Народно благостање — додатак

АНАЛИЗА

БИЛАНС

Додатак „Народном Благостању“

ГОДИНА П

Садржај:

Земаљска банка за Босну и Херцеговину — Сарајево

Шумско-индустриско

ЗЕМАЉСКА БАНКА ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ САРАЈЕВО Код Земаљске банке за Босну и Херцеговину у Сарајеву настала је последњих месеца једна значајна промена. Дугогодишњи генерални равнатељ Никола Берковић, најмаркантнија личност босанске привреде, препустио је то место свом старом сараднику Ернесту Фолкеру. Ну и са места управљајућег потпредседника, Никола Берковић ће још увек вршити одлучан утицај на развитак овог највећег босанско-херцеговачког новчаног завода.

Земаљска банка показује прошле године повољан развитак. Жетва је у Босни била добра а будући да ти крајеви не извозе веће количине житарица, пад цена Босну толико не тангира, а цена стоке била је повољна. Те повољне привредне прилике Босне одразују се и на биланси Земаљске

БЕОГРАД, 31. МАЈ 1930. БРОЈ 22 предузеће Добрљин— Дрвар а. д. (Шипад) „Сплит“ анонимно друштво за цемент портланд — Сплит

Актива : [029 п 1928. к. 1927 r. 1926: Готовина 33.982 31.503 31.974 30.897 Менице 54.834 50.541 40.401 47.903 Ефекти 7.641 6.371 5.292 4.734 Хипотеке 1. 1.631 1128 1.409 1.598 Дужници 206.221 176.149 156.628 117.833 Роба 6.345 10.533 10.567 3.414 Непокретност 1.048 1.040 1.132 1.231 Пасива : Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резерва 14.807 14.187 13.487 12.775 Заложнице 1.476 3.341 ı 3.883 4.315 Улошци на књижице 133.531 113.792 92.656 72.102 Тек. рачуни 133.665 109.211 109.819 90.323 Добитак 4.060 4.100 4.500 4.560 Укупна биланса 312.122 278.291 248.185 208.395

банке. Улошци на књижице порасли су за 20 милиона дивара, а на текућим рачунима за 24 милиона. Водећи рачуна о пропорцијама билансе Земаљске банке, пораст је много већи него код претежног броја наших водећих новчаних завода.

Извештај, пошто је констатирао једно минимално смањење чистог добитка, наводи, да се „окрет на боље очекује тек онда, кад ће законска стабилизација наше валуте створити сигурну подлогу за издавање заложних листова, односно за подељивање дугорочних зајмова, за које постоји врло јака потреба, а којој Државна хипотекарна банка тек делимично удовољава“. ИМ на једном другом месту извештаја Земаљске банке наводи се јака тражња за хипотекарним зајмовима и тражи се стабилизирање динара како би се тој тражњи могло и удовољити.

То значи да Земаљска банка намерава, чим то прилике дозволе, да се интензивно посвети хипотекарном послу и издавању хипотекарних обвезница. Она је то радила и пре рата. Положај је Земаљске банке у том погледу повољан, што она има одличне везе са водећим новчаним заводима иноземства па преко тих веза може и да пласира своје обвезнице. Јер за прво време тешко да би се тих обвезница могло пласирати у земљи у већим количинама. Осим ако би се закеном прописало како то неки траже, да новчани заводи један део својих уложака пласирају у пупиларне папире. Земаљска банка припада истом концерну иноземних банака као и Опште југословенско банкарско друштво, у првом реду групи Сосиете Женерал де Белж у Брислу.

Поред Земаљске банке и неке друге наше водеће банке имају свој хипотекарни одио и чекају стабилизацију динара да у том делу развију већу делатност. А сад сеи Српска банка организира за хипотекарне послове.

Биланси Земаљске банке за 4 последње године прусжају следећу слику:

Готовина је порасла за 2.5 милиона динара што је у сразмеру са општим порастом билансе.

Менице су порасле за 4 милиона динара, ефекти за 1.3 милиона. Највише су порасли дужници и то за 30 милиона динара. Некретнине исказане су тек нешто преко милион Jнара. Ако узмемо прометну вредност палате у Сарајеву, затим властите зграде за многе филијале, велике магацине и етиваже шљива, добијамо износ који је најмање за 20 пута већи од у биланси исказаног износа. Ту и леже велике резерве Земаљске банке.

Биланса Земаљске банке по својој структури сличи билансама других наших завода. Међутим у самом извештају илилазимо на детаљан приказ какав не наилазимо код других завода. Код ефеката имамо тачну спецификацију колико је државних, колико банковних, индустријских и осталих дионица. Код дужника опет налазимо каково им је покриће и то поименце хипотеком, ефектима, меничним јемством. Поред тога у извештају означена су и потраживања код новчаних завода. И то са 70 милиона динара, што са једне стране показује 'велики ликвидитет а са друге, да Земаљска банка служи као матица многим мањим заводима Босне.

ШУМСКО-ИНДУСТРИСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ДОБРЉИН—ДР; ВАР А. Д. (ШИПАД)

Шипад — или Шумско индустриско предузеће Добрљин—Дрвар а. д. са централним седиштем у Сарајеву највеће је шумско предузеће у нашој држави, предузеће које располаже властитим железницама од 670 км. Од тога је 350 км. у служби јавног саобраћаја а 320 км. је шумских железница, искључиво за транспорт соптвене робе. Железничке пруге Шипада деле се на три крака: 1) ПриједорКвин, са огранком Сухача— Сански Мост; 2) СрнетицаМлиниште и 3) Млиниште—јајце. Ова последња пруга је