Народно благостање — додатак

128

што њих закон и статут нису ни обухватили, већ су они у „току времена, попустљивошћу управе почели да се уписују за чланове. По последњој одлуци они, који су до сада већ чланови, остају члановима са улозима измеђ од 200 и 500 динара, али се нови не могу примати. Даље је одлучено, да право на пензију, коју су до сада имали самогдеца и родитељи покојнога члана, имају у будуће и унучад. Најзад је створен нарочити резервни фонд у који ће се улагати 2% од добити, да би се дала стабилност с обзиром на могућност промена у чистој добити. _

ДУНАВСКИ КРЕДИТНИ ЗАВОД А. Д. — БЕОГРАД

Немогућно је осврнути се на стари банкарски Београд а да се не наиђе на Дунавски кредитни завод, који представља на београдској пијаци већ од 1908. године, у којој је био основан, тип мање београдске банке.

Немци познају једну омиљену пословицу која гласи: „Вас клајн ист, ист фајн..“ која се по нашем мњењу може применити и на Дунавски кредитни завод. Он је стварно завод малих димензија — главница износи 5 милиона а резерве 250 хиљада динара.

Ова банка има свој специјалитет, једну скоро непознату сталешку гордост, која је постала традиционална и коју не можемо боље карактерисати но цитатом саме управе: „И у овој години придржавали смо се утврђеног принципа, давање ситних кредита по есконту, који се је посао у овој години знатно развио“. Овим неколиким речима стакнут је пословни програм банке, која зна, што хоће. Председник банчин, г. Васа У. Јовановић, је човек широке и велике активности а при томе увек и пре свега реалан; баш ова његова особина најважнија је по развој банке и

она се најјаче одразује у самом начину банчиног рада. Ду- |

навски кредитни завод познаје врло добро положај, који заузима у реду београдских банака, и то је једно од његових преимућстава. Он је свестан средстава, којим располаже и већ један површан аналитичан поглед на структуру и кретање банчиних позиција последњих година потврђује, да је банка умела да сагласи обим својих послова са својим стварним капацитетом. То је у погледу банкарско-политичком последњих година било прилично тешко, и много је завода који то нису умели.

Истакли смо банчин програм рада, који кулминира у давању ситних кредита по есконту. То је њезина права домена, ту она постизава најбоље резултате и у том послу лежи економско оправдање и важност Дунавског кредитног завода. Тиме она попуњава празнину и организује послове, које велике неокретне и бирократизиране банке не могу и не смеју да обављају. У том послу банка је створила нарочит систем, на који смо већ једном указивали види Анализу биланса, (додатак) број 4., год. П, страна 24 —- и који је вероватно јединствен у целој земљи : висина кредита по есконту лимитирана је на 10,000 динара, и нико не може добити више. Тог се принципа банка стриктно придржава и стечена искуства су показала правилност оваквих ригорозних принципа.

У извештају о раду у 1929. години читамо још један интересантан пасус, у коме се вели: Исто тако продужили смо и у овој години рад на регулисању и ликвидирању потраживања завода из ранијих година па смо у томе постигли задовољавајуће резултате“. Тиме се је управа Дунавског кредитног завода додирнула једне своје старе ране —- из ранијих година и која је банци потврдила стару максиму, да банкарство и политика не могу заједно (о томе је

већ било говора) — што стварно никако не би било потребно. Ова рана одавно је ликвидирана и излечена.

Упоређење главних биланчних позиција за последњетри године пружа следећу веома интересантну слику:

Актива : 1927. . 1928. г. 1929. г.у хиљадама динара

Благајна 395 256 234 Непокретно имање 31 31 31 Намешта! 223 243 233 Дужниц:: 8.530 9.345 13.183 Пасива : Главница 5.000 5.000 5000" Стални резервни фонд 161 175 227 Специјални резервни фонд 22 22 22 Улози, реесконт и тек. рачуни 3.646 5.398 8.987 Добит на расположење збору

акционара ~ 71 240 416 Укупна пасива 33.058 27.491 34.312

За некога, који је прегледавао билансе за 1929. годину наших београдских новчаних завода, па и оне из унутрашњости, горњи ће податци бити нешто потпуно ново: код скоро свих новчаних завода јако се примећује последица привредне кризе, која се одразује у опадању значајвих биланчних позиција. Тога код Дунавског кредитног завода нема. За њега у његовом билансу не постоји привредна. криза у 1929. години, јер све позиције показују у току про-. шле године снажан пораст; он није ни мало претеран, инфлационистичан, није конституисан у рекламне циљеве, већ је доказ здравог прогреса:

Властита средства повећала су се за 52 хиљаде (колико је био дотиран резервни фонд), а туђа показују огроман напредак. Према 1927. години пораст износи 150% = према 1928. години 68%, односно 8.98 милиона динара. Пошто банка у свом извештају не специфицира улоге на штедњу, реесконт и текуће рачуне, то је тешко погодити, које · је извор пораста страних средстава. Највероватнија је прет-

' поставка, да су сви ови рачуни у порасту али у најјачем по--

расту несумњиво се налази рачун реесконта. Од 14.2 милчона свих средстава, којим банка располаже, отпада 13.18 милиона на дате кредите. Према томе завод је дао на зајам читавих 93% свих средстава. Одговарајући порасту страних средстава, порасли су идати кредити. Од 8.53 мил. колико · је било дато 1927. године, ти су се износи повећали у 1929. години, као што смо видели, на 13.18, односно за 4.65 MBлиона — а толики је и пораст страних средстава.

Рачун губитка и добитка изгледа овако :

Приходи : 1927. r. 1928 1929. кКамата, провизија и приход

хартија од вредности 814 1.386 1.534 · Расходи : Камата, кирија, плате, огрев

и осветљење, и т. д. 480 1.146 1.014 Чиста добит 327 240 520“ Збир расхода 814 1.386 1.934

Бруто приходи повећали су се, паралелно са повећа- · ним волуменом послова од 814 хиљада динара на 1.53 милиона динара. Чиста добит пак износи у последњој години 520 хиљада, што чини 33% бруто зараде — и то је веома лепо. Разлика између чисте добити и бруто зараде су трошкови, који су невероватно мали.

YT +

Читајте наше анализе биланса

OTR VAU ИП змије