Народно благостање — додатак

74

Порези 832 3.217 5.268 1.355 Управни трошкови 1.524 1.405 1212 1.582 Добитак 132 704. — 4.513 Губитак — — 321 Дивиденда 6% —— — 10%

Код прихода пада у очи знатно смањење прихода од провидбе и то од 6.3 на 2.8 милиона. Такова разлика није оправдана развитком пословања, те је вероватно да долази од једног другог начина књижења. Код расхода интересантно је, да порези данас износе далеко мање него ранијих година. Код других позиција нема битних промена.

Уска веза са иностранством даје Хрватској кредитној банци једну нарочиту репутацију и омогућује јој улазити и у веће пословне трансакције.

Ravnateljstvo Hrvatske sveopšte kreditne banke sastoji se iz sledeće gospode: Podpredsednik: Dr. Ante Pavelić; Pierre Cheysson, administrateur dćićguć de FUnion Europćene er Financićre, Paris; Rudolf pi. Kallay, poslovod. ravnatelj u zamj. Ugarske sveopće kreditne banke, Budapest; Samuel Kocian, predsjednik kr. financ. upravnog snda u m, Zagreb; Pavao barun Kornfeld, Administrateur dćićguć Uvavske sve: opće kreditne banke, Budapest; Dr. Artur Marić, veleindustrijalac, Za· greb: Eugen Radovan, generalni ravnatelj Titanit d. d. za kemičku industriju , Zagreb; Josip Teodor Salamon, poslovod. ravnatelj Ugarske sveopće kreditne banke, Budapest; Geza Szucs, Administrateur dćlIćgać „Hermes” Ugarske sveopće mjenjačnice d. d., Budapest; Dr Gjuro Šurmin, ministar n. r. i član vrhovnog zakonodavnog saveti. Zagreb; Dr. Milan Vrbanić, vodeći ravnatelj Hrvatske sveopće Кгеф ге banke d. d., Zagreb; Poslovd. ravnateljstvo: Dr. Milan Vrbanić, vodeći ravnatelj; Dr. Alfred Feliner; a Nadzorni odbor: Aurel Angelotti, zamienik ravnatelja Ugarske sveopće kreditne banke, Budapest: Alle: Broch, posjednik, Varaždin; Oto Prister, arhitekt, Zagreb; Dragutin Rosenbaum, predsjednik „Patrie” tvornice konjaka i finih likera d. d., Zagreb; Bela Somlo, zamjenik ravnatelja Ugarske sveopće kredizne banke, Budapest,

ДУБРОВАЧКА ТРГОВАЧКА БАНКА — ДУБРОВНИК (Управитељка Агенције Народне банке у Дубровнику)

Ма да је Далмација један од наших најсиромашнијих крајева, ипак новчани заводи ни једног нашег краја нису за годину 1929. показали такав напредак као далматински. Као што показује биланса Прве пучке далматинске банке ванредно повољан развитак, то је исто и са билансом Дубровачке трговачке банке. Задружна господарска штедионица из Сплита повисила је прошле године улошке од 20 на 30 милиона динара. А колико смо информирани, и далматинске филијале новчаних завода са централама ван Дамлације, показују знатан пораст уложака.

Загорска Далмација, која производи житарице и стоку, прошле је године добро прошла, јер је жетва била ванредно повољна. Док је раније Далмација већ о Божићу повлачила кукуруз из Војводине и Срема, ове га године не повлачи ни о Ускрсу.

Па ни у Дубровнику и околини, привредне прилике нису неповољне. У првом реду тамо виноградарство не игра пресудну улогу. Промет странаца у Дубровнику и околини развија се све више и изгледа да је туризам главно врело прихода за сав тај крај. Ту се врше и извесне инвестицијг у корист туризма. У сваком случају прошлогодишњи ванредно повољан развитак Дубровачке трговачке банке има се добрим делом приписати и интензивном промету странаца у 1929. години. Интензивнији притицај емигрантских дознака у прошлој години, што је и статистички доказано, наравно да је повољно деловао и на привредно стање Дубровника, јер се из тих крајева рекрутира знатан број емиграната.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива :; 1929. a. 1928. P. 1027 r. — 1926. 5 Благајна 3.113 1.440 1.195 950 Ефекти и валуте 12.565 8.202 8.146 7.432 Тек. рач. и менице 55.533 47.144 40.243 30.048 Пасива :

Главница 2.500 2.500 2.500 2.500 Резерва 2.525 2.525 2.525 2.525 Беровници 45.321 31.437 23.224 16.591 Улошци на књижице 21.607 21.029 21.681 17.163 Добитак 642 619 379 355 Укупна биланса 72.598 58.113 50.312 39.157

Највеће промене имамо у позицијама тек. рачуни и менице. У активи они су порасли за 8 милиона. Штета је, што Дубровачка трговачка банка посебно ке исказује износе пласиране у есконт меница и посебно у тек. рачуне, да видимо правац развитка. С обзиром на прилике и традицију, које владају у Дубровнику и околини, држимо, да ће меница бити веома мало. Јер ако се у некога има поверења, а без пуног поверења Дубровачка трговачка банка не да ни паре, онда је потпуно свеједно, да ли се даје на конто-корент или се тражи меница. јер правих трговачких меница у Јужној Далмацији и онако нема. А како Дубровачкој трговачкој банци није стало до реесконта, она и нема интереса, да потраживања према својим комитентима претвара у менице, како би у случају потребе могла доћи до нових средстава.

Ефекти су порасли за 4 милиона. Делом ради нове сускрипције Дубровачке паропловидбе, код које је Дубровачка трговачка банка у знатној мери ангажирана, а делом ради набавке државних папира. Интересантно је напоменути, да далматински новчани заводи купују знатне износе државних папира. Новчарство Далмације по свом начину пословања и по својим ангажманима, битно се разликује од новчарства у северним крајевима. Док тамо преовладава. есконт меница, Далмација га скоро и не познаје. Ну за то наши провинцијални новчани заводи из северних крајева немају у државним папирима скоро ни динара. Тај ангажман за њих не носи довољно, чак ни толико, колико се мора платити на улошке.

Пораст дужника дошао је могућно и од тога, што је банка финансирала делом уплату нових акција Дубровачке паропловидбе. А несразмерно велика позиција повериоца обухвата вероватно и Дубровачку паропловидбу као комитента. Дне 31. децембра имала се је платити рата за нове дионице у износу од скоро 20 милиона динара. Како је та трансакција пала у исти дан са даном кад се прави годишња биланса, јасно је да је та операција деловала и на сам састав биланса. Рачун губитка и добитка за последње 4 године пружа следећу слику:

Позиција : 1920: r: | 1928. по 1920 2 | 1926. 5. Приходи камата и 5 провидба 2.593 2.607 2.318 2.545 Расходи : | КАмати 1.264 1.304 1.313 1.118 Управни трошкови 647 614 427 621 Порези 80 105 200 397 Добитак 642 619 379 375

Тенденција снижавања каматњака на улошке добро ће доћи Дубровачкој трговачкој банци. Она наиме није за улошке хтела плаћати онако високи каматњак, као неки други заводи, што је наравно неповољно деловало на прилив уложака. Данас кад скоро сви новчани заводи морају присту-