 30 милиона динара. У билансу за 1929. исказани су посебно и улошци на књижице са 60.3 милиона динара а они на тек. рачуну са 55.9 милиона. За годину 1928. улошци нису били посебно исказани, сигурно из разлога, што су они у току 1928. обзиром на санацију, били знатно опали. Будући да Кредитна банка има само 3 филијале и то у местима, у којима постоје и филијале других загребачких великих завода, то су улошци доста знатни.

Рачун губитка и добитка даје нам за 4 последње године ову слику: |

Приходи 1929. 1928. 1927. 1926.

Камати 14.914 14.053 20.152 16.542

Провидба 2.198 6.323 7.587 10.787

Некретнине 600 462 326 321

Расходи

Камати 8.696 11.086 17.114 9.120 4.360 4.427 4.193 5.080