Народно благостање — додатак

Додатан „Пародном Благостању““

ГОДИВА II БЕОГРАД, 27. СЕПТЕМБАР 1930. БРОЈ 39 Садржај: „Jugoslavija” opšte osiguravajuće društvo u Beogradu Narodna mlinska industrija d. d. Zagreb Našička tvornica tanina i patopila d. d. — Zagreb Tekstilna industrija d. d. — Varaždin „JUGOSLAVIJA” OPŠTE OSIGURAVAJUĆE DRUŠTVO 2. Provizije 2.863 1.969 1.870 U BEOGRADU. , 3. Opšti troškovi 4.534 4.521 4.482 L Račun Gubitka i Dobitka. | 4. Rezervna premija života) 17.558 13.259 11.203 O 5. Kamate na rezervu reosigur. — 581 = Prihodi 1929. 1928. 1927. | 6 Otpisi 184 047 | _ u hiljadama dinara | 7. Razni rashodi 29 40 1. Premije1) 13.318 11.965 10.669 8. Dobit 1.970 И 604 2. Dažbine?) |__ 3.398 2.145 2.974. Zbir prihoda odnosno rashoda 32201 „27.48 23.156 3. Rezervna premija života ПА А 270 Poslovi u pojedinim granama osiguranja kretali su se 4. Kamate 71 662 556 Ovako: 5. Prihodi od nepokretnosti 371 508 65 | 6. Razni prihodi 200 43 166 | A) OSIGURANJE PROTIV POŽARA 7. Prenos dobiti iz prethodne godine 0.8 20 152 1. Premije i štete (po odbitku reosiguranja). Rashodi Godina Premije Štete 1. Šteteš) 5.560 5.050 4.960 2105 u % od premija 1) Premija je suma novaca koju osiguranik (lice koje se 1927. 4.864 3.094 64 osigurava) plaća osiguraču (osiguravajućem društvu), kao na- 1928. 5.783 2.819 49 1929. 6.232 2.384 38

knadu za obavezu osigurača, da mu isplali ugovorenu sumu novaca, kad nastupi slučaj za koji je ugovoreno osiguranje (kod osiguranja stvari: kad osigurani predme{fi budu oštećeni požarom, gradom ili pri transportu, ili kad budu ukradeni, ili kad staklo bude razbijeno, ili kad stoka ugine. Kod osiguranja lica: kad osiguranik umre, ili doživi ugovoreni dan, ili postane nesposoban za privređivanje).

Jedan deo premije osigurač ustupa reosiguraču (reosiguravajućem društvu) — 1. zv. premija reosiguranja, a reosigurač se za to obvezuje, da kad nastupi slučaj osiguranja, naknadi osiguraču ugovoreni deo od sume koju osigurač bude isplatio osiguraniku. j

Kako se premija plaća u napred, to se ima uneti u pasivu, kao prenosna pozicija, onaj deo premije koji je naplaćen za vreme preko dana zaključka godišnjih računa — 1. zv. prenosna premija, jer taj deo premije ekonomski ne pripada dofičnoj, već idućoj godini. S toga se u svakoj godini unose u „Dobitak” prenosne premije iz prethodne godine, a u „Gubitak” prenosne premije za dofičnu godinu.

Zbog tehničkih teškoća prenosne premije se ne obračunavaju za svaki ugovor o osiguranju pojedinačno, već paušalno, t. |. procentualno od ukupnih premija. (Tako, društvo ,„Jugoslavija” je obračunalo u 1929. god. uobičajenih 40% za sve grane, a za granu transporta 10%). Prenosne premije kod osiguranja života pojavljuju se u ukupnoj cifri sa rezervnim premijama života. Za osiguranje grada ne uzima se prenosna premija, jer su to sezonska osiguranja, koja ne traju preko dana zaključka godišnjih računa.

„Premije” u gornjem „Računu Gubitka i Dobitka”, kao i u gornjoj prvoj tabeli, obračunate su neto, t. |. premije — preпије reosiguranja prenosne premije iz prethodne godine — prenosne premije za dotičnu godinu.

2) Dažbine. Dažbina je dodatak koji osiguranik plaća uz premiju, a koji treba da pokrije jedan deo visokih troškova oko sklapanja poslova osiguranja.

3) Štete. Šteta je iznos isplate koju društvo vrši osiguraniku kad nastupi slučaj osiguranja. Kako se do kraja godine ne mogu likvidirati sve štete koje su se desile u dotičnoj godini (bilo iz tehničkih razloga, bilo iz pravnih, svake godine se rezerviše (unosi u pasivu) potrebna suma za isplatu takvih šteta — t. zv. Rezervisane štete.

štete u gornjem „Računu Gubitka i Dobitka”, kao i u gornjoj prvoj tabeli, obračunate su neto: Štete štete reosiguranja rezervne Štete za dotičnu godinu — rezervne Štete iz prethodne godine.

+) Rezervna premija života. To je zbir suma koje se svake godine izdvajaju iz premija u cilju da se omogući društvu da sa tim sumama, sa njihovim matematičkim prinosom, kao i sa raspoloživim delovima iz premija koje bude docnije naplatilo društvo odgovori svojim obavezama iz ugovora o Osiguranju. Rezervna premija života je dakle čisto matematička vrednost. Naziv „rezerva” pogrešan je za nju, jer rezerva označava čistu društvenu imovinu, a rezervna premija nije čista imovina, već „dug” društva prema osiguranicima, i kao takva mora biti iska– zana u aktivi. Rezervna premija života ima istovremeno i karakter „fonda”, jer ima svoj specijalan cilj i treba da bude predmet osobene uprave i plasmana (zakonske odredbe o tom plasmanu za sada još ne postoje u našoj zemlji).

Rezervna premija se ne dotira, već se svake godine obračunava nova. Otuda se uvek u „Dobitku” pojavljuje R. R. Ž. iz prethodne godine, a u „Gubitku” R. R. Ž. iz dotične godine,