Народно благостање — додатак

102

„СПЛИТ“ АНОНИМНО ДРУШТВО ЗА НЕМЕНТ ПОРТЛАНД — СПЛИТ

Наш извоз цемента износио је у три последње године; Година Тона Динара 1927. 317.427 116.580

1928. 374.451 132.591

1929. 459.725 164.114

Како видимо извоз рапидно скаче. И по квантитету и по вредности.

За извоз цемента долазе у обзир у првом реду далматинске творнице. Од осталих само Беочинска фабрика, која Дунавом има повољне везе и са Мађарском и са земљама на доњем току Дунава. Ну за извоз већих количина долазе у обзир далматинске фабрике. Та оне су изграђене у првом реду ради извоза.

Далматински цемент продире данас већ у све континенте. Он доминира на тржишту земаља око Средоземног мора. Али он се извози у знатним количинама и у земљама преко Суецког канала. Са једне стране све до Јапана а са друге до најјужније тачке Африке. Шта више, и преко те тачке, јер и у западну Африку, почевши од Капштата па до Марока извозе се знатне количине далматинског цемента.

Последњих година он прелази и Атлантски океан. Налазимо га у обема Америкама. Шта више и преко Панамског канала све тамо до јужних лука Чиле. А на северним обалама Пацифика продире све до лука Сједињених држава.

Прошле године далматинске фабрике цемента имале су пуне руке посла. Извоз је године 1929. био знатно већи, него године 1928. и достигао је рекордну висину, на којој није никада био. Да тај извоз није био и још већи има се приписати искључиво чињеници, да фабрике нису биле у стању да удовоље свим наручбама. И на мање партије требало је чекати по неколико месеци, а неке од већих нису се могле ни примити. С обзиром на тако повољну коњунктуру и цене су биле повољне.

Добра продаја а повољне цене као и одличне перспехтиве за будућност деловали су да су се подузели кораци ради проширења продукције. Све- далматинске творнице врше знатне нове инвестиције, помоћу којих ће се њихова продукција знатно повећати. Поред тога озбиљно се ради да се подигну још неке творнице. Повећање продукције већ постојећих фабрика као и подизање нових, могло би имати за последицу да би за неколико година извоз цемента могао достићи и један милион тона. Ове године с обзиром на интензивну продукцију и довршење једног дела радова на проширењу, извоз ће цемента јамачно премашити пола милисна. тона,

Творница цемента „Сплит“ поред фабрикације и извоза цемента приступила је и његовој прерадби и извозу цементних фабриката. Најпре се покушало са „Салонитом“ једком врстом азбестног шкриљевца који се употребљава за покривање кровова. Данас је „Салонит“ већ продро и он се извози у знатним количинама у готово све оне државе у које се извози и цемент. У најновије време из Салонита праве се и цеви свих могућих димензија у првом реду за канализацију и слично. Можда ће временом и извоз тих артикала заузети велике димензије. Тиме би наравно у нашој цементној индустрији било запослено много више наших радника. А и наша трговачка морнарица која је у знатној мери окупирана извозом цемента и његових продуката добила би могућност већег рада.

Биланса „Сплита“ за четири последње године овако изгледа :

Актива : 1929. r. ~ 1928. r, 1927. + 1926. 5. Благајна 11 115 511 419 Дужници 37.132 58.906 44.954 29.917

Сировике, полуфабри-

кати и фабрикати 14.694 12.285 12.615 6.929 Материјал 12.844 9.680 6.249 6.479 Вреће 6.870 5.895 3.863 3.359" Зграде и стројеви 78.171 76.615 44.054 29.297 Ефекти 25.020 24.174 24.248 40.946 Разно 10.598 10.545 6.336 7.859“ Пасива :

Дионичка главница 40.000 40.000 40.000 40.000 Резерва 62.498 62.497 46.846 46.846 Резерва валоризације 5.215 5.215 — ——

Веровници 69.805 82.821 84.778 50.420“ Акцепти - — 2.400 5.100 4.860 Чисти добитак 7.141 6.157 6.227 360" Укупна биланса 184.944 199.279 183.107 165.639

Зграде и стројеви билансирани су са 1.5 милиона динара више у 1929, г. него у 1928. Ну ако узмемо да је амортизација износила 3.7 онда су нове инвестиције проведене“ кроз билансу износиле 5 милиона динара. А познато је да прима подузећа све инвестиције не проводе: преко биланса: стварајући тиме тајне резерве.

Дужници су опали за преко 20 милиона динара. Од“ 58.9 на 37.1 милиона динара. То би наслућивало слабије пословање. Међутим овде то није случај. Продукција је била. знатно већа, а продаја одлична. Управо ради тога што је потражња за робом била јача него сама продукција, могло је“ подузеће да од купаца у већој мери тражи исплату већ код:

| изручења докумената, дотично није требало давати дуже“

кредите. Да је продукција била интензивна види се по порасту ставака сировине, полуфабрикати, фабрикати и материјал.

Обзиром на смањење дужника за преко 20 милиона редуцирани су у знатној мери и веровници. Од 82.2 на 69.8 MH=лиона. Тим је ситуација подузећа постала још повољнијом,. јер се тиме може уштедити на каматама.

Властита средства износе 107 милиона динара. Инвестиције 78 милиона. Ако узмемо сировине, материјал и фабрикате све то скупа износи 105 милиона динара, дакле нешто мање него властита средства. Са кредитима покривени су само дужници, ефекти и разно. Процес продукције скупа са свим инвестицијама врши се властитим средствима, а то значи много за просперитет подузећа. Терети камата нису тако знатни као код оних подузећа која су чак и део инвестиција извршили из кредита.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Приходи : 1950: =: 1928 г. 1027. кг. 1926. 5 Укупни приход 21.969 23.656 19.325 15.303

Расходи :

Општи трошкови 3.848 5.280 3.601 3.445 Порези 3.592 4.851 2.219 4533: Камате 3.101 3.983 2.434 971

Амортизација 3.717 3.491 1.623 973

Чисти добитак 7.147 6.157 6.227 360“ Уздржавање подузећа — 3.431 5.073

Укупни добитак је мањи за 1.7 милиона динара. Напротив чисти је добитак већи за равно један милион динара. На пораст чистог добитка деловало је у првом реду смањење општих трошкова, затим смањење пореза за преко једног милиона динара. Камате су мање за 300.000 динара. једино“ је амортизација нешто јача.

Дивиденда изнаша 35 динара за 200 динара номинале, а курс је акције око 600 динара. Међутим до закључка долази ретко, јер су акције у чврстим рукама.

(С обзиром на изгледе наше индустрије цемента перспективе за развитак „Сплита“ анонимног друштва за цемент Портланд и даље су одличне. Оно је већ сада једно великоиндустријско подузеће, а временом развиће се у једно још већих димензија.