Народно благостање — додатак

себи сметње у продукцији, како то и сама управа напомиње у „извештају. Да се те потешкоће елиминирају, Дугареса по_диже властиту велику калоричну централу, која ће бити тако јака да ће рад у творници бити неодвисан од стања воде. Док је раније калорична централа била резерва у бу_дуће ће то бити наизменично. Временом се може извршити и спој са електричним централама Загреб—Карловац, бу_дући да Дугареса лежи на линији, која би струју водила до "Приморја.

У свом извештају управа констатира, да је у прошлој -године промет био бољи него годину раније. Ну услед ве_лике конкуренције страних и домаћих фабриката, којих је сваке године све више и који показују знатну експанзив"ност, цене су биле веома ниске. Наша текстилна индустрија, у првом реду памучна, већ је толико јака, да не може иско"ристити читаву царинску заштиту. Поготову не за обичну тробу. Домаћа конкуренција већ је тако јака, да сили поједине творничаре на спуштање цена и испод царинске марже. А кад су подузећа, која су већ основана или која се налазе у оснивању, прораде пуном паром и отпишу један део својих инвестиција, цене ће бити још ниже. Већ данас наша текстилна индустрија покрива знатан део наше по- требе. =

Биланса Дугаресе за последње четири године пружа следећу слику:

Актива : 1029. г. 1928. г. 1927. г. 1926. r. Зграде 28.220 21.124 20.037 1.321 Стројеви 21.919 20.311 18.570 3.330 Благајна 154 32 528 132 Ефекти 1.540 1.365 1.616 1.616 Роба 43.842 51.586 43.069 37.053 Дужници — — 38.613 44.114 Пасива :

Главница 56.250 56.250 56.250 56.250 Резерва 5:535 5.595. 5.535 1.500 Резер. валоризације 7.215 1:215 77.215 7.215 Амортизација 12.817 8.882 5.509 2.135 " Веровници 11.462 14.161 74.488 Добитак 2115: 2.116 2.391 2.839 "Укупни биланс 95.680 93.423 122.438 96.018

Како смо већ видели учињене су прошле године знатне инвестиције. Оне данас представљају износ од 50 милиона _динара (при чему треба имати на уму фонд амортизације у износу од 12 милиона). Томе насупрот стоје властита средства од скоро 70 милиона динара. Тиме је најбоље окарактеризирана финансијска ситуација Дугаресе. Она би могла да изврши нових инвестиција за преко 30 милиона динара, па ипак да се при томе це имобилизују туђа средства.

Залиха робе исказана је са 8 милиона мање. Како је промет био бољи, то је наравно да су залихе мање па макар и продукција била већа. Било би интересантно видети како се развијају дужници, код јачег промета и смањених складишта. У прошлој години отписано је од инвестиција 3 милиона 934 хиљаде динара према 3 милиона 373 година 1928 и 1927. То форсирање отписа најбоље карактеризира финансијски успех подузећа. Ако послови иду слабије штеди се "у првом реду на отлисима. Ако су послови добри, форсира се отпис, како би се инвестиције у што краћем року времена "исказале са што мањом вредности и тиме омогућила борба с конкуренцијом. Код добро идућих индустријалних поду"зећа тајне резерве, које знају бити знатне, налазе се код "инвестиција. Инвестиције Дугаресе вреде данас далеко више него што је то исказано у биланси.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

"Приходи : 1929. r, 1928. т. 1927. r. 1926. г. Од предива 18195. | 14.760 19.804 18.945 “Од робе 30.598 21.307 23.001 22.000

Раскоди : Трошкови 2.046 2.259 1.731 1.369 фФабрикација 28.043 22115 24.219 23.230 Погон машина 4.908 4.011 4.472 3.769 Издржавање цеста,

зграда 1.829 1.676 2.313 1.635 Порези 2.430 2.278 2.260 6.022 Камати 2.156 2.514 1.484 1.788 Амортизација 3.934 3313 3.378 Чиста добит 2:351 _—- ——

Дивиденда код Дугаресе креће се у веома чедним границама. Ну како су све дионице у чврстим рукама, то тај факат не игра неку нарочиту улогу. Просперитет подузећа је главно, а он је ванредан.

„УГАР“ ШУМСКА ИНДУСТРИЈА Д. Д. У ТУРБЕТУ

Главна скупштина „Угар“ шумска индустрија д. д. Турбе, одржана дне 31. маја о. г. закључила је повишење дионичке главнице од 15 на 50 милиона динара. До пре 3 године „Угар“ је имао дионичку главницу од само 5 милиона динара. Валоризацијом повећана је на 15 милиона. А сада ће ефективним уплатама бити повишена на 50 милиона. Тиме и по висини главнице „Угар“ ће ступити у прве редове наших шумских подузећа. Он је то већ по обиму свога рада. Упослава до 4.000 радника. Код регулирања питања дугорочних уговора гледе сече шума у Босни и „Угар“ игра знатну улогу. Код лицитације шуме „Шебешић“ било је условљено, да досталац има да изгради ускотрачну пругу БугојноРама. На тај би начин крај око Јајца—Травника и Лашве имао непосредну везу са Дубровником без да се иде на Сарајево и прелази зубчаном железницом на Иван планини. Кад је „Угар“ прекупио Шебешић од достаоца, преузео је и ту обавезу. Међутим изградња те пруге долази веома скупо, јер је делимично у тешком брдском терену. Тако се је са изградњом одгађало. Сада је утврђено да ће „Угар“ да изгради само део те пруге и то Бугојно—Горњи Вакуф. Тај део не представља нарочите потешкоће јер лежи у равници. Потешкоће долазе тек касније кад се иде на Раму. Изградњом само једног дела те пруге проблем није ни најмање решен, јер средња Босна мора и даље на море преко Сарајева. Међутим за „Угар“ је то знатна олакшица јер. не треба да инвестира тешке милионе у градњу једне пруге, преко које се не би обављао бог зна који промет. Једино можда кад би се изградила и пруга Јајце —Бањалука, јер би онда имао погодан спој и према северу у првом реду Суњи и Загребу.

Док је коњунктура у тврдом дрвету већ неколико месеца у знатном опадању, за меко дрво постоји још увек знатна потражња и цене су повољне. Како код „Угара“, као што и код свих осталих босанских подузећа доминира меко дрво, то он има веома повољну коњунктуру. Потешкоћа је једино у саобраћају. У првом реду не може се увек добити довољно вагона или не у право време. А друго у Дубровнику П (Груж) преко које луке „уУгар“ у главноме извози своју продукцију нема довољно места за утовар свих приспелих бродова. Веома се је често догодило да су страни пароброди одлазили из Дубровника не утоваривши робу, јер им се није дало чекати по неколико дана да дођу на ред. Мећутим под крај прошле године довршен је један нови кеј, тако да сада има више места за пароброде. Сада је недаћа је и у томе што су обална складишта одређена за дрво недовољна па је немогуће у самој луци држати одговарајуће складиште. Ако се једног дана изгради пруга Бугојно = Сплит, онда би и то питање било решено јер у северној сплитској луци има довољно простора а „Угар“ би и онако: гравитирао ка Сплиту јер му је ближи.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику: Актива : 1920. г. 1928. г. 1927. г. 1926. г. Благајна 120 351 388 405