Народно благостање — додатак

Pasiva

159

i Ulošci 10.356 10.058 9:130 „10.302 *Glavnica 1.250 1.250 1.250 1.250 Poverioci 1.271 2.515 2.959 4918 Кезегуа 135 100 80 48 Dobitak 108 107 110 110 O _ 10.293 8.046 6.789 6.667. Ukupno 17.078 18.498 18.450 20.090 O Па | 8.712 8.608 | Ukupna suma bilance per 1929. manja je od ukupne sume

obitak 5 143 150 bilance ranijih godina. To je iznimna pojava kod čanih za-

Ukupno 20.169... 21753. 17283 | | | MN

Prošle godine ukupna bilanca je manja za jedan dinara nego godine 1928. To je u vezi sa agrarnom krizo ·osobito teško pogađa Prekomurje, budući da famo nema industrijske delatnosti. Menice opale su za 2 miliona što je u vezi sa smanjenjem kreditne sposobnosti prekomurskog seljaka. Naprotiv dužnici, a to su većinom trgovci i obrtnici, porasli su za jedan milion dinara.

Ulošci porasli su za preko dva miliona dinara. Međutim poverioci opali su za preko 3 miliona dinara. Prema tome ukupan iznos banci poverenih sredstava bio je krajem 19209. manji nego krajem 1928.

Račun gubitka i dobitka pruža sledeću sliku:

Gubitak 1929. 1928. 1927. 1926. · "Troškovi 304 283 298 321 Porezi 100 144 127 122 | Otpisi 92 92 21 39

Dobitak Kamata 317 330 352 406 'Providba 234 244 225 205 Razno 82 89 9 —

Razvitak Prekomurske banke zavisi o općem privrednom razviftku Prekomurja. Prednost je Prekomurja, da je u 'sastavu Dravske banovine, koja je u svakom pogledu naprednija. 'Po tome ima izgleda da će nastojanjem banovinske uprave podići se i privreda Prekomurjia. Danas je Prekomurje u znatnoj meri upućeno na emigraciju. Bilo u našim većim centrima, u prvom redu kao zidarski radnici, bilo po državama zapadne Evrope kao sezonski polioprivredni radnici. Prekomurje ima sve “uslove za racionalno stočarstvo, pak je za očekivati da će i njezin razvitak krenuti tim pravcem.

OBRTNA BANKA D. D. LIUBLJANA. ! Osnovana je posle rata, 1920. g. Pri osnivanju sudelovala

17.351 · уода. Dok slovenski veliki novčani zavodi pokazuju iz godine milion i u godinu veće bilance, mali zavodi stagniraju ili čak i nazaduju. m koja | Ulošci su na istoj visini. Nu za to su znatno reducirani povenikakve | rjoci. Koncentracija slovenskog novčarstva eto se pokazuje i na

bilancama manjih zavoda. Račun dobitka i gubitka za poslednje 4 godine pokazuje sledeću sliku:

Gubitak 1929. 1928. 1927. 1926. Kamati 614 617 595 748 "Troškovi 601 571 512 622 Porezi 43 81 105 168 Dobitak

Kamate 1.118 1.099 1.122 1.484 Providba 260 286 260 173

Obrtna banka podržava i jednu filijalu u Liutomeru.

„PUTNIK” AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA SAOBRAĆAJ PUTNIKA I TURISTA, BEOGRAD.

„Putnik” akcionarsko društvo u prošloj je godini održalo dva vanredna zbora, što dokazuje, da su se u društvu morali desiti događaji, sudbonosni po sam rad i razvoj preduzeća. 1 taKo je stvarno i bilo.

