Народно благостање — додатак

казује са 93 милиона динара, —- са скоро 60 милиона динара више. Те године извршена је валоризација целокупне непокретности фабрике за: 50 милиона динара (а остатак су биле вероватно нове инвестиције). Целокупан виша«, који је добијен валоризацијом, употребљен је искључиво за фендове. Главница није никако повишавана као што смо мало пре видели. Амортизационом фонду дато је 3 милиона динара ; валоризационом фонду за повишење главнине 34 милиона, а специјалном резервном фонду за покриће штета од пада вредности 13,8 милиона динара. Тако су створена два нова фонда. Како се у 1928. и 29. години показује непокретност са 101,2 милиона динара, то значи да је фабрика продужила и даље да инвестира. Из позиције „дужници“ и узалихе“ у активи видимо да продукција Црвенке стално капредује. Дужници су се попели од 42,3 милиона 1926. и 1927. године на 74,4 милиона 1928. и 1929. године, а залихе у одговарајућем времену од 51,5 на 78,5 милиона динара, Саобразно томе порасту волумена послова, расла је и позиција „повериоци“, пошто је то главни извор обртног капитала: од 108 милиона динара 1926. попела се на 141 милион у 1929.

Као што се зна, кампања 1927./28. године није била најнормалнија. За време док је шећерна репа требала да се развија и зри, у јулу и августу, биле су велике суше, а у јесени, кад је требало да се вади, биле су дуготрајне кише, тако да су оне ометале вађење и чак је „Црвенка била приморана да за неколико дана обустави рад. Дакле, просечан принос у шећерној репи био је раван ономе из 1927. године. Фабрика је повећала производњу упоредо са осталим шећеранама у Југославији. Највећи део производње продат је у земљи, а око 330 вагона било је преостало непродато. које је имало да се извезе у иностранство.

У 1925./26. и 1926./27. години фабрика је исказивала губитака за 7,8 и 6,7 милиона динара. У 1927.728. години показала је добит од 297,000 а у 1928./29. години од 6,5 милиона динара. У ранијим годинама је фабрика у Црвенки исказивала рачун губитка и добитка сасвим другојаче, на последње три године, као и остале шећеране код нас

ФРАНЦУСКО-СРПСКА БАНКА — ПАРИЗ—БЕОГРАД

На дан 14. априла о. г. одржана је деветнаеста редовна годишња скупштина акционара Француско-српске банке у Паризу, под председништвом г. Раула Мале-а председника управног одбора. Збору су присуствовали као бројачи гласова представници двају најјачих акционара: г. Г. Боасиер од „Банк Отоман" и г. Ј. Шопен де Жанври од „Банк де Пари е де Пеј-ба". — Из извештаја који је прочитан акционарима вадимо следећа интересантна места.

Упоредо са повећањем средстава повећали су се и пласмани банчини, при чему се најобазривије поступило у избору дужника како појединаца тако и друштава, у циљу да се одреди максимум ликвидитета банчиног. Из биланса се види, да је банка обратила већу пажњу на есконт, који је у великом износу одобрен Управи државних монопола у Београду. Овим путем је такође финансиран увоз у Југославију при чему су „Банк Отомане" и „Банк де Пари e де Пеј-ба' давале своју потпору.

Даље у извештају управни одбор упозорава акционаре, да поједине позиције у активи биланса од 1929. године представљају позиције највеће сигурности и ликвидитета. Средства која стоје на расположењу довољна су за амортизанију старих потраживања, а надати се, да ће се 1930. године санирати и све остало. Београдско седиште показује велику активност и на његовим шалтерима се виђа све више пословног 'света, који цени банчине услуге. Исто тако знатан напредак показују и филијале у Скопљу, Битољу и Ни-

шу, које заузимају важан положај у својим крајевима. При: свршетку 1920. године отворена је експозитура у Косовској Митровици, која стоји под управом скопљанске филијале. У Кос. Митровици до сада није било ни једне банке. У намери да сву своју пажњу усредсреди на Југославију, Франко-Серб се споразумела са Банк Отоман, да ова у својим зградама у Паризу, Лондону и Солуну отвори засебне шалтере за Франко-Серб, чиме би ова последња напустила своје досадашње локале у овим местима.

Рачун добити и штете закључује у 1929. години са чистим добитком од 648.367 франака, према губитку од 965.914 франака 1928. По одбитку од 32.418 фр. за дотацију резервног фонда, предложен је пренос остатка добити на нов рачун.

Предложен је понован избор члана управног одбора Д-р Фердинанд Грамберга.

После овог извештаја од стране целокупног управног одбора, г. Р. Мале, председник управног одбора, дао је“ један опширан извештај о општем привредном стању Југославије. Г. Мале је констатовао претежно аграрни карактер“ наше земље и зависност њеног благостања од исхода жетве... Захваљујући доброј жетви у прошлој години, целокупна привреда показала је знаке повољне коњунктуре и поред тога што су цене неким пољопривредним производима пале. Трговински биланс је после трогодишњег пасивитета од око 3' милиарде динара у 1929. години по први пут опет показао“ суфицит од 300 милиона, што је било веома повољно пог биланс плаћања и по стабилитет динара. Током године деБизни сток Народне банке појачао се за око једну милиарду динара ; истовременим порастом металне подлоге дошло се до покрића новчаничног оптицаја од 40%. На новчаном тржишту се осећа притисак великих расположивих средстава, потичућих у главноме од улога-на штедњу и приватни каматњак показује тенденцију опадања. Услед тога се осећа велика привредна активност у Југославији, што се н. пр. види из пораста експлоатације угљена за 570.000 тона према“ 1928. години, затим из пораста железничког саобраћаја, државних прихода, док су с друге стране опали незапосленост · и стечајеви.

Један важан догађај у финансијској историји Југославије је оснивање Привилеговане аграрне банке са капиталом од 700 милиона динара, која има да буде централна · организација за пољопривреду и кредит. „Били смо срећни,. —- каже г. Мале, — да и сами допринесемо своје при упису“ акција ове установе, да бисмо дали израза нашој жељи за напредну будућност ове земље“. Даље г. Мале истиче, да је“ у прошлим годинама ушло много страног капитала у Југославију, интересујући се првенствено за рударска и хидролектрична предузећа. Управи државних монопола одобрен“ је сезонски кредит у висини од 100 милиона франака, намењених финансирању бербе дувана. Свој извештај г. Мале: закључује с уверењем, да ће 1930. година бити врло повољна, судећи по многобројним околностима које то обећавају .