Народно благостање — додатак
|} ||
-122
Од укупне добити са преносом из прошле године од
76,6 милијона динара употребљено је 4,898.000 дин. на диви-
денде, т. ј. 28 динара по акцији, односно 16% (пошто је акција 175 д.). Акција шећеране је данас један од најших ретких арбитражних папира, јер се њима тргује на прашкој берзи. Она је ових дана бележена на загребачкој берзи 432
CRNOGORSKA BANKA — CETINJE
Čitanje godišnjih izveštaja Crnogorske banke pruža naročito zadovoljstvo, jer po svojoj redakciji oni nisu samo izveštaji jednog novčanog zavoda, nego pretstavljaju i dragocen materijal za študij privrednih prilika Crne Gore; valja napomenu-– ti, da je privrednoj dinamici posvećena naročita pažnja, što je veoma pohvalno, jer mi oskudevamo u icrpnim referatima iz privrede Crne Gore. Mi imamo banaka, koje se u svojim godišnjim izveštajima opširno. bave nabrajanjem uticajnih događaja iz svetske privrede, koji se obično stavljaju u kauzalnu vezu sa radom bančinim, sa povolinom ili nepovoljnom kritikom prema potrebi — što je u poslednjim godinama postalo već mnogo otrcanim i što čini izveštaje neozbiline i neinteresantne. Crnogorska banka ostavlja svetsku privredu na strani i posvećuje ceo svoj interes studiju onog miliea, iz koga je iznikla i u kom ona radi. To je njezino preimućstvo, čiji se uspeh tačno odrazuje i u samom izveštaju, gde se na jednom mestu veli, da se postignut uspeh u radu bančinom u prošloj godini povoljno odrazuje i u tome, što je banka iz svih nesigurnosti, koje tokom poslednjih dveju godina preovlađuju u Crnoj Gori, naročito u kreditiranju trgovaca, izašla bez ikakvih gubitaka. Sama uprava i podvlači, da joj je uspelo, da svim svojim potraživanjima poveća bonitet, povlačeći se postepeno iz onih angažmana gde se je osećala zategnutost i što je imala za posledicu, da je likviditet bančin u toku poslednje godine samo bio još i povećan.
Crna Gora zauzima u našoj privredi jedan specijalan položaj i kod analize crnogorskih privrednih prilika treba voditi računa o mnogo čemu, i treba upotrebljavafi mere koje su drugojače od uobičajenih. Crnogorska banka u svom izveštaju ističe, da su uzroci privrednih teškoća u Crnoj Gori drugojači: od onih u drugim krajevima.
Zbog toga se i rad i razvoj Crnogorske banke ne može posmatrati očima ,kojim se analiziraju zavodi drugih naših provincija. Ona je tipično crnogorska banka, što potvrđuje i njezina ekspanzija: Osim centrale na Cetinju, banka podržava u maloj Crnoj Gori još i pet filiala i četiri ispostave; to je vrlo pohvalno, jer ima banka pomoću tako razgranafe mreže filiala stvarno mogućnost, da podržava sa poljoprivredom najuži kontakt i da uspešno vrši nadzor nad upotrebom svojih kredita.
Crnogorska banka je osnovana 1906. godine. Glavnica je iznosila 1920. godine 1 milion dinara te se u 1922. godini povećava na 2 miliona dinara, a 1926. godine na 4 miliona ı to upotrebom dividende za 1921. i 1922. godinu u iznosu od 500 hiljada kao i uplatom od 100 din. na akciju, kojih ima 20.000 u nominalnoj vrednosti od 200.— dinara po komadu.
Pre no što pi stupimo upoređenju najvažnijih bilansnih pozicija poslednjih godina, moramo da podvučemo način bilansiranja Crnogorske banke: on je tako pregledan, detaljan i pravilno raspoređen, da bi mogao da se uzme za ugled.
