Народно благостање — додатак

„дни имају могућности за то увидом у књиге. Међутим струч-

на јавност имала би много веће користи од тога детаљног прегледа коштања производње. Док је бруто приход био 75, дотле су трошкови и приходи били 57,2 милиона динара.

Чиста исказана добит у 1928./29. години износила је 4 милиона динара, од чега је подељена акционарима диви_денда од 7%.

„ДРВЕНКА“ ИНДУСТРИЈА ШЕЋЕРА Д. Д. — ЦРБЕНКА.

Из фирме поменутог подузећа не види се, да се око бави истовремено двема најважнијим гранама пољопривредне индустрије, индустријом шећера и индустријом шпиритуса. Разним техничким проналасцима у току последњих двају деценија, те се две индустрије не само по сировини, „већ и по самој техничкој процедури, све више допуњују и једна другој пружају разне техничке елементе за производњу. Због тога је врло рационално спајање тих двеју грана пољопривредне индустрије у једноме једином погону. Свакако да тежиште код „Црвенке“ пада на шећерну индустрију. Она је једна од највећих подузећа те бранше код нас. Према статистици за последње две године „Црвенка“ лолази на треће место по количини прерађене шећерне репе жао и по количини добивенога сировог шећера. Прва је она у Великом Бечкереку, а друга у Врбасу. У 1927./28. години прерадила је фабрика шећера у Црвенки милион и "100 хиљада товара шећерне репе, а у 1928./29. години милион и 490 хиљада товара. У 1927. години кампања је траглала 56 и у 1928. години 91 дан. У једној години је израдила 144,886 хиљада товара сировог шећера, а у другој 218.011. Изгледа да у погледу техничкоме није стајала сасвим на висини, пошто је рандман у 1927. годин био 137% а у 1928./29. години 14,67%. Међутим према нашим извештадима, фабрика је баш у току 1928./20. године предузела један низ техничких поправака, које треба да имају последицу знатно појефтињење продукционих трошкова; у току 1928.129. год. фабрика је повећала машинерије за сушење резанаца, избацујући стари и уводећи потпуно нов систем. Затим је искористила угљену киселину фабрике шпири-туса у производњу шећера ; заменила је два котла котловима најновијег система, снабдела се довољном количином воде, која је код индустрије у Војводини један велики проб_лем и увела читав низ техничких усавршавања, која, као што рекосмо, треба да буду знатан фактор у рачуну губитка и добитка.

И фабрика шећера Црвенка подигнута је у периоди 1911. године, кад је Маџарска свим могућим олакшицама "форсирала своју индустрију, а нарочито ону која прера"Ђује пољопривредне производе.

Фабрика је била својина Англо-Мађарског друштва за шећерну индустрију. Изгледа да је знатан део акција био у енглеским рукама. Како је обнова наше земље, па и саме индустрије, после свршетка Светског рата ишла споро и како у првим годинама обнове није могла показати добре резултате, изгледа, да су Енглези, који су у питању санисрања болесних подузећа, а Црвенка је тада изгледала прилично болесна, врло енергични и брзи, одлучили били, да ликвидирају с тим послом, продајући пакет својих акција. За ширу јавност није интересантно, на који је начин извршена та транзакција ; главно је, да су увиђавни сопстве" ници Српско-чешке фабрике шећера у Ћуприји нашли, да се у Југославији, са сјајним изгледима за будућност, не напу"шта постојећа индустрија, већ се улази у нову, те искористили песимистичко расположење Енглеза за прилике у "Средњој Европи и купили акције невероватно јефтино. Да"вас је Црвенка у индустријском концерну Прашке кредитне «банке. |

85

Првобитни капитал је био 5 милиона круна, који је 1920. год. повећан на 5 милиона динара. 1922. године изврено је повећање на 8 милиона, с тим да једна гкција гласи на 200 динара. Даље повећање било је одлучено на скупштини 1923. године. Од тог доба није више повећавана главница и данас она износи 16 милиона динара. За тако једно моћно и богато подузеће, као што је „Црвенка“, наравно да је то и сувише мала главница, али како се систем финансирања индустрије у концерну Прашке кредитне састоји у томе, да метропола пружа сва потребна средства, нарочито оној индустрији, која има сезонски карактер, се не осећа потреба за повећањем главнице.

= кг манке

та

Рачун биланса.

Актива 1925.126. 1926./27. 1927./28. 1928.729. Благајна 241 525 405 794. Хартије од вредн. 676 679 495 495 Дужници 55.428 42.300 51410 14.434. Непокретности 36.418 36.418 5.321 101.236 Залихе 51.154 51.581 52.973 78.571 Материјал 14.844 18.987 Кауције —— —— 41 55 Губитак 7.888 6.160 —-— Пасива : Главница 16.000 16.000 16.000 16.000 Резервни Фонд 1.200 1.200 1.226 1.256 Амортизац. фонд 6.300 9.000 14.149 20.698 Валор. фонд за пов.

главнице — — 34.000 34.000 Спец. фонд за покриће

штете од пром. вал. — 13.882 13.882 Валор. фонд за покриће

посл. губитака 145 145 886 886 Трошарина на шећер 7.244 15.852 14.285 13585 "Трошарина на шпи-

ритус 1.366 1.347 1.345 5.487 Менице 1.553 1.300 1.804 1.210 Повериоци 143.524 108.078 101.739 141.007 Депозит за кауције 25 25 25 25 Добитак — — 297 6.529 Збир пасиве 177.397 153.110 200.678 255.557

Рачун губитка и добитка.

Издаци : Камата — 18.371 19.587 22.891 Порез — 6.433 4.073 2.803 Осигурање — 659 738 780 Плате —— 3.174 3.211 1.875 Општи трошкови 47503 __— 2.594 2.578 Продукц. трошкови 23.145 — — Амортизација 2.100 5.148 5.949 Преност губитка — 7.888 — Преност добитка — — — 297 Чиста добит — — 297 6.529 Бруто добит 62.623 32.466 36.251 43.408. Губитак 7.888 6.760 — Збир прихода 70.738 39.226 36.251 43.408

До кампање 1927./28. целокупна непокретност вођена је по књигама са 36,4 милиона динара. У 1927. години извр-. шлена је валоризација. Тако видимо да се непокретност ис-