Народно благостање — додатак

146

Provizija i razno 1.096 1.378 905 Nekretnine 203 144 173 Suma 3.092 5.996 5.509

Dok su ranijih godina debetne i kreditne kamate bile zasebno iskazane, prošle je godine iskazan samo saldo. Prihodi na kamatama su prošle godine porasli za 300 hiljada dinara. A kako se kod naših banaka pod providbom razume i deo kamatnjaka, to je opadanje prihoda na providbu rezultat sniženja kamatnjaka, koje je naročito zapaženo u Vojvodini. Privatne banke ni u jednom kraju ne osećaju pojavu Privilegovane agrarne banke kao u Vojvodini. Ona tamo jačim posednicima daje kredite i od nekoliko stotina hiljada dinara pa čak i miliona.

Opšta kreditna banka ima pored centrale u Subotici i ispostave — filijale u Senti i Novom Bečeju. Pored toga interesirana je u znatnoj meri kod Velikobečkerečke štedionice. Kako je poznato, Opšta kreditna banka afilijacija je Ugarske sveopšte kreditne banke u Pešti, čiji je glavni reprezentant u Jugoslaviji Hrvatska sveopća kreditna banka u Zagrebu. Jednog dana doći će do fuzije čitavog koncertna Ugarske sveopće kreditne banke. To će onda biti jedan jaki zavod koji će naročito biti dobro reprezentovan и Vojvodini.

JUGOSLOVENSKI LLOJD A. D. U SPLITU (prije Atlantska plovidba Ivo Račić a. d. i Jugoslovenskoamerikanska plovidba a. d.)

Ukupna bruto-tonaža celokupne naše trgovačke morna-

ice iznosila je koncem prošle godine 292.878 bruto registertona.

· Od toga odpada na brodove Jugoslovenskog Lloida 124.047

tona. Po tome preko 40% naše trgovačke mornatice u rukama

je Jugoslovenskog Liojda. A sa parobrodom „Trepča”, koji se

“dovršava u Engleskoj i putničkim parobrodom „Atagvaj” koji je

ovih dana kuplien od Rojal Mail Line, njegov udeo biće još i

veći. A ako imamo u vidu da ie Jugoslovenski Lojd jedan od

“glavnih faktora „Jadranske Plovidbe” našeg najvećeg obalnog

'arobrodarskog društva, onda izlazi da polovinu naše trgovačke

mornarice rukovodi Jugoslovenski Llojd. Time je mislimo do-

volino okarakterisana njegova uloga u razvitku naše 1100vačke mornarice.

Jugoslovenski Llojd {još je relativno mlado poduzeće. Pod #im imenom postoji tek od 1. ianuara prošle godine. A nastao ie fuzijom Atlantske plovidbe Ivo Račić i Jugoslovensko-ame'anske plovidbe.

Atlaniska plovidba Ivo Račić postojala je pod tim imenom od 1922. godine. Još pre rata dubrovački armater Ivo Račić osnovao je jedno malo društvo, koje se je sve više i više raZvijalo. Posle njegove tragične smrti, njegova udova ostavila ie oporučno sve te parobrode fondu za podizanje trgovačke i pomorske akademije u Dubrovniku. Da bi se tim fondom moglo bolie upravljati, osnovano je posebno dioničarsko društvo.

Jugoslovensko-amerikanska plovidba osnovana je 1924. godine od naših emigranata iz Južne Amerike, u prvom redu obojicom Mihanovića, Baburizzom i Petrinovićem. Ovde se je počelo ni sa čim, ali se je išlo brzim tempom. Parobrod ie dolazio za parobrodom tako da ih je za par godina bilo već desetak.

Grupa oko jugoslovesko-amerikanske plovidbe pojačana Dubrovčanima Bancem i Kolinom, prekupila ie međutim i glavni deo akcija Atlantske plovidbe Ivo Račić. Tako su oba društva bila u istim rukama. Glavna agencija Račića, koja je ranije bila u Trstu preselila se u Zagreb, a ovde je bila i direkcija Jugoslovensko-amerikanske plovidbe. Poslovi su pod istim krovom, imali su iste direktore i isto činovništvo, administracija brodova bila je u istim rukama pak je naravno da je moralo doći i do formalne fuzije. Tako je eto koncem 1928. godine postao Jugoslovenski Llojd. Budući da su Račić i Jugoslovensko-amerikanska plovidba svaki za sebe već bili {aka društva, fuzionirani postali su naše najveće društvo. |

