Народно благостање — додатак
"160
žestacija, donesena je па drugom vanrednom zboru akcionara odluka, kojom se ukidaju tantijeme, čime se manifestira opštekornsni značaj društva i nesebičnost, koja rukovodi upravu „Putnika” u svome radu. |
Kao druge reorganizatorske reforme izvršene su još i: revizija starih i sklapanje novih ugovora sa zastupništvima u zemlji, promene u direkciji, objava novog poslovnika društva, koji reguliše rad upravnoga i nadzornog odbora i uredba o službenicima, kojim je postavljeno činovničko pitanje na potpuno novu osnovu. U ovom poslednjem pitanju bilo je potrebno radikalnih reformi.
U samoj našoj državi ima „Putnik” 20 prodavaonica. Njegovim posredstvom naše su se karte prodavale u prošloj godini u 523 mesta po čitavom svetu. Sa 30 društava u inostranstvu postoje ugovori o prodavanju naših karata, i njihov broj stalno raste. Za prodaju stranih karata „Putnik” ima 20 ugovora, za parobrodarske linije .7, za autobusni saobraćaj 5 a za vaz– dušni 3. Sledeći podaci pokazuju broj prodanih jugoslovenskih karata za vreme od 1924. do 1929. godine.
Godina u zemlji u inostranstvu Ukupno u hiljadama dinara 1924. . 4.569 9.232 13.802 1925. 29.508 48.695 78.204 1926. 31.543 55.907 87.450 1927. 35.574 69.573 105.113 1928. 39.138 75.239 114.378 1929. 40.026 83.932 123.958 Ukupno 180.360 342.547 552.908
Finansisko stanje „Putnika”, osmatrano na osnovu ојауnih bilansnih pozicija za vreme poslednjih tri godine, pruža sledeću sliku:
Račun izravnanja.
Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara Blagajna 54 116 141 "Tekući računi 7.583 5.770 2.902 Inventar i kanc. pribor nakon 2% oltpisa 62 60 300
Hartije od vrednosti - 92 97 6 Kuponi za prodaju 8.305 9.511 7.514 Roba za prodaju 476 618 487 Razni računi 634 630 .2.973
Pasiva Glavnica 600 600 600
Rezervni fond 45 96 300 Fond za unapređenje i razviće
turizma i saobraćaja putnika 137 403 2.404 Potporni fond — 100 835 "Fekući računi 45 3 10 Kuponi za prodaju 1475 6 9.404 5.249 Roba u komisijonu — 614 984 Razni računi 4.100 603 3.891 Čista dobit 503 4.979 383
17.207 16.804 14.327 Račun gubitka i dobitka
Zbir pasive
Mashodi: Troškovi 1.741 2.926 4.14} isplaćena provizija od voz. kar. 5.496 4.457 4.972 Otpisi 16 15 74 Čista dobit 503 4.979 382 Prihodi: Naplaćena provizija — 8.268 1.947 Kamata — 322 345 Razni prihodi - = 197 442 Naplaćena prov. iz ran. god. — 3.590 = Zvir prihoda 1.126 12.378 9.571
Potraživanja „Putnika” od novčanih zavoda i raznih drugih komitenata u jakom je opadanju. Velika potraživania od novčanih zavoda su kod preduzeća tipa „Putnika”, koja imaju
| razni prihodi povećani su od 197 na ћ inara. | Zbir pozicija prihoda odnosno bruto dobiti iznosi 9.57 miliona | dinara prema 12.38 miliona u 1928. god. Ako u 1928. god. е!--
velik obrt u gotovini, upravo neizbežna. Ali smatramo, da je ovo. O NOI O. | 5 , je obračunavanje prodatih karata već toliko · изаутзепо, da postaje podržavanje velikih gotovina potpuno ne. potrebno. То је znak velike racionalizacije u blagajničkim manipulacijama. Inventar i kancelarijski pribor otpisuje se sa 20% ја bilansiran je u 1927. i 1928. god. sa 60 hiljada, a u 1929. god. sa 300 hiljada dinara. „Kuponi za prodaju” su putničke karte, . koje ie „Putnik” ustupio svojim prođavaonicama i inostranim korespondentima; oni su cenjeni sa 8.3 miliona u 1927. godini, . | за 9.5 и 1928. 1 за 7.5 miliona u 1929. codini. Pozicila roba za. · prodaju je sastavljena od vlastite robe i one primljene u komi. slonu prodaju. Preko 90% toga iznosa je roba u komisiohoj pro- | daji, i to: slike, planovi, brošure, knjige, novine, i t. d. U poziciji razni računi, koja iznosi u 1929. godini u aktivi 2.97 miliona. a u pasivi 3.80 miliona, podrazumevaju se katicije, depoziti har' tija od vrednosti, garantna pisma i 1. d.
