Народно благостање — додатак

108

Други извор банчиних средстава лежи у приватним капиталима и депозитима, које приватне штедише улажу на штедњу — огроман пораст тих средстава јасно потврђује, колико поверење ужива Државна хипотекарна банка. Крајем 1926. године ти су депозити износили 188 милиона динара, а крајем 1929, године они су достигли завидну цифру од 455.5 милиона динара, што значи, да су за последње три године порасли за 142%. Ову чињеницу још тачније илустрира дејство, да су у 1929. години улози на штедњу код свих београдских новчаних завода знатно опали, ако нису, у најбољем случају, остали стационарни. Код државне хипотекарне банке ови су улози порасли у 1929. години од 364 милиона на 455 милиона —- дакле за 91 милион динара или за 25%, што ни један новчани завод наше домовине не може да покаже ! То је збиља огроман успех, кад се има у виду, да има приватних новчаних завода, — прворазредних у погледу сигурности — који су 1929. године одобравали већу каматву стопу на улошке но Државна хипотекарна банка. У погледу на висину приватних улога на штедњу, управа Државне хипотекарне банке у свом извештају у 1920, години подвлачи, да би се улози на штедњу вероватно још јаче повећали, да није уведена пореза на ренту.

Од свог трећег извора капитала, наиме од издавања и продаје заложница и комуналних облигација, Државна хипотекарна банка у 1929. години није чинила употребе, и то из разлога, што су прилике на новчаном тржишту биле веома неповољне.

Почетком 1929. године Државна хипотекарна банка је закључила један аванс код Швајцарског банкарског друштва y Bagaemy (Societe de Bank Suise, Bale) од 6 милиона швајцарских франака, који би доцније — према извештају банчином — имао бити урачунат у будућу емисију у Швајцарској. У колико пак не би дошло до емисије банчиних заложница у Швајцарској, овај аванс има да буде сукцесивно исплаћен у року од четири године. С друге стране банка је у овој години исплатила потпуно аванс у износу од 2 милиона долара, који је закључила код њујоршке куће Селигман и Комп. а који се је у билансу за 1928. годину водио са 113.6 милиона динара. Осим тога је у току прошле године Државна хипотекарна банка закључила једну краткорочну позајмицу од 18.5 милиона швајцарских франака (преко 200 милиона динара) и то опет код Швајцарског банкарског друштва. Овај краткорочни дуг банка је вратила после два месеца, због чега се не појављује у билансу.

4 џи по од сто заложнице и обвезнице из 1910. и 1911. године исказане су у билансу У номиналној вредности, по одбитку амортизације, те износе укупно 50.98 милиона динара; исто тако се води и аванс од 5 милиона франака Француско-српске банке у Паризу из 1913. године.

Код посматрања банчине активе пада у очи огроман ликвидитет. У својој благајни, на жиро-рачуну код Народне банке и на чеков. рачуну Поштанске штедионице банка подржава крајем 1919. године 575.78 милиона динара према

. 189.11 милиона, колико је на тим позицијама подржавала за ултимо 1928. год. што значи повећање од 386 милиона односно 200%. Овакву велику ликвидност мотивише управа банчина са огромним порастом фондова ; јер многи од тих фондова су „мобилни“ па их банка због тога није могла пласирати у дугорочне хипотекарне зајмове, већ је знатан део тих фондова употребила као покриће за „развиће краткорочних послова“.

Следећих шест билансних позиција показују висину зајмова, које је банка одобрила. Ми смо већ напоменули, да банка у 1929. години, па ни у 1928. није извршила никакве емисије својих заложница — али је у последњој години одобрила 4753 зајма и то:

на варошка имања 3258 зајмова у висини од 281.29 милиона динара ;

на пољопривредна имања 1374 зајмова у висини од 55.46 милиона динара ;

на мешовитој подлози 85 зајмова у висини од 5.07 милиона динара ;

комуналних и државних 36 зајмова у висини од 82.88 милиона динара.

Свега 4753 зајма у висини 424.70 милиона динара.

Према извештају банчином, од ове је цифре до 31. децембра 1929. године остварено свега 3.309 зајмова од око 307 милиона динара, јер је велики број зајмова био одобрен пред крај године те је следствено могао бити реализован тек у почетку 1930. године.

Стање хипотекарних зајмова је у замерном полету. Ок 1527 милиона динара, колико је било дато хипотекарних кредита пер ултимо 1927. године, ова се је цифра попела до краја 1929. год. на 2098 милиона ; пораст за две године износи 525 милиона односно око 30%; у 1929. пораст је износио 152 милиона. У свом извештају банка додаје, да су прошле године отплатили банчини дужници 155 милиона динара свога дуга.

У билансној позицији „зајмови на прирезе и приходе“ подразумевају се дугорочни комунални зајмови. Њихов износ је у прошлој години порастао за 28 милиона на 310.27 милиона динара. Банчина управа је свесна, да је ова цифра сразмерно мала према стварним потребама наших градова, кеји често без банчине помоћи не би били у стању да изграде водоводе, електричне централе, школе, да врше канализационе и мелиорационе радове и због тога се истиче, да кад буду прилике повољније, један од првих задатака Државне хипотекарне банке биће да стави нашим градовма на располагање потребне кредите за. инвестиционе радове.

Зајмови водним задругама смањени су према 1928. години за 3 милиона динара. Због повољних прилика у водостању, није се показала потреба за новим зајмовима ; смањење чак значи, да су неке задруге вратиле одобрене кредите.

(ве три позиције зајмова сачињавају дугорочне зајмове, који достижу цифру од 2500 милиона динара. Тражња је међутим била много већа — и због недостатака расположивих средстава — банчина је управа морала почев од 1 септембра —- обуставити пријем молби за нове зајмове. (Међутим пре неки дан је поново почела да прима).

Међ кредитима одобреним за краће рокове, долазе на прво место зајмови залога, дакле ломбардни кредити, који се одобравају на подлози државних хартија од вредности, акција Народне банке и бонова државне благајне. Банка ће примити у ломбард и акције Аграрне банке, чим се исте појаве на тржишту. Зајмови на залоге знатно су порасли : крајем 1927. год. износили су 36.5 милиона, крајем 1028. год. 87.8 милиона а крајем 1929. већ 108.8 милиона динара—- дакле, пораст је преко 72.3 милиона за две године, односно преко 100%. За ломбардни, као и есконтни кредит је Државна хипотекарна банка смањила у току прошле године каматну стопу од 9% на 83% на који је начин камата била изједначена са стопом Народне банке. Банка је у погледу развића ове врсте зајмова веома оптимистична и ми сматрамо, да има за то пуно оправдање. Да би се омогућило публици да дође до јефтиног кредита, управа је отпочела одобравати крајем 1920. године краткорочне меничне кредите са роком од три године на подлози хипотеке или уз жиро солидног домаћег новчаног завода. Према досадашњем одзиву банка рачуна, да ће се тај посао брзо развити и донети врло лепих резултата.