Ni u jednom polju naše radinosti nismo posle rata razvili toliku delatnost koliko kod trgovačke mornarice. A ni jedno naše parobrodarsko društvo nije išlo takvim tempom razvitka

kao Jugoslovenski Lloid, dotično njegovi prethodnici. Dosta ie spomenuti da su 1928. godine sagrađena dva nova velika parobroda, 1929. godine, isto tako dva nova, a Ove godine jedan novi i jedan kupljeni koji je ujedno naš najveći parobrod. A svaki od tih parobroda košta najmanje 30 miliona dinara. Po tome, godišnje investicije iznosile su ih godi ~ o | сц poslednjih godina oko 60 2

- Porast naše trgovačke mornarice prvih godina posle rata vršio se na taj način, što su se kupovali parobrodi koji su već plovili 10—15 godina. Oskudica kapitala a jaka tendencija ka ekspanziji, silili su da se kupuju stari jeftiniji parobrodi. Tim putem išla je na prvom svom koraku Atlantska plovidba Ivo Račić dotično Jugoslovensko-amerikanska plovidba. Međutim, kasnije oni napuštaju taj način povećanja svoje flote i isključivo grade nove parobrode. Sa „Aragvajom” je izuzetak. Prvo što bi jedan takav novi parobrod ogromno koštao, a drugo što bi trebalo dugo čekati da se izgradi. -

Dionička glavnica Jugoslovenskog Llojda iznosi 15 miliona zlatnih dinara. Vrednost plovnog parka označena је за nešto preko 21 miliona zlatnih dinara. Verovnici iznašaju skoro 6 miliona zlatnih dinara. Međutim to nisu bankovni krediti. Novi brodovi bili su građeni dugoročnim kreditima i obročnom otplatom kod brodogradilišta. Na taj način tereti kamata nisu tako znati. | Bilansu za 1920. godinu ne možemo usporediti sa bilansama ranijih godina, јег је nOVO društvo počelo raditi tek 1. januara prošle godine.

U prošloj godini postignut je čisti dobitak od skoro 2 mi= liona zlatnih dinara. Taj dobitak omogućio bi isplatu dividendeod 10%. Međutim obzirom na razvitak prilika na tržištu podvoza, odustalo se od isplate dividenda i taj je dobitak prenesen na novi račun.

U prvom semestru poslovanje je bilo povoljno. Nu onda su podvozi počeli tako padati da su dostigli visinu za koju uprava kaže da su nezapamćeni kod današnje generacije. Danas su podvozi tako niski da se kod mnogih parobroda ne mogu pokriti redovni troškovi, a kamo li amortizacija ili čak i dobitak. Usled toga je rentabilnije ako se neki parobrodi uopšte povuku iz prometa, |er ie veća šteta ako plove, nego ako su privezani. Jugoslovenski Llojd ima vezano u lukama 8 parobroda, među kojima i „Avala”, koja je sagrađena tek prošle godine. Ovakvo stanje na tržištu podvoza teško fangira čitavu slobodnu plovidbu, pa tako i Jugoslovenski Llojd.

Račić dotično Jugoslovensko-amerikanska plovidba sve do pre dve godine vršili su samo slobodnu plovidbu. Međutim, obzirom na činjenicu da Su njihovi glavni akcionari živeli u Južnoj Ametici ukazala se mogućnost da se organizira i jedna redovna linija između naših i južno-američkih luka u prvom redu Buenos Aires. I ranije su njihovi parobrodi prevažali iz nažih luka cement i drvo za Južnu Ameriku, nu to nisu bile redovne linije. Linija sa Buenos Airesom bila ie najpre dvomesečna, zatim šestonedelina, a sada je mesečna. Pri uređivanju subvencioniranja linijske plovidbe, sklopljen je ugoVOoT 1 за Јцооslovenskim Lloidom. On се podržavati mesečnu liniju između naših luka i Južne Amerike u prvom redu Buenos Airesa. Subvencija iznaša 8.5 miliona dinara godišnje. Jugoslovenski Моја obavezao зе да се ха tu liniju sagraditi 4 nova parobroda. Nije ioš rešeno da li će oni biti uređeni i za prevoz naših emigra-

nata. . Jugoslovenski Lloid angažovan | i

Malo po malo kupovane Su akcije. Došlo je do aranžmana, da su neke vodeće ličnosti od Lloida ušle u upravu Jadranske. Centralni direktor Llojda 2. Banac postao ie potpredsednik Jadranske Plovidbe. Drži se da grupa oko Lojda ima oko 40% akcija Jadranske. Ostatak je u rukama Unionbanke dotično nekih filijala koje su osnovale pojedina društva, koja su ie kasnije razvila u Jadransku Plovidbu. U privatnin! rukama ima samo malo akcija.

Kako smo naglasili, kod Jadranske Plovidbe.