Народно благостање — додатак

114

цијама тако далеко, да је појединим бродовласницима било пробитачније један део својих бродова повући из промета, отпустити посаду и привезати бродове у лукама.

Данас већ има око 4 милиона тона бродског простора привезано у разним лукама. Наши бродови имају · предност пред већином страних бродова да су њихове ре жије мање него на страни. Наша посада слабије је плаћена него енглеско - американска а и њена исхрана битно је јефтинија. Поред тога наша паробродарска друштва ослобођена су од пореза. Међутим и упркос тих пред-

ности, наши бродовласници били су приморани да привежу.

у лукама скоро 20 пароброда и да отпусте њихову посаду,

Слободна пловидба изложена је великим осцилацијама у својим пословима. У годинама високих ставова може у једној години да поједини пароброд одбаци и 30 до 40% своје вредности. Ну онда долазе и године у којима се услед ниских превозних ставова ради са губиткоћ. Линијска и обална пловидба макар и не уживала субвевцију, нису изложене таковим пертурбацијама, јер овде нема тако наглих осцилација у превозним ставовима. На пример превозни ставови у нашој обалној пловидби данас су на истој оној висини на којој су били пре две, три године, макар су ставови у слободној пловидби кроз то време палу на половину. .

И у пословању Прекоморске пловидбе осећа се рђавг ситуација на светском тржишту превоза иако не у толикој мери. Чисти добитак за годину 1929. за 300.000 динара мањи је од добитка од 1928. Међутим године 1929. био је у погону и један нови пароброд и деоничка главница повгшена је од 4,833.000 на 10.000.000 динара.

Биланса за последње четири године даје следећу слику (у хиљ, дин.) :

Актива : 1029. 5... 1928. 5. 1921. у: 1926. 5 Благајна 9 2.920 623 5 Бродови 29.926 19.881 19.881 19.851 Дужници 2.249 23.271 11.750 8,419 Пасива : Дионичка главница 10.000 4.883 4.583 4.833 Фонд амортизације

и резерве 13.314 11.816 10.226 8.635 Фонд за поправку

бродова 3.400 2.700 2.100 1.500 Фонд осигурања 2.800 2.200 1.100 1.200 Веровници — 18.497 9.961 9.375 ДЛобитак 2.671 2.942 2114 2.136

Инвестиције су порасле за 10 милиона динара рада набавке новог пароброда. Међутим један такав нови пароброд стоји и 20 милиона динара. Значи да је половича већ отписана. Читава флота унесена је са вредношћу од нити 30 милиона динара а вреди најмање двоструко.

У биланси за 1929. год. веровници и дужници нису исказани засебно као раније, него само салдо. Тиме се губи на прегледу. Године 1928. салдо дужника и веровника износио је 5 милиона динара, док 1929. г. износи 2.2 милиона. Свакако је повољан знак да су у години, кад је купљен један нов. пароброд, дужници већи од поверилаца. То значи да се нови бродови купују тек онда, кад се има довољно средстава и да се не граде на кредит.

Вредност флоте исказана је са 29.9 милиона динара. Фонд за амортизацију и поправку, те фонд осигурања извесе скупа са резервним фондом преко 19 милиона динара. Ту се најбоље види како су бродови већ отписани.

FRANCUSKE DEPOZITNE BANKE U 1929. GODINI

Šest najvećih francuskih depozitnih banaka pokazale su sledeću sliku u 1929. godini, koju potpunosti radi upoređujemo s dvema preihodnim godinama.

37 el [2] o ЦЕј та. = U milionima ML no m ов Po o. 90 o 36 55 85 8 8 55: 5 franaka SOS [95 58 55 2 Е RUO = У О 29 Om о оде зао = BI.i potr. kod banaka 1927. 1465 3.308 1.591 11G 363; 571. 2114 1928. 973 3.654 1.940 240 406 1.262 8.475“ 1929. 1.037. 2.814 2.150! 19. 360. 1179. 7681 Menič. porti. ; 1927. 5102 4794 4925 7119 1289 2588 20.107 1928. 8.479 6.344 5724 738 1.410 2.444 25.139“ 1929. 3.199 6.162 6.009 795 1.732 2.862 25.159 Lomb. i repor 1927. 650 | !#57 ' 365 85. 181. #440 2.158. 1928. 736. 713. 519. 269 36: 584 3302 1929. 461. 834 478 176 529 606 3.084. Duž. po tek.r. 1927. > 1708, T709/ 708 70 323 530. 5.142 1928. 3.084 2.553 1.209 85 379 684 7.994 1929. 4.200 3.044 1.186 32. 708 327 [0.110 Kraik. depoz. i pover. 1927. 8789 9.744 7.215 861 1.678 4.122132.350% 1928. 11.895 12.409. 9.105 947 1.850 4.931: 40.927 1929 11.416 11.449. 8.957 1.023 2.051 4.516 39.412" Dugor. дерог. 1927. (247. 121 41 100 386 — / 904 1928. 304. „48 па 367. 0626 — 152: 1929. 419. | 289 98. 231 1188. 610 2.889 Аксерћ 1927. 74 101 91 14 20. 135 442: 1928. 331. 318. 153 22 49 290 1.224 1929. 9198. 405 | 260 36. 134 3934 i /43Алам. 1 гегет. 1927. 482 5762) 352 1109) [78 310. 2127. 1928. 482 5052) 364 1705) 200 400 2.221 1929. 1208 9315) 826 1700 381 356 4.002 Bilans. suma 1927. 9.750 10.816 7.808 1.185 2.238 4.770 35.676 1928. 13.317 13.942 9.811 1.549 2.798 5473 47.1901929. 13.961 13.554 10.280 1.497 3.840 6.009 49.141 Čista dobit 1927. 48,72 43,27 41,20 8,66 24.48 34,5 200,97 1928. 57,87 52,41 47,09 9,73 27,39 30,49 233,98. 1929. 82,14 70,76 72,20 10,46 38,13 42,79 316,48 Div. na osn. ake. | 1927. % 18 14 14. 9:05 10 11 1928. % 20 17 16. 10,15 10 13 1929. % 20 18 16. 10,55 12 14 =

U sumarnom pogledu vidimo da pozicije: blagajna, me=" nice, lombard i repor ne pokazuju znatnijih promena, dok su se dužnici po tekućem računu udvostručili u roku od dve SOdine. Mali je porast kod obaveza• po viđenju a snažan je kod dugoročnih depozita i akcepata: kod prvih za 200% a kod drugih za 300% prema 1927. godini. Naročito ističemo porast sopstvenih sredstava za 88% koji dolazi otud, što st tokom 1920. godine četiri od navedenih šest banaka povisile glavnicu izdavanjem novih akcija i to sa visokim ažijom, koji je išao u korist rezervnog fonda i time doprineo još jačem povećanju sopstvenih sredstava. Popravio se i odnos između sopstvenih i tuđih sredstava od 1:15,8 u 1927. na 1:11 u 1929. godini.

Kao jednu karakteristiku razvoja francuskog bankarstva ireba istaći činjenicu ,da alzaške banke gube samostalnost TU- · zionirajući se sa pariskim bankama.

1) Dugoročne depozite ne iskazuju odvojeno. — 2) Od 500 mil. glavnice uplaćeno svega 250 mil. — 3) Od 500 mil. glavnice uplaćeno svega 319 mil. — +) Od 100 mil. glavnice bilo je upla- ćeno: 1927. fr. 39,6 mil., 1928. i 1929. fr. 43,7 mil.