Народно благостање — додатак

предузеће да није после рата, ако се не варамо у 1922. год;, прилично обновљена. Али не потпуно, бар не бисмо рекли по извесним податцима. Тако на пр. по проценту искоришћавања шећерне репе долази осечка фабрика на седмо место (од девет фабрика у земљи које раде). Тај неповољни однос искоришћавања шећерне репе у толико је неповољнији, кад се има у виду чињеница, да се у околини Осека гаји најбоља шећерна репа, (као што је у опште пољопривреда тамо технички врло високо). Како се то могло претпоставити да је обнова осечке шећеране извршена са машинама несавремсног система, то морамо претпоставити, да обнова није била тотална.

(Осечка шећерана је идејно и материјално чедо чехо"словачког човека. Она је основана од Живностенске банке "заједно са осечком банкар. фирмом Зоргер, Вајсмајер и комп. Доцније је дотична банкарска фирма претворена у Хрватску "земаљску банку, а после рата у Југословенску банку ; али је Живностенска банка и данас сачувала свој интерес у њој непосредно и преко Југословенске банке. Она је једина шећерна фабрика у Хрватској и Славонуји и, може се рећи, једина шећерна фабрика у Југославији западно од Осекасве до границе аустријско-талијанске. То је сасвим појамно јер се са осечком облашћу завршава плодно земљиште, чији је типичан представник Војводина, а какво се тражи за производњу репе. |

Судбина Усоре у Босни најбоље показује како се

рђаво може проћи, кад се не води довољно рачуна о пло- |

_дности земљишта и осталим условима потребним за производњу шећерне репе доброг квалитета.

(Осечка шећерана има одличну сировину за прерађивање и прерађује и одличан шећер. Домаћи потрошачи немају прилике да окушају све врсте шећера, које ова шећерана производи, јер се један део тих производа извози за иностранство, које због доброг квалитета робе, а које због тога "што фабрика лежи најзападније (а шећер се извози у западну Европу, чак у Енглеску) Осечка шећерана главни је лиферант вишка производње преко домаће потрошње, која се извози у иностранство.

Основана пре 25 година, природно да она не може имати оне димензије, које имају шећеране подигнуте у најновије време. Као што рекосмо и сувише је велики размак времена од 25 година, да би оно што је било најнапредније у то доба, остало непромењено; другим речима; за 25 година је толико много научено и измењено у области шећерне про“ изводње да најновија подузећа из данашњих дана морају бити другојача од оних пре 25 година.

И по облику осечка шећерана стоји на средини између наших највећих и најмањих шећерних фабрика, По количини обрађене репе она је на четвртом месту, по количини дневно - прерађене репе на шестом, по количини прерађеног шећера на четвртом месту, а по броју радника на трећем месту (1405). По количини инвестиција стоји на првом месту (387 мил. дин.). А исто тако је на првом месту и по величини укупног капитала (143 милиона динара) и по сопственом капиталу (84,5 милијона динара).

Актива 1930. 1929. 1928. 1927. Инвестиције 53.984 50.196 48.377 32,375 Благајна 369 124 51 224 Залихе робе 44.353 37.002 21.390 29.686 Дужници 35.963 39.990 29.375 50.091 Инвентар 2.591 2.213 1.923 1.584 Материјал 4.877 1.359 2186 4.921 Ефекти 7.807 7.391 12.386 13.009 Семе 4.217 3.786 4.247 3.143 Пасива

Главница 30.800 30.800 30.800 22.000 "Резерве 46.861 46.389 45.851 41.048 "Резерве валориз. 7.303 7.303 7.303 ХРез. за аморт. 11.982 11.982 8.000 5.841

121

Веровници 48.390 38.815 23.044 56.128 ' Добитак 5.750 6.253 5.648 3.880 "Укупна биланса 154.510 142.479 121.388 135.593 |" Расходи

| Трошак продукц. 66.636 65.166 48.894 44.041 Администрација 5.566 4.246 4.901 8.506 | Порези 1.876 955 1.754 1.455 Амортизација 2.466 3.982 2.158 1.281 Дубиоза = 465 387 700

Као што нам горња таблица показује, главница осечке шећеране износи 30,8 милијона динара; она је 1907 године била 22 милијона динара. Повећање од 8,8 милијона динара долази услед валоризације, а употребљено је на повећање главнице, као што. видимо, а то је изведено на тај начин, што је номинална вредност акција преиначена од 125 на 175 динара. Највише пада у очи и сувише богата резерва. Укупна резерва исказана под „редовним резервним фондом, под резервом на отпис и резервом на валоризацији“ износи 67 милијона динара односно 203% од главнице. По величини резерве осечка шећерана долази на прво место међ наша акционарска друштва. На тој се богатој резерви огледа резултат двадесетпетогодишњег рада шећеране, рада, који је био тако исто успешан и пре светскога рата, јер и у то доба она је лиферовала ванредан шећер и имала одличан добитак. Њезина сопствена средства износе 98 милијона динара, без непуна 2 милијона динара 100 милијона динара. Сто милиона динара сопствених средстава на укупну билансу 154 милијона динара такође је једна велика реткост у југословенској индустрији. То је такође резултат дваде-

· сетпетгодишњег мудрог управљања једним подузећем. Ако се

из пасиве одузме добитак од 5,7 милијона динара онда излази да је укупна билансна сума 178 милијона динара. још једна важна ставка у пасиви, веровници. Осечка шећерана је приморана да поред својих средстава од 100 милиона. динара узима на зајам 48 милијона динара.

Колико је похвална структура биланса једног тако старог подузећа, као што је осечка шећерана, огледа се најбоље на односу између активе и пасиве, јер целокупне инвестиције њезине износе округло свега 54 милијона динара, а према укупним сопственим средствима од скоро 100 милијона динара. Знам да су укупна сопствена средства подузећа нешто мало више од половине ангажоване инвестиције, а остала стоје на расположењу као обртни капитал. Ако узмемо да је остатак уложен у робу на стоваришту, који се исказује у билансу са 44 милијона динара, онда излази да су сопствена средства употребљена на инвестиције и на робу. Повучен кредит употребљен је делом на кредитирање муштерија, које се исказује у билансу са 36 милијона динара. (Остатак је уложен у хартије од вредности, материјал, инвентар и T. M.

Како наше шећеране закључују у разно доба своје рачуне, то је врло тешко упоређивати их у погледу квантитативном т. ј. волумена послова. Код шећеране, која носи чисто сезонски карактер, веома је различан обим према томе, у које се доба године закључују књиге. Због тога не можемо упоређивати билансе осечке шећеране са билансима оних подузећа која закључују своје књиге 31. децембра или у друго доба године. Једно је ван сваке сумње, на име, да је 31. октобар волумен послова код осечке шећеране био још много већи, зато што је доба рада у пуном напону. 31. март представља глухо доба у индустрији шеђера.

Бруто приход од продукције износио је у 1926. години 60 милијона динара, у 1927. години 63,6 милијона динара, у 1928, г. 65,1 милијона динара, а У 1929. и 1930. години је 83,1 милијона динара, што значи да је 1929, и 1930. година рекордна.

Трошкови пак не показују тодики пораст, колики је бруто приход: они су износили у 1926. години 44 милијона динара, 1928. г. 65.4, а 1929-30. износе 66,6 милијона динара.