Upoređenje izgleda ovako:
Račun izravnanja
Aktiva 1927. 1928. 1929 Blagajna 2.290 1.323 1.703 Menice 9.928 12.433 14.810 Zajmovi na zalogu 751 124 Dužnici: tekući računi i banke 8.675 10.961 8.692
ostali dužnici — 70 234 Hartije od vrednosti 324 115 115 Nepokretnosti po odbitku otpisa 990 1.400 1.200
~
Napl. kauc., ostave i supergar. 21.813 29.869 Pasiva
С1аушса 4.000 4.000 4.000
34.259
Fondovi 1.650 1.850 2.099" Ulozi na štednju 11.422 12.688 13.662: Роуепос 5.959 8.220 7.085 Reeskont kod Nar. banke 650 1.004 1.130“ Робнак | 805 666 533 Ukupna pasiva 46.375 85.420 62.919: Dividenda 15% 12.5% 10% Račun gubitka i dobitka Rashodi: | Kamata na uloge na štednju 895 1.114 1.163: za tek. račune 423 660 584 za reeskont 23 47 80 Ukupno 1.341 1.822 1.828" Porez i takse 380 533 503 Administrativni troškovi 1.760 1.703 1.727 Otpisi 67 118 112: Dotacije fondovima 80 66 53 Dobitak: | Prinos od ranije godine «26 180 188Катаје: od menica i zaimova na zaloge 1.881 , 2.232 2.613 od tek. računa | 1.619 1.616 1.209" Ukupno 3.501 3.849 3.822 . Prihodi od lombardnih poslova 666 665 574| Prihodi od nepokretnosti 117 105 152 ı Prihodi od hartija od vrednosti 44 42 26 Zbir prihoda 4.356 4.343 4.764Ne treba dubokog studija gornjih podataka, pa da sevidi, da je Crnogorska banka potpuno svesna svih feških i na--
| ročitih prilika, u kojima ona živi. Sopstvena sredstva bančina u· stalnom su porastu; glavnica iznosi 4 miliona, ali se povećavaju fondovi, koji su u prošloj godini premašili već i polovinu glav-
| nice, tako da iznose sopstvena sredstva 6.1 miliona dinara. Ulozi' na štednju pokazuju poslednjih godina porast od preko 10% gzodišnje. Za bonitet bančin ne možemo da navedemo efikasnijeg dokaza. Prva pozicija tuđih sredstava (ulozi) pokazuje poverenje koje banka uživa, dok nam druga pozicija, poverioci, tumači mudru politiku bančine urpave. Vodeći računa o privrednoj krizi, koja se mora u primitivnoj i patriarhalnoj privrednoj strukturi Crne Gore još sve jače osećati, banka je uspela da otglati: potraživanja svojih poverilaca, pošto je bila prinuđena, da зтаnji svoja sopstvena potraživanja za preko 2 mil. dakle na onoliko kao u 1927. godini. Ovo smanjenje volumena datih kredita sačuvalo je banku mnoge glavobolje pa i većih gubitaka. Likviditet bančin je odličan. Povećanje bančinog reeskonta kod Narodne banke za 100% za poslednje tri godine pokazuje, da je
Narodna banka jeftiniji kreditor od drugih novčanih zavoda i potvrđuje činjenicu, da mora menični portfelj Crnogorske banke biti prvoklasan.
Vrednost rezervnog fonda iskazana je u bilansu za 1929. godinu sa 1.9 miliona dinara a sastoji se, prema članu 80. banćinih pravila, samo iz državnih hartija od vrednosti (21/,% Ren=te ratne štete, 7% investicionog zajma) i akcija Agrarne banke. Pozicija hartija od vrednosti koja je od 1927. god. snižena od” 324 hiljade dinara na 115 hiljada u 1928. i 1929. godini sačinjavaju papiri privatnih preduzeća pa smatramo, da je prodaja jednog većeg paketa privatnih hartija od vrednosti u 1927. godini mudar akt.
Pasivna kamata je u porastu kod uloga na štednju i kod re= eskonta pošto su se i oni povećavali u bržem tempu no što jesnižen kamatnjak. Po tekućim računima kamata je u opadanju iz razloga, koji smo spomenuli. Dejstvo sniženja aktivnog kamatnjaka vidi se iz upoređenja aktivne i pasivne kamate u računu dobitka i gubitka i odgovarajućih pozicija u bilansu: uprkos većeg meničnog portfelja (koji se još više povećao no što se smanjio tek. račun bančinih dužnika) prihod od kamata manji je za 28.000. dinara od prošlogodišnjeg, dok su bančini izdaci na kamate u 1929. godini za 6.000 dinara veći od 1928. godine. Toje posledica obaranja kamatnjaka.