Народно благостање — додатак

"рају. У тој борби разних утицаја све је остало при старом, па је тако и Обласна штедионица у Загребу још пре неко· лико дана у загребачким Народним Новинама објавила своју билансу, под данас више несавременим именом: Обласне штедионице.

Биланса загребачке Обласне штедионице у толико је интересантна, што је она новчани завод типа, који се код нас ретко налази. Она је у неку руку прелаз између Државне хипотекарне банке и комуналних штедионица. Она има да води рачуна о хипотекарном, комуналном и задружном кредиту бановине. Загребачка Обласна штедионица по својим статутима има и право на издавање обвезнице. Кад би прилике дозволиле да и та пословна грана проради, могла би она да општинама стави на располагање знатне кредите, а поред тога могла би да подељује и знатне хипотекарне кредите.

Загребачка Обласна штедионица послује тек две године, па је још прерано дати дефинитиван суд о њеном развитку. Ну ако успоредимо поједине позиције билансе за 1928. и 1929. морамо признати знатан напредак ма да је године 1929. престала функционисати обласна самоуправа на коју се је Обласна штедионица знатно ослањала. Свакако изгледа да су дати сви предуслови за један јак развитак. На овом месту не мислимо улазити у прилике других бановина. Констатирамо једино, да се савска Бановинска штедионица, ако буде наишла на разумевање одлучујућих фактора, у неколико година може развити у једну јаку новчану институцију, која би била кадра да игра одлучан утицај на развитак кредитних прилика свог подручја. Њена укупна биланца од 33.8 милијона динара концем 1928. порасла је на 54.3 милијона динара концем 1929. Кад би јој било омогућено да отвори филијале и у другим центрима бановине осим у Осјеку, и кад би сва самоуправна тела бановине била приморана да своја ликвидна средства полажу код Бановинске штедионице веома лако би добили завод, чија би сума биланце ишла у стотине милиона динара.

Биланца Обласне штедионице из Загреба за годину 1928. и 1929. даје следећу слику:

Актива 1929. 1928. Благајна 1.045 788 Менице 12.457 8.345 Кредити опћинама 8.670 1.863 Потраживања код банака 22.928. 19.827 Дужници 9.009 2.972 Пасива

Улошци 26.164 19.506 „Дописници : 27.358 14.050 Добитак | 449 82 Укупна биланца 54.309 33.845

Како видимо пораст је у свим позицијама знатан. Нас у првом реду интересира од куда средства Обласној штедионици од преко 50 милиона динара. Улошци износе 26 милиона динара. Доста знатан износ ако успоредимо улошке загребачке филијале Државне хипотекарне банке. Међутим ако их успоредимо са 400 милиона динара уложака Градске штедионице, видимо да су они још незнатни. Било би потребно да се Обласној штедионици дозволи већа пропаганда као и да своје просторије из неприступачног горњег града пресели у центар, како би публици могла бити приступачнија. Дописници изнашају 27.3 милиона динара. Од тога иде на

Банску управу 18,2 милиона. Обласна штедионица врши улогу |

"благајника банске управе пак је јасно, да ће потраживања "банске управе у извесним моментима изнашати и неколико „десетина милијона динара. Поготову кад та управа буде још више изграђена. Разне установе које стоје под бановинским надзором имају исто у Обласној штедионици свога благајни-

ка пак је наравно да су и њихова потраживања знатна. По-'

траживања опћина изнашају само пола милиона динара. "Обласна штедионица била је основана и у том циљу да она

постане и финансијска матица задругарства загребачке и:

"осјечке области. Та матица имала је задаћу да кредитира за„дружне институције али и да прима њихове вишкове.Међутим

147

како видимо потраживања задружних институција управо су минимална. Можда кад се преброди криза у којој се налази наше задругарство да ће уколико и то остане у компетенцији Бановинских штедионица, и потраживања задружних институција износити много веће износе него што је то данас случај.

Што се тиче пласирања њезиних средстава, отпада на менице 12.4 милиона динара. Од тога на разне задружне институције 11.9 милиона динара а на остале само 0.5 милиона. Како видимо, Обласна штедионица дала је задругарству свог подручја веће кредите него Аграрна банка. Зајмови опћинама износе 8.6 мил. дин. У прошлој години дано је опљингма нових кредита око 7 милиона динара. Реда ради напомињемо, да је загребачка филијала Државне хипотекарне банке

чији територи некако одговара територију Обласне штеди-.

онице комуналних кредита дала само за ! милион динара. Према томе на територију савске бановине је за комунални кредит Обласна штедионица далеко већег значења него што га има сама Државна хипотекарна банка.

Дописници износе 31.9 милиона динара. Од тога иде 22.9 милиона на новчане заводе. То су ликвидна средства у првом реду потраживања банске управе пак је јасно, да морају бити ликвидно пласирана. Кад би имали институцију приватног дисконта ти би износи били тамо пласирани. И под дописнике налазимо задружне савезе са 3.9 милиона а задруге са 07 милиона. Како видимо загребачка Обласна штедионица пласирала је у задружни кредит око 16.5 милиона динара што је свакако много допринело интензивнијем раду задружних институција савске бановине.

Чисти је добитак знатан, скоро пола милиона динара. Значи да Обласна штедионица, поред своје важне националноекономске функције одбацује Бановини и примеран приход.

Како се види загребачка Обласна штедионица налази се у знатном развитку. Припомињемо да она постоји тек две године и да је основана у крају где јавно-правне новчане установе осим загребачке Градске штедионице која је почела радити тек пред рат, уопште нису биле познате. Дакле ту није деловала традиција као што то може бити код љубљанске Обласне штедионице, која има за себе дугогодишњу традицију покрајинских хипотекарних завода.

РУДНИК „КОСТОЛАЦ“, ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ А. Д. БЕОГРАД Рудник Костолац, иако акцонарско друштво, све од свог постанка па на овамо уско је везан уз име његовог оснивача г. Ђорђа Вајферта, што у осталом излази и из саме фирме. Од 1924. године „Костолац“ је акционарско друштво. Његова главница износи 10 милиона динара, те је подељена на 8000 именитих и 2000 на доносиоца гласе ћих акција. Тиме је „Костолац“ формално, јуристички по= стао самостално предузеће одвојено из приватне имаовине господина Вајферта, исто тако, као што је већ 1920. године претворена у акционарско друштво и чувена Вајфертова пивара. Али је стварно, и то је најважније, остало све онако као што је било, упркос томе, да налазимо у управи „Костолца“ и по неко француско име — апсолутни господар и иницијатор предузећа и даље је његов оснивач. Да се из великих индивидуалних имања одвоје поједина предузећа, те претворе у акционарска, један је веома мудар потез; тако се то свугде ради: има аргумената за а врло мало против, јер је у данашње доба акционарско друштво најтипичнији претставник капиталистичке производње.

Дирекција „Костолца“ не мора тражити муштерије,

| не мора се спуштати у конкуренцију са другим предузећима

и не мора водити оне тешке бриге око пласирања произведње : бар не за главни контингент. Оно што даје на тржиште, то су вишкови произведени преко потребе Вајфертове пиваре.

Вајферт је у историји наше индустрије пионир рационализације : своју пивару снабдева својим угљем, који дотура у Београд својим лађама.