Народно благостање — додатак

168

a) Likvidnost. ·

U 1927. god. nelikvidna sredstva (57%) bila su veća od likvidnih sredstava (43%), u 1928. god. jednaka, a u 1928. god. Tikvidna sredstva (53%) premašaju nelikvidna (47%).

Ali za ocenu likvidnosti osiguravajućeg društva nije toliko merodavna srazmera likvidnih sredstava prema nelikvidnim, koliko priroda pozicija u pasivi. Kad se uzme u obzir: da je r. p. života (najglavnija pozicija u pasivi) dugoročan dug, zatim da su prenosne premije i rezervisane štete takođe dugoročne (jer šu to prenosna pasiva koja se samo uvećava), i najzad da se glavna pozicija tekućih računa u pasivi — dug osiguravajućim društvima — smatra da je likvidno pokrivena kad je pokrivena potraživanjem od osiguravajućih društava i nenaplaćenim dokuientima u aktivi, dolazi se do zaključka da su likvidna sredstva u gore označenom obimu više no dovoljna.

b) Sigurnost. .

Sigurnost je najvažniji princip kod politike plasiranja, jer г. р. života predstavlja u stvari svojinu osiguranika poverenu na upravu i čuvanje društvu:

Nelikvidni plasmani u aktivi (nepokretnosti, hipotekarni zaimovi i zajmovi na polise) potpuno su sigurni. Od likvidnih plasmana: gotovina u kasi i hartije od vrednosti takođe su sigurni, a gotovina kod banaka i novčanih zavoda sigurna je u toliko u koliko su sigurne dotične banke i novčani zavodi (jedan deo te gotovine nalazi se kod Državne hipotekarne banke, a društvo Jugoslavija moralo je svakako obratiti pažnju па 50lidnost ostalih banaka, u toliko pre što je plasiralo jedan veliki deo svoje aktive na taj način). Od ostale aktive, jedina velika pozicija su tekući računi, a tekuće račune sačinjavaju u glavnom potraživanja od osiguravajućih društava, nenaplaćena dokumenta i potraživanja od agenata. Potraživanja od osiguravajućih društava su sigurna, a kod nenaplaćenih dokumenata, ako se i ne naplate, reosigurač se zadužuje za deo premije koji mu je bio odobren po reosiguranju tih dokumenata. Kod potraživa= nja od agenata može biti dubioza, ali se njihov obim ne vidi.

Kad se gore izloženo uzme u obzir, može se zaključiti da društvo |ugoslavi{a pruža potpunu sigurnost.

III. Zaključak

Društvo Jugoslavija ie čisto domace društvo, jer se sve društvene akcije nalaze u rukama naših državliana.

Društvo radi u svima pokrajinama naše države sa podiednakim uspehom, što predstavlja izuzetak za srpska društva. Organizacija društva je dobro sprovedena. Sve grane osiguranja pokazuju stalan napredak. Solidnim plasmanom svoje Tr. D., društvo pruža potpunu sigurnost svojim osiguranicima, a svojim akcionarima društvo je bilo u mogućnosti da podeli dividendu, i to: u 1927. god. 12%, u 1928. god. 15%, a u 1929. god. 20%.

NARODNA MLINSKA INDUSTRIJA D. D. ZAGREB.

Proces konsolidacije nastavio se je kod Narodne mlinske industrije i prošle godine. Poslovna godina završila je sa dobitkom od 441 hiljadu dinara. Taj iznos kao i dobitak iz godine 1928. upotrebio se je na opise gubitka ranijih godina. Ta je procedura sada dovršena. Svi raniji gubitci potpuno su pokriveni dobitkom godine 1928. i 1920. tako da će se za ovu gOdinu, ukoliko poslovni rezultat bude povoljan, eventualno moći pristupiti i plaćanju dividende.

