Народно благостање — додатак

12 gornje tabele se vidi da зе stanie osiguranog kapitala povećava iz godine u godinu, a takođe i premije od prilike u istoj srazmeri. Prosečna premija iznosi 4—9% od osiguranog "kapitala. |

U izveštajima Upravnog odbora se napominje, da se rezervna premija obračunava u punoj vrednosti, bez cilmerovanja, t. |. bez odbijanja izvesnog procenta od kapitala, koji procenat ireba da odgovara još neamortzovanom delu akvizicionih troškova.

Veličina rezervne premije zavisi u glavnom: od prosečne starosti portfelja, od prosečne starosti osiguranika, od prosečnog trajanja osiguranja, od izbora fablica smrtnosti i od metoda obračunavanja rezervne premije.

Zaradu na osiguranju života nemoguće je izračunati, jer za to nedostaju potrebni podaci u „Računu Gubitka i Dobitka”, a naročito u izveštajima Upravnog odbora. U izveštajima Upravnog odbora jedino se napominje, da je smrtnost bila ispod matem. verovatnoće,9)

C) OSTALE GRANE OSIGURANJA: PROVALNA KRAĐA, LOM STAKLA, NESREĆNI SLUČAJEVI, GRAD, STOKA

TRANSPORT

Postignuta ukupna zarada na svim tim granama: Prihodi 1929. 1928. 1927.

Premije 2.774 2.731 2.080

Dažbine 707 759 620 Rashodi

Štete 1.616 1.460 1.005

Provizije i troškovi 1.019 1.074 853

Zarada 845 956 841

Kad se štete i troškovi sa provizijama izraze u procenfima od premija, bez dažbina, dobija se sledeća slika:

1929. 1928. 1927. Štete 58% 54% 48% Provizija i troškovi 37% 39% 41% Dobit 5% 7% 11%

Iz ovoga se vidi da je prosečna premija kod pomenutih grana osiguranja omogućila izvesnu zaradu, kad se od te premije odbiju provizije i opšti troškovi. Toj zaradi treba dodati celu dažbinu.

II. Račun iztavnanja. 1929. 1928. 1927. u hiljadama dinara

AKTIVA

a) Likvidni plasmani kapitala: 1. Gotovina u kasi, kod banaka i novčanih zavoda 2. ·Hartije od vrednosti

33.830 686

28.410 519

20.090 744

9) Zarada na osiguranju života potiče u glavnom iz sledeća.četiri izvora: 1. iz uštede na smrtnost, t. ]. iz razlike suma koje su na osnovu fablica smrtnosti imale biti isplaćene za oče=„kivane smrtne slučajeve, i suma koje su stvarno isplaćene. 2. Iz zarade na razlici kamate, t. |. na razlici kamate koju društvo priznaje osiguranicima na rezervnu premiju (a koja se obično kreće od 3 do 4%) i kamate koju postiže plasiranjem fonda rezervne premije. 3. Iz uštede na režiskim troškovima, t. |. iz razlike suma koje su predviđene u sastavu premija za režiske troškove, i sume stvarno učinjenih troškova. 4. Iz uštede na poništaju i otkupima osiguranja, t. j. iz razlike r. p. koja je bila „odvojena za ugovore koji se raskidaju i suma koje su stvarno isplaćene osiguranicima pri raskidu, a koje su manje od r. p.

t67

b) Nelikvidni plasmani kapitala:

3. Nepokretnosti 5.046 5.046 5.046 4. Xipotekarni zajmovi 6.187 3.025 5. Zajmovi na polise 3.735 2.639 1.584 v) Ostala aktiva: 6. Tekući računi ı nenapl. dokum. 15.456 18.665 20.061 7. Rezervna premija kod cedenata 234 290 197 8. Nameštai i pribor — — 9. Razna aktiva 35 25 105 PASIVA a) Dug: 1 6 40.626 32.601 25.882 2. Tekući računi 12.631 16.834 13.900 3. Neisplaćena dividenda 30 16 4. Тапбјета 433 170 132 5. Vatrogasni prinos 160 126 96 6. Razna pasiva 10 4 = b) Prenosna pasiva: 7. Prenosne premije 3.396 2.586 2.205 8. Rezervisane štete 2.664 2.032 1.625 v) Čista imovina: 9. Glavnica 3.000 3.000 3.000 10. Opšti rezervni fond __ĐO5 37. 60 11. Specijalni fond 374 177 30 12. Fond za razlike na kursu 234 233 237 13. Penzioni fond činovnika 250 Organizac. fond 190 14. Dobit, po odb. dotac. fond. i tant. 892 450 380 Zbir aktive odnosno pasive 65.303 58.621 47.831

1. Odnos tuđih srestava (dug i prenosna pasiva) prema Ssop| stvenim (čista imovina).

1929. 1928. 1927. iznos. ~ Iznos % Iznos % Tuđa sredstva 59:956 9 54.392 93 43842 92 Sopstvena sredstva 5.347 8 4.239 1 3.988 8

Srazmera tuđih sredstava prema sopstvenim održava se uvek ista. Tuđa sredstva sačinjavaju glavni deo pasive, a to znači da društvo ima veliki broj osiguranja, odnosno velike r. p. za ta osiguranja.

No, pored označenih sopstvenih sredstava, postoje i druga sopstvena sredstva, koja se ne mogu videti iz bilansa, t. zv. tihe (latentne) rezerve: 1. Nepokretnosti društva „Jugoslavije” vrede znatno više no što se pokazuju u aktivi i s toga za vreme od 1927.—1929. nije ni vršen otpis od njih. 2. Nameštaj i pribor se pojavljuje u aktivi samo pro memoria (3 din.), a međutim društvo ga ima u svim svojim mnogobrojnim filija= lama. 3. Organizacija (naročito agenata) ima veliku vrednost, jer je ona vrlo skupa i predstavlia osnov za rad svakog osigu-= ravajućeg društva. Ona se međutim ne pojavljuje u aktivi. 4. Porifelj, osiguranja u važnosti, predstavlja {takođe veliku vrednost, |er visoki troškovi koji su učinjeni do njega otpisani su odmah pri zaključenju poslova osiguranja. Na ime društvo „Jugoslavija” ne samo da ne cilmeruje svoju r. p., i ako je to dozvoljeno, već je и 1929. о. uzelo na ime r. p. 80% od ukupnih premija (dakle više no što je matematički potrebno).

2. Politika plasirania kapitala.

1929. % 1928. % 1927. % Likv. plasmani kapitala 34.517 53 28.929 50 20.835 43 Nelikv. plasmani kap. 14.969. 23 10.711 18 6.631. 14 Ostala aktiva '. le 2. 15.816 · 24. 18.980. 32 · 20.364 43