Народно благостање — додатак

АНАЛИЗ

Додатан „Народном Бао

ГОДИНА IH

БЕОГРАД, 14. ЈУНИ 1930.

БРОЈ 24

Садржај:

· Државна хипотекарна банка краљевине Југославије

Градска штедионица општине слоб.

ДРЖАВНА ХИПОТЕКЕРНА БАНКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Државна хипотекарна банка (Управа фондова) основана је нарочитим законом од 16. августа 1862. године, дакле пуних 21 годину раније но Народна банка. Она је најстарији новчани завод Србије, а трећи најстарији завод читаве наше Краљевине. Основана је са задаћом, да снабдева нашег сељака јефтиним кредитом, али како у оно време, па ни данас немамо још у свим крајевима катастра, то Државва хипотекарна банка није ни покушала, да развије ту залаћу. Тек пуних 68 година доцније, у 1929. години, она се интензивније бави питањем јефтиног сељачког кредита али на други начин но што се то замишљало приликом њезиног оснивања: нарочитим Краљевим указом имала је Државна хипотекарна банка односно њен управник да припреме све потребно око оснивања Привилеговане аграрне банке Краљевине Југославије. Банка је заиста учинила све што је могла : спровела је упис акциског капитала, ставила је на расположење цео свој апарат, уписала 50 милиона динара главнице и тиме постала, после државе, највећи акционар Аграрне банке ; истовремено је уступила новој банци 862 готове и одабране пријаве за хипотекарне пољопривредне зајмове у износу од 40 милиона динара, ставила јој на расположење своје филијале са пропенилачком организацилом, И 1. ди т. Д.

Законом од 1898. године извршена је енергична организација Државне хипотекарне банке и том приликом она дсбива карактер праве хипотекарне кредитне установе, наиме привилегију, да на подлози одобрених хипотекарних и комуналних зајмова може емитовати своје обвезнице и заложнице. Државна хипотекарна банка је јавно-правни новчани! завод и као такав нема сопствене главнице. Средства, ко-'

јима банка ради су ова: као најважнији, долазе у обзир капитали и фондови јавно-правног карактера; после њих улози на штедњу и онда средства, која потичу из продаје заложница и комуналних облигација. Састав и извор тих фондова можемо претпоставити као познат, пошто смо се већ једном опширно бавили тим питањима. (Види „Народно Благостање“ бр. 10. од 1929. год., страна 149). Оно што морамо овде подвући, то је колосалан пораст тих средстава y 1929. години : самовтални фондови (капитали формирани у фондове од стране државе или капитали којима држава управља), који су у 1928. према 1927. години опали за скоро 1 милиона, у 1930. год. повећали су се за 3 милиона. Ова се је позиција банчиних средстава најмање променила. На супрот томе, од највеће је важности пораст разних фондова јавних установа. Крајем 1926. године ти су фондови изнели 393 милиона, крајем 1927. год. већ 472 милиона, крајем 1928. год. 600 милиона а крајем 1929. 1157 милиона ; према

краљ. града Осека

томе износи пораст у последњој години скоро пуних 100%. Капитали јавних установа порасли су према 1927. год. за 123 милиона, а према 1928. за 59 милиона динара. Јавноправни капитали, којим банка управља износе дакле 1582 милиона према 964 милиона у 1928. години, што значи, да су порасли за 617 милиона односно за читавих 65% за време 1620. године. Резервни фонд, који представља стварна и једина сопствена средства банчина, повећан је за последње три године од 10 на 40 милиона динара.

Рачун изравнања :

Актива : 1927. U: 1928. г. 1929. г. Благајна 12.598 26.695 66.608 Жиро рачун код Народ. банке 190.507 137.017 455.812 Чековни рач. код Пошт. штед. 13.394 25.403 53.363

Укупно 216.499 189.115 575.183 Зајмови на непокретности 1527.254 1946.658 2098.460 Зајмови на прирезе и приходе 221.328 281.946 310.279 Зајмови водним задругама 78.892 80.123 77.292 Краткороч. зајмови за грађење 72.118 9.290 5.500 Зајмови на залоге 36.503 87.830 108.859 Домаће менице 57.434 51.801 57.661 Рачуни Држ. благајне и Мин.

финансија 233.470 25211 39.921 Разни текући рачуни 333.092 10.571 23.560 Непокретности 11.917 31.967 57.821 Кауције и разне оставе 17.491 25.265 69.251 Разна актива 182.318 165.146 159.094. Вредност резервног фонда — — 35.927 Вредност фонда за амортизацију

банчиних зграда — — 2.168 Пасива : Самостални фондови 77.426 70.383 73.260 Разни фондови јав. установа 471.986 600.613 1157.239 Резервни фонд 10.515 29.084 40.646 Капитали јавних установа 228.911 293.667 351.901 Приватни капитали и депозити 273.335 364.031 455.500 Банчине заложнице 1000.268 969.019 927.961 Аванс код Француско-Српске

банке из 1913. год. 5.000 5.000 5.000 Аванс код Швај. Банкферајна

у Базелу из 1929. г. — — 65,664 Аванс код С. Б. Селигман у

Њујорку из 1928. год. — 113.600 Тек. рачун Мин. финансија и

Мин. правде и Држ. благ. 269.916 307.703 159.566 Разни текући рачуни 531.997 266.769 226.116 Тантијеме 4.656 4.288 4.950 Збир пасиве 2998.322 3132448 3621.583