Konjunktura za našu mlinsku industriju nije se pobolišala. Dapače ima mhogo žnakova koji čak govore O pogoršanju. izvoz brašna u inozemstvo biva sve manji. Dosadašnja tržišta naše mlinske industrije u prvom redu Austrija i Čehoslovačka, izgubljena su. Te dve države čine velike napore kako bi podigle vlastitu mlinsku industriju pa povišenjem carina na brašno u daleko većoj meri nego na pšenicu otešćavaju situa-

ciju naše mlinske industrije. Pored toga Austrija je zavela i tu novinu da u brašnu koje se stavlja u promet mora biti izvestan procenat domaće pšenice. To u ostalom radi i Nemačka. Mađarska koja se nalazi u sličnim prilikama kao i mi uspela je jednom energičnom politikom forsiranja svoje mlinske industrije, da makar preduslovi bili nepovolini, bitno ojača DOziciju svojih mlinova. Otvorena su nova tržišta za mađarsko brašno. Zaveden je i sistem premija na izvoz a da ne govorimo o tarifskoj politici i koja ne žali nikakovih žrtava da bi olakšala situaciju mađarskoj mlinskoj industriji. To forsiranje mađarske mlinske industrije sa strane mađarske vlade naravno da pre sveca pogađa našu mlinsku industriju. Mnoge svoje dosadašnje pozicije morali su naši mlinovi prepustiti mađarskoj konkurenciji koja je u stanju, s obzirom ma politiku mađarske vlade, da je jeftinija i u onim krajevima koji bi prirodno gravitirali ka našim mlinovima. Naša mlinska industrija već nekoliko godina traži za sebe jedan dio sličnih povlastica kako ih uživa mađarska mlinska industrija. Nu u tome nije uspela. Jedno vreme izgledalo je, da će kod nadležnih faktora naići na razumevanje i da će njene

| želie biti ispunjene. Nu onda je pala krilatica da je naša mlinsk&

industrija pretežno u rukama ljudi koji mađarski osećaju. Taj argumenat bio je dovoljan da je ostalo sve pri starom. Naša mlinska industrija ne uživa nikakve naročite pažnje od strane vlasti pa je radi toga njen izvoOzni posao SsVe slabiji i slabiji. Danas već i ne igra nikakove veće uloge. Naša mlinska indushija upućena je danas u glavnome na domaće tržište. Nu ono nije u stanju da absorbira veće količine finijih vrsti brašna koje produciraju veći mlinovi. Jedna trećina našeg stanovništva hrani se kukuruzom, druga trećina jede doduše pšanično brašno ali samleveno u malim mlinovima. Prema tome za mlin:ku i:dustriju ostaje konsum za nešto preko 4 miliiona duša. S obzirom na takovo stanje naši mlinovi mogu iskorstiti tek jednu žetvftinu svog kapaciteta. To naravno smeta finansiskom efektu po= slovanja. Jedan dio režijskih troškova, kao osiguranje, dio petfsonala u prvom redu skupo plaćenog jednak :e, rad » mlin sa purim ili tek sa četvrtinom kapaciteta. . |

Narodna mlinska industrija dotično mlin„vi koji pripadaju njenom koncernu ima tu prednost da se njeni mlinovi nalaze bliže centrima konsuma brašna. A kako wilinovi imatu naročite pogodnosti za transport pšenice do mlina, to su takvi mlinovi u stanju da za svoje produkte poluče i bolju cenu. __

Narodna mlinska industrija u najnoviie vreme posvecuje naročitu pažnju svoioj ljuštioni p:rinča kota je instalirana и таатеђаскот paromlinu. Međutim osnovano је [05 nekoliko Циštiona. Pored one na Sušaku i jedne manje u Kočanima osniva se jedna i u Ljubljani, a govori se da bii Sombor mogao dobiti tackovu ljuštionu. S obzitom da zagrebačva ljužtiona leži и роgledu nabavke sirovina veoma Fovolino | da raspolaže sa dovolino sredstava, izgleda verovatno, da će Ona zauzeti i dominantan položaj u našoj industriji l|uštene 1176.

Bilanca Narodne mlinske industrije za OVE 4 poslednie

godine ovako izgleda:

мкнуа 1929. 1928. 1927. 1926. Blagaina 114 52 406 149 Efekti 28.221 28.114 31.170 30.930 Dužnici 5.901 4,550 4.937 15.471 Zaliha robe 25.672 29.368 14.587 8.865 Gubitak — 438 881 889 а glavnica 30.000 30.000 30.000 30.000 Rezetva 297 297 297 297 Vjerovnici 29.639 28.772 8.880 26.044 Prihvati — 3.500 12.950 Dobitak 2 — — 7

50.974 62.004 . 52.081 56.376

Ukupna bilanca