Народно благостање — додатак

118

„Костолац“ је за Београд ван сваке конкуренције. Његов угаљ, врло добар лигнит од просечно 3500 калорија про изводи се у Костолцу, на Дунаву, испод ушћа Мораве. Због тога је његов положај саобраћајно-комерцијално управо јединствен. Близина Београда и водени пут Дунавом су преимућства, која не може показати ни један угљенокоп. При томе несме се заборавити, да играју баш код лигнита транспортни трошкови једно од најважнијих улога. Због тога морамо подвући, да је господин Вајферт управо на генијалан начин решио проблем снабдевања својих предузећа јефтиним угљем. Вишкови се продају у Београду и ту мо жемо да означимо нашу електро-индустрију као главног потрошача.

Производња угља последњих трију година изгледа

овако : 1927. године 97.483 тона 1928. године _123.102 тона 1929: године 109.067 тона

лигнита ; из тога се види, да је производња у 1928. години била рекордна, а она у 1929. год. за 14.000 тона слабија ; при томе пак морамо узети у обзир, да је у јануару, фебруару и марту 1929. године због тешке зиме посао у свим рудницима био обустављен. Мања производња одразује се и у годишњем ефекту рада: бруто приходи рудника у 1928. године износили су 4.58 милиона а у 1929. години 3.89 милиова динара: смањена производња од око 14.000 тона има за последицу и смањење прихода за 700 хиљада динара (нарочито због обуставе саобраћаја).

Рачун изравнања :

Актива : 1027. pr. 1928... 1929. 5. Гатовина 122 213 535 Непокретности 2.142 2.221 2.191 Концесија „Костолац“ 5.500 5.500 5.500 Машинерије 785 797 150 Железничка постројења 1746 1.970 2.164 Млинске инсталације 360 326 301 Покретни инвентар 1.096 921 1.111 Пловни објекти 13.066 16.296 16.778 Инвентар пловних објеката 1231 1.589 1.647 Угаљ и материјал « 971 695 866 Дужници 6.974 7.826 7.462 Кауције 110 10 110 Разна актива 1.696 4.411 4.522 Губитак 879 — 339 Пасива : Главница 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд li 11 32 8% Обвезнице 14.900 14.900 14.900 Пасивне менице 6.000 3.000 4.000 Повериоци 5.008 9.611 10:122 Полагачи акција 110 110 110 Разна пасива 1.252 5.347 4.983 Добит — 1.035 Мање губитак из 1927. године — 79 —_ Исказан добитак — 155 Збир пасиве 37.282 43.135 44.147 Рачун губитка и добитка : Расходи : Пренет губитак из 1927. године._—— 879 Администрат. и општи трошкови 2.840 3.306 3.655 Бродарство 822 255 213 Отписи === KC 428 Приходи : Пренета добит из раније године 185 — 123 Рудник - 2.586 4.583 3.891

Млин 8 10 3 Економија | МЕ 3 i Губитак 879 — 339: Збир прихода 3.663 4.597 4.357

Биланс рудника „Костолац“ дозвољава веома интересантне рефлексије : пасивна страна биланса показује, да износе укупна средства 39 милиона динара, од којих је 10 милиона главнице, 32 хиљаде резервног фонда, 14.9 милиона 83% обвезнице, 4 милиона акцепата и преко 10 милиона повериоца. Разна друга пасива исказује се са 4.98 милиона. динара. Упоређујући пасивне билансне позиције за последње три године видимо интересантне промене код позиција: страних средстава (изузев облигације). Акцепти, односно пасивне менице, као што их именује предузеће, износили су у 1927. години 6 милиона; у наредној години снизила се та цифра на половину, а у последњој години износи 4 милиона. Друго су повериоци: они су се повећали од 1927. године скоро за 100%, односно на 9.6 милиона динара, а у 1929. год. повећавају се на 1012 мил. динара.

Актива рудника врло је опрезно билансирана. Рудничка концесија процењена је са 5.5 милиона, непокретности и покретности заједно са машинеријама стављене су у билансу са 6.5 милиона динара. Према томе излази, да је целокупно предузеће, онако како стоји, са свим постројењима, процењено са 12 милиона динара. На супрот томе“ пловни објекти и инвентар пловних објеката билансирани су са 18.5 милиона динара. Из тог упоређења најбоље се види, како је његова имаовина ниско процењена односно, према разлици између вредности пловног парка и рудника. могу се наслућивати резерве, које настају због ниске процене. У току последњих година биланчне позиције нису се много промениле. Њихов је пораст врло мален, али сталан. Позиција пловног парка снажно се повећала : од 13 милиона у 1927. год. на 16.29 милиона у 1928. и 1677 милиона У 1920. год. Дужници су према 1927. години порасли, али су мањи ноу 1928. години ; они износе 7.467 милиона дин.

Вредност парног млина исказана је са 300 хиљада. динара — што значи да је према 1927. години отписано већ 60 хиљада динара. Угаљ и материјал унесен је у биланс сл 866 хиљада динара. Билансна сума скоро потпуно је не-

промењена (разлика износи нешто преко 1 милион).

У рачуну губитка и добитка примећује се постепен: пораст општих и административних трошкова. Позиција бродарство снизила се од 1927. године од 822 хиљаде на 259 односно 273 хиљаде у 1929. години. Отписи се исказују тек у 1929. год. и то у износу од 428 хиљада _ MOD је и сувише скромно. Бруто приход рудника нешто је мањи но у прошлој години те износи 3309 милиона динара. Ми смо то питање већ додирнули у вези са опадањем саме производње. Парни млин је дао следеће бруто приходе: у 1927. годз хиљада, у 1928. год. 20.3 хиљаде а у 1929. год. нешто преко 3 хиљаде динара. Рудничка економија имала је приход од 3 хиљаде у 1929. год. а У прошлој години свега 194 динара.

У 1927. и 1929. години рудник „Костолац“ показује губитак ; пре три године 379 хиљада, а у 1929. г. 340 хиљада динара, док је 1928. год. добит изнела 1.085.000 динара, а по одбитку ранијег губитка 155 хиљаде динара.

Ми мислимо, да се може ипак рећи, да је губитак У 1929. год. у износу од 340.000 дин. само демонстративно-књиговодственог карактера, те да би било потпуно лодрешној из овог губитка изводити ма коју неповољну конклузију ло рад и стање предузећа.

Ма како да је вредност рудника дугогодишњим О сима редуцирана по књигама, у сваком случају TO бродарства несразмерно је велика. Без (сумње да би O | рударства био много повољнији, да није бруто приход опт рећен издацима на бродарство.