Народно благостање — додатак

120

У биланси за 1929. г. међу активе налазимо и позицију „државни бонови“ са дин. 41.650.486.82.

У извештају равнатељства који је поднесен Рлавној скупштини за годину 1929. навађа се да је упослење творнице у прошлој години било повољно и да се могло забележити једно битно повећање промета. Да успркос тога није било могуће исказати већи добитак, има се по мишљењу равнатељства приписати чињеници, да је главни део лиферација у прошлој години, наиме државне лиферације био ликвидан дугорочним државним боновима, није је пласирање било могуће само са великим финансиским жртвама. Према томе, по мишљењу равнатељства Бродске творнице вагона, слаб добитак има се приписати чињеници, да се државне лиферације не врше у готовом, него у боновима.

Колико смо информирани ситуација је у овој години нешто побољшана. Бродска творница вагона, с обзиром на потешкоће око финансирања државних лиферација била је почела са отпуштањем радника, јер јој није конвенирало радити са губитком. Наиме нове оправке вагона и локомотева могла је добити само уз наплату државним боновима. Сада је Министар саобраћаја одобрио посебан кредит од 70 милиона динара, тако да ће се један део лиферација извршити у готовом. Поред тога колико Државна хипотекарна банка толико Поштанска штедионица донеле су ових дана одлуку да ће уз каматњак од 7% есконтирати и државне бонове. А и Народна банка знатно је повисила контингент за ломбард државних папира дотично бонова.

До сада је са нашим боновима било потешкоћа. Државне новчане установе нису их ломбардирале дотично ескомптирале. Контингент Народне банке био је константно исцрпљен. А новчани заводи земље, ма да су имали знатне износе готовине нису ју могли пласирати у те бонове, јер нису имали гаранцију да при напетости новчаног тржишта могу те бонове редисконтирати или ломбардирати.

Биланса за последње четири године пружа следећу

слику : Актива : 1929: r. 1928. m. 1927. r. 1926. г. Благајна 506 751 693 467 Ефекти 858 2.677 2.024 3.403 Некретности, покретности и

машине 84.095 80.505 58.351 56.843 Роба и материјал 36.463 37.899 20.664 18.749 Дужници 50.394 50.355 37.331 36.672 Државни бонови 41.650 — — Губитак = —— _— 27.696 Пасива : | Дионичка главница 110.000 110.000 27.500 55.000 Резерва 1.000 1.000 1.000 1.000 Амортизација 10.759 8.821 7.810 7.810 Веровници 82.193 37.179 77.915 74.696 Римесе 9.593 5.000 4.750 5.300 Добитак 228 194 72 =

Укупна биланса 213.969 162.195 119.066 143.836

Финансијска структура Бродске творнице вагона по себи је ванредно солидна. Властита средства плус резерва амортизације износе 120 милиона динара. Инвестиције износе само 84 милиона динара, па су по томе више него покри„вене властитим средствима. Властитим средствима покривени су и издаци за робу и материјал а то је једна реткост код наших подузећа која чак и један део инвестиција покривају банковним кредитима. |

Дужници, инклусивно бонови, износе 92 милиона динара. Повериоци износе 82 милиона. То значи, да би Бродска творница вагона да су плаћања лиферација редовитија, могла излазити без или са минималним банковним кредитима, дотично кредитима свог залеђа. Онда би и њена ситуација била повољнија.

· У прошлој години повериоци су порасли од 37 на 82 милиона динара или за 45 милиона динара. Скоро толико

колико износе бонови. То значи, да док је подузеће са једне стране примало бонове, са друге је морало узимати нове кредите. И римесе су порасле за скоро. 5 миливна. Према томе прошле године у подузећу је радило 50 милиона динара туђих средстава више него године 1928. То је морало деловати на успех, иако се тако ведики пораст веровника довољно не одразује на рачуну камата. Ваљда и један део Камата иде преко рачуна фабрикације.

Прошле године изведено је нових инвестиција за 3.5 милиона динара према 22 милиона у години 1928. Да је финанцијална ситуација повољнија, то јест, да је повољно решено питање бонова сигурно би биле учињене нове инвестиције. Јер се намерава Бродску творницу вагона изградити у једно првокласно подузеће. Ну не може се од ње тражити да инвестира десетине милиона, док њена потраживања расту за 40 милиона динара у једној години.

Рачун губитка и добитка овако изгледа :

1020. т.. 1928. г. 1024. Б. 1925. г.

Приходи 33.935 29,785 24.733 20.139 Расходи :

Трошкови | 26.394 23.295 16.118 21.200 Камати 3.448 2525 7.882 12.529 Порези 1.006 273 464 787 Отписи 1.937 1.010 — 2.634 Губитци — 9.203

Повериоци и римесе износе концем 1929. нешто преко 92 милиона динара. Концем 1926. износили су 80 милиона. Па ипак на каматима издано је 1926. дин. 12.5 милиона, а прошле године само 3.4 милиона. Будући да нема ни говора да је међутим каматњак тако знатно снижен, остаје једино да се један део камата књижи на трошкове, који су иначе у константном порасту. Од 20 милиона концем 1926. на 34 милиона концем 1930. год.

Бродска творница вагона је по својој финансијској структури једно надасве здраво подузеће. А оно нам је и те како потребно, јер државне радионице за оправку 803ног парка ни издалека не стижу да све уреде. Поред тога, Бродска је фабрика тако уређена, да може градити и нове локомотиве као вагоне. А онда данас израђује и мостове конструкције. Њена важност за нашу привреду произилази и из тога што упослује до 2.000 радника.

(С обзиром на њену важност у нашој привреди треба јој омогућити да излази крај с крајем и да својим дионичарима омогући и пристојно укамаћење уложеног капитала. Јер једино тако имаће они воље да то подузеће још више изграде што је од еминентне потребе за наш саобраћај. Треба наћи начина како би се лиферације за оправку возног парка редовито и на време исплаћивале.

ПРВО ХРВАТСКО-СЛАВОНСКО Д. Д. ЗА ИНДУСТРИЈУ ШЕЋЕРА У ОСЕКУ.

Пре кратког времена одржана је двадесетпета годишња скупштина овог индустријског подузећа у највећој тишини, Велимо у тишини због тога што би, да је подузеће у рукама политичара, овогодишња скупштина била пропраћена највећом хуком, јер је она пала у јубиларној двадесетпетој години од постојања фабрике.

Фабрика је основана 1905. год. и по старешинству је трећа (пошто је најстарија она у Усори у Босни, а затим Чукаричка код Београда).

Индустријско подузеће у 25 години назива се с правом старим подузећем ; јер 25 година представља богато искусево технички и пословно, оне представљају више но живот човечији од 70 година. 25 година старо подузеће већ у техничком погледу мора да је преживело много. Нема те индустрије, у којој за 25 година није техника учинила толики прогрес, да је један већи део постројења остао неупотребљив односно нерентабилан. То је и у индустрији шећера. И фабрика шећера у Осеку била би једно скроз нерентабилно.