| Pasivne bilansne pozicije daju sledeću sliku: sopstvena. i sredstva, naime glavnica, rezervni fond, fond za unapređenje = razviće turizma i potporni fond porasli su od 782 hilj{-ade u 1927. god. na 1.2 miliona u 1928. god. i na 4.14 miliona u 1929. god.. Glavnica je nepromenjeno 600 hiljada dinara, ali je rezervni fond već znatno pDovećan. Najjače povećanje pokazuje fond za unapređenje turizma, koji je krajem 1928. god. dotiran sa 2.0" miliona a potporni fond sa 800 hiljada; obe sume zajedno pretstavliaju podelu državne provizije od 3.5 miliona dinara koje je · država ostala dužna kroz nekoliko godina i koje je u 1928. god. | u celosti i odiednom likvidirala. U poziciji čista dobit u 1928. zg. ova se naplata iskazuje. Pasivni tekući računi minimalni su. Kuponi za prodaju, pasivni, dakle oni za koje ie „Putnik” zadužen,. opali su u poslednjim godinama za preko 100%; od 11.17 miliona u 1927. godini na 5.25 miliona u 1929. godini. U toj godinšiznosi čista dobit 383 hiljada dinara; u svom izveštaju uprava pravilno podvlači, da je do tog dobitka samo moglo doći upotrebom prenosa dobiti iz 1928. godine od preko 800 hiljada dinara; da tog prenosa nije bilo, godina bi zaključila gubitkom oko 450 hiljada dinara. Uprava ističe, da leži razlog ovakvesituacije u novom ugovoru sa državom i kaže, da ако u 1930. godini ne nastupe potrebne promene, da će bilans. · morati završiti gubitkom, jer je ova rezerva sada već utrošena. ' U računu gubitka i dobitka primećuje se jak porast !тоškova; nu ovde treba dodati, da troškovi u 1929. god. od 4.14 | miliona podrazumevaju još i troškove oko propagande, kojih u ranijim godinama nije bilo. Na propagandu, putem поуоозпоуапос одејепја utrošeno je u 1929. godini: | za brošure i prospekte 358.311 dinara za monografije i putovođe 196.423 _, za „Jugoslov. turizam” i „Banje i turizam” 49.058 „
|
za karte, slike i plakate 57.103 ,„ za društvenu arhivu i biblioteku 28416. , 151.502 |
za novinarsku reklamu
za fotografije i filmove 144702 „ za izložbe 300.815 221.000
za opštu subvenciju i propagandu
ОЈ | Dakle ukupno 1,516.329 dinara. Režijski troškovi iznosili Su 2.35»
miliona a državne dažbine 276 hiljada dinara, dakle ukupno čak
ii manje no u 1928. godini. isplaćena provizija za уозпе karte -
iznosi u 1929. god. 4.97 miliona a naplaćena 7.95 miliona dinara.
Kamate su ostale nepromenjene prema pretprošloi godini aтада па 442 hiljade dinara.
miniramo iznos od 3.6 miliona koji pretstavlia naplatu provizija
| iz ranijih godina, onda vidimo, da su bruto prihodi u 19290. 404. | veći no ranijih godina.
Na kraju još bi napomenuli da nam pokazuje izveštaj” uprave „Putnika” za 1929. godinu jedan ogroman napredak: pretstavlia. naime čitavu studiju, vrlo dobro i pregledno sastav- · ljeno, o turizmu i putničkom saobraćaju u našoj državi.