Cilievi, rad i zadaće „Putnika” dovoljno su poznati i ne treba ih nabrajati. „Putnik” je u toku svog šestogodišnjeg rada kod nas postao toliko popularan, da je svaka interpretacija njegovor rada i njegovih funkcija potpuno izlišna. Pri tome pak je slabo poznato, da je „Putnik” poslednjih godina mučio tešku muku da nesmetano vrši svoju dužnost i to iz razloga, koji su iznikli delimično iz nedovoljne saradnje i razumevanja merodavnih krugova, iz formalno pravnih i po sebi se razume da isto tako i iz finansijskih razloga. Svi ti događaji zajedno toliko su snažno

| dejstvovali, da su stavili u pitanje čak i sam opstanak društva.

_ jei Ljubljanska kreditna banka. Ona je i danas glavni akcionar, · te је u znatnom Droju zastupana i u ravnateljstvu. Kod zagre- .

bačkih velikih banaka nalažimo kao redovitu pojavu, da su an-

gažirane kod jednog manjeg zavoda. Mnogo puta čak i u tako- | voj meri, da imaju u svojim rukama i upravu. Takove afilija- :

cije imaju dvostruku ulogu: prvo da se preko njih provađaju 'izvesnc transakcije, za koje iz bilo kojeg razloga nije uputno da ih provađa veliki zavod, a drugo da se slabija klientela drži да-

leko od zavoda. Poslovna veza sastoji se u glavnome u tome, |

podeli veći kredit, kojega onda plasira u manjim iznosima, ali :

uz veći kamatnjak, nego što bi to uradio veliki zavod.

Ljublianska kreditna banka ima u Obrtnoj banci takvu |

svoju afiliaciju. Dali će tai odnošaj ostati i dalie takav ili će jednoz dana doći do preuzimanja, feško je kazati. Ljubljanska kreditna banka bila je angažirana i kod Trgovske banke, koju je jednog dana jednostavno preuzela.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva. 1929. 1028. | 1027, ' 1926. Blagajna 668 510 496 439 Valute — devize 22 58 53 40 Метсе 1.083 1.411 1.755 1.097 Егекн 398 356 326 261 Lombard 598 701 570 696 Dužnici 11240 „1{(.740) 11052 | 15115 Pasiva ·Glavnica 2.000 2.000 2.000 2.000 440 327 316

'Rezerva 338

да зе rediskontiraju menice afiliranog zavoda, bilo da mu se | ugovorom, koji je bio

Ali je „Putnik” pokazao ogromnu otpornu snagu i na dvema vanrednim zborovima u toku prošle godine raščišćena je situacija: izvršene su značajne remedure i time i reorganizacija preduzeća.

Pre svega postoji tu ugovor sa državom, odnosno Ministarstvom saobraćaja, koji je bio zaključen u novembru 1926. godine i koji je dobio svoju sankciju tek odobrenjem Finansijskog zakona od 28. marta 1928., koji je imao privremen karakter jer je važio samo na godinu dana fe bi morao prema rešenju ministarskog saveta biti zamenjen novim sklopljen u početku 1929. godine. Тај ugovor ima izvesnu fatalnost; za njegovu Osnovu uzeto je stanje društva u 1928. godini, koje je međutim imalo” naročito obeležje. Poznato je, da je „Putnik” iz ranijih godina potraživao od države razne provizije za prodate karte, koje Su” se do 1928. godine popele na 3.509 miliona i koje je država u 1928. god. odjednom isplatila. U svome izveštaju za 1929. god, podvlaći uprava „Putnika”, da je to naglo povećanje imovine društva u 1928. godini dovelo do revizije dotadašnjeg ugovora za prodaju železničkih karata. Na prvom vanrednom zboru u 1929. god. utvrđeno je, da su materijalne odredbe ovog ugovora mnogo nepovoljnije od ranijih i da postoji mogućnost, da зе društvena aktivnost time znatno oteža, i zbog toga je upravi društva stavljeno u dužnost, da pokrene pitanje popravke uslova, čim se za to ukaže prilika.

Tim ugovorom najteže su oštećena zastupništva u zemlji, zbog čega im je centrala nadoknadila štetu putem povećanja provizije. |

U vezi sa tim ugovorom — možda kao i protestna mani- ı