Народно благостање — додатак

166

Iz ove tabele se vidi da su premije u stalnom porastu. U 1927. god. bilo ie za 14% više premija no u 1926, god., u 1928. god. za 19% više no u 1927. god., a u 1929. god. za 8% više no u 1928. god. Ovaj stazmerno manji porast u 1929. god. (koji je u ostalom dovoljan s obzirom na teške uslove pod kojima sada rade osiguravajuća društva u našoj zemlji), obilno je naknađen smanjivanjem šteta, koje: u 1927. god. pokazuju nepovoljan procenat prema premijama (64%), u 19029. g. normalan (49%), а ч 1929. г. veoma povoljan (38%).

2. Reosiguranje.

Godina Ukupne premije. Čiste premije [po odbitku (за ргет. геов1 5 >) premije reosidur. nja*) Iznos U/„od ukup prem 1927. 14.502 5.082 35 1928. 16.237 6.149 38 1929. 17.274 6.953 40 Godina Ukupne štete Čiste štete (po odbitku (sa štet reos,") šteta reosiguračač) iznos U/,odukup.šteti 1927. 9.335 3.094 33 1928. 7.392 2.196 30 1929. 6.360 2.656 42

Kada se u ovim dvema tabelama poredi procenat od ukupnih premija koje je društvo zadržalo za sopstven račun, sa procentom od ukupnih šteta koji je društvo snosilo na sopstven teret, vidi se da je društvo srestvom reosiguranja imalo: u 1927. god. minimalnu uštedu na štetama (35 —33—-2%), u 1928. god. nešto veću (38 — 30 — 8%), a u 1929. god. ne samo da nema uštede, već ima mali gubitak (42 —40 —2%). Ма osnovu tako male uštede pa čak i gubitka moglo bi se zaključiti da društvo ima kvotni ugovor o reosiguranju. Kod takvog ugcovora nedostatak uštede na štetama srestvom reosiguranja naknađen je time što se od reosigurača naplaćuje veća provizija reosiguranja, a mogućno je i to da osigurač učestvuje u Originalnim troškovima i provizijama osigurača srazmerno premiji reosiguranja.f)

3. Zarada na osiguraniu protiv požara.

Prihodi 1929. 1928. 1927. Premije 6.232 5.183 4.864 Dažbine 2.609 1.901 2.256

5) Ove premije date su bez korekcije koju donosi dodavanje prenosnih premija iz prethodne godine i oduzimanje prčnosnih premija za ovu godinu.

6) Ove štete date su bez dodavanja rezervisanih šteta za dotičnu godinu i oduzimanja rezervnih šteta iz prethodne gOdine, za to što u „Računu Gubitka i Dobitka” nisu pokazane rezervisane štete reosigurača. Izuzetak čini cifra šteta po odbitku reosiguranja za 1927. god., kod koje su uzete u obzir i rezervisane štete, jer tu nisu pokazane rezervisane štete odvo{eno od isplaćenih.

7) Kod kvotnog ugovora o reosiguranju, naplaćuje se veća provizija od reosigurača za to 310 se reosiguraču daje u reosiguranje jedan unapred određeni deo, bez obzira na veličinu osigurane sume. Na taj način 'reosigurač učestvuje u svima

rizicima, kako lošijim, tako i dobrim. Ekscedentni ugovor (o obli- gatnom) reosiguranju je pak takav ugoyof, kod koga osigurač, daje u reosiguranje samo višak preko jedne u napred utvrđene

osigurane sume, a ta suma, koju osigurač zadržava za svoj

rizik, u toliko je manja u koliko osigurani objekti spadaju u.

opasniju kategoriju rizika. Kod ekscedentnog ugovora, provizija primljena od reosigurača je manja, ali se za to postiže ušteda, па štetama srestvom reosiguranja, jer se reosiguraču ustupaju

: +). . 1 1 ... 0: : 1 u reosiguranje veće sume kod opasnijih rizika, na koje dolaze srazmerno veće štete.

Rashodi = Štete 2.384 2.819 3.094 Prov. i trošk. 3.913 3.331 3.588 Zarada 2.543 1.597 438

Iz ove tabele se vidi da se zarada stalno uvećava, a to dolazi otuda što prihodi iz premija i dažbina stalno rastu, dok štete opadaju. Ali, kad se štete i provizije sa troškovima izraze u procentima od čistih premija, bez dažbina, dolazi se do ovog rezultata:

1929. 1928. 1927.

i štete 38% 49% 64%

"Troškovi ı provizije 53% 58% 74%

Gubitak 1% 17% 38% Znači:

da same premije, bez dažbina, nisu bile dovoljne u 1927. god. da pokriju štete i provizije sa troškovima, dok u 1928. ı 1929. god. pokrivaju ih sa manjim gubitkom. To jasno pokazuje, da tarife premija koje su danas u važnosfi ne predviđaju dovolino visoke stope premija s obzirom na današnje stanje u kome je broj šteta od požara učestan. Ali pomoću dažbina ovaj nepovoljan rezultat se popravlja, jer su dažbine dosta visoke, a uz io pripadaju u celosti osiguraču (na ime, uobičajeno je da se reosiguraču ustupa sanmio premija, a ne i dažbina. Izuzetka od ovog običaja može biti kod kvotnog ugovora O reosiguranju, ako reosigurač učestvuje u originalnim troškovima i provizijama osigurača mesto da plaća proviziju reosiguranja.3)

B) OSIGURANJE ŽIVOTA

Godina Premije · · Stanje osig. kap. Rez. prem. 1927. 8.298 172 25.882 1928. 9.217 186 32.601 1929. 9.815 200 40.626

5) U iznalaženju srazmere provizija ı troškova prema premijama treba biti vrlo obazriv iz sledećih razloga: 1. „Opšti troškovi” sadrže i takve izdaike koji su vezani sa provizijama (kao: putni troškovi, plate agentima) tom zajedničkom crtom što prestavliaju t. zv. akvizicione troškove, t. |. troškove oko sklapanja novih osiguranja. S toga je tačnije iznalaziti srazmeru zbira opštih troškova i provizija prema premijama, a ne opštih iroškova i provizija posebice. 2. Iznalaženje srazmere opštih . troškova prema premijama otežano je time što je jedan veliki

deo opštih troškova zajednički svima granama, a podela iroškova na grane u „Računu Gubitka i Dobitka” vrši se po proizvoljnom ključu koji ne mora uvek da odgovara stvarnosti (društvo „Jugoslavija” izabralo je dosta tačan kriterijum: veli«пи ргепија). 3. 2 „КЕ. 6. 1 DD; пе vidi se kolika je provizija reosiguranja i eventualno učešće reosigurača u opštim troškoмита, а međutim u koliko je veća ta provizija odnosno to učešće, u toliko je procenat troškova i provizija prema premijama manji. 4. Ni iz „R. G. i D.” ni iz izveštaja Upravnog odbora ne vidi se koliko je bilo novih poslova osiguranja, već se samo daje čist priraštaj, po odbitku otpalih osiguranja, a poznato je pak da sklapanje novih poslova zahteva izuzetno velike troškove (naročito provizije) koji se otpisuju odmah u 1. godini zaključenja osiguranja. Otuda veći procenat provizija i troškova prema prema premijama ne mora da znači nedostatak štedljivosti, već niože da znači, a kod solidnog društva to uvek i znači, pojačanu produkciju poslova. 4. Iz „R. 6. 1 0." пе ма зе конко je bilo indirektnih poslova (primljenih u reosiguranje od drugih dru" мама), а koliko direktnih, a međutim oni prvi prouzrokuju i znatno manje troškove.