Народно благостање — додатак

Pozicija vrednosni papiri reprezentirana je један za naše prilike jakim iznosom. Dvadesetosam miliona kod ukupne bilance od 50 miliona. Dakle skoro polovina. To je radi toga što Narodna mlinska industrija fungira kao i neka vrsta holdingkompanije pa u svom portfelju ima znatan dio akcija nekoliko mlinova. Kako je ona u neku ruku i njihova prodajna centrala, to je i zaliha robe dosta znatna.

Porast poverioca poslednjih godina ima se u prvom redu pripisati smanjenju dotično eliminiranju pozicije „prihvati”. Znači da se danas celokupno financiranje vrši preko konto-korenta baakovne veze, u ovom slučaju Prve hrvatske štedionice u Zagrebu. S obzirom na svoju poziciju, svoje zaledje kao i ljude koji su na čelu poduzeća, Narodna mlinska industrija prva će i u najvećoj meri profitirati od poboljšanja prilika u našoj mlinskoi industriji. ] nezavisno od toga Narodna mlinska industrija crpiće znatnu korist od svoje ljuštione Tiže.

NAŠIČKA TVORNICA TANINA I PAROPILA D. D. — ZAGREB

Našička tvornica tanina i paropila ne samo što je naše najveće šumsko poduzeće nego je i naše najvažnije poduzeće za preradu drveta. Dok kod mnogih naših šumskih poduzeća pa i onih većeg obima, težište leži u šumskoj manipulaciji tako da se pretežno izvoze balvani ili najvise tesana ili rezana građa. Našička tvornica tanina i paropila prerađuje u samoj zemlji znatan dio svoje produkcije. Pored fabrike tanina ona poseduje i velike fabrike parketa, pokućstva, bačava, sanduka i sličnog. Obzirom na taj njen fabrički rad, njeno je značenje u našoj privredi daleko veće nego Što bi bilo, da i ona vrši samo šumsku manipulaciju, dofično da izvozi samo tesanu i rezanu građu. Pored znatnog broja šumskih radnika kao i radnika po pilanama, ona uposluje i nekoliko hiljada radnika u svojim radionicama i tvornicama za preradu drveta. | Nama naravno ne može konvenirati da pretežan dio iz- ' voza drva otpada na sirovine ili u najboljem slučaju na polu- | fabrikate. Mi moramo nastojati da forsiramo izvoz gotovih | fabrikata. Jer ne samo što je fime vrednost izvoza daleko veća, | nego i hiljade naše radne snage dolazi do uposlenja u našoj : zemlji. I kad bi sva naša poduzeća drvene struke poput Našičke |

jorsirala izvoz gotovih fabrikata, ukupna vrednost izvoza drva . i prerađevina iz drva bila bi daleko veća nego što je danas. Ja- · kom izvozu izrade iz drva stoji do duše na putu carinska politika uvoznih država koja favorizira uvoz sirovina na štetu goto- | vih proizvoda. Ali s obzirom na niske produkcijone troškove koja ima dio naše indusirije, mi smo u stanju da u prkos carinske politike bacimo na tržište znatne količine izrade iz drva. Mi bi u našem nastojanju oko ekonomskog progresa morali sve poduzeti da poput Švedske, najveći dio našeg izvoza drva VIšimo ne u sirovini nego u gotovim fabrikatima. Vodeći računa o našem šumskom bogatstvu mi bi morali biti jedna od najvažnih izvoznih država za hartiju, a ne da je još i uvozimo.

Glavna je karakteristika bilanse Našičke tvornice tanina i paropile za god. 1928/209, da je ona prešla iznos od 300 miliona dinara. Od 218 miliona oktobra 1926, bilansa je porasla па | 306 miliona oktobra 19209. A u samoj prošloj godini porast bilanse iznosi 34 miliona dinara. ;

Malo koje naše poduzeće bilancira sa 300 miliona dinara. Malo je i novčanih zavoda sa tolikom bilansom a još manje industrijskih poduzeća. Držimo da od industrijskih poduzeća po ukupnoj sumi bilance posle. Trbovlja odmah dolazi Našička. A po broju radnika u vreme dobre konjunkture Našička je sigurno na prvom mestu. Pored toga ona je od naših retkih poduzeća čiji se rad rasprostire gotovo po svim delovima naše države. Ona je u mekom dyvetu isto tako dobro zastupana kao i u tvrdom. A budući da je konjuktura kod jednog i drugog često raz- ; ličita to taj prošireni interes povoljno deluje na poslovni uspeh pojedinih gođina. :

169

Bilanca za poslednje 4 godine ovako izgleda (31. X. ро-

jed. god.):

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926 Zgrade i sfrojevi 39.888 35.143 19.197 19.516 šume i drvo 73.028 76.407 58.460 48.804 Zalihe (ostale) 7.156 6.674 5.167 – Dužnici 168.275 148.056 124.188 136.892 Efekti 13.758 13.310 18.552 11.584 Gotovina 3.816 2.138 1.480 2.033

Pasiva Dionička glavnica 20.000 20.000 12.500 12.500 Wezerve 1.465 1.115 926 887 Rez. za amortizac. 14.751 12.251 9.450 8.450 Роуепос! 262.104 217.957 190.882 184.736 Dobitak 4.084 4.004 1.903 1.331 Ukupna bilanca 306.522 272.139; 227.048 218.830

Vlastita sredstva stoje prema tuđim kao 21.4 prema 262.1. Ta, bi razmer bio vanredno nepovoljan kad se ovde ne bi radilo o poduzeću koje je u „Union des Usines et d' Exploatation Forestičres de Nasic” ne bi imalo svoju maticu koja ga financira. A i kad bi se pristupilo povišenju glavnice da se time vlastita i poverena sredstva dovedu u jedan bolji razmer, onda je van svake sumnje, da bi te nove dionice opet preuzela „Union Nasic”. Mnogo puta i liskalni razlozi igraju odličnu ulogu da ih se financira konto-korentnim kreditima centrale u mesto da se pristupi povišenju glavnice.

Investicije kod zgrada i strojeva iznose 4.7 miliona. Kod šuma investicije iznose 6 miliona. Iz toša se zaključuje, da je

. poduzeće i prošle godine razvilo znatnu ekspanziju.

Dužnici su porasli za 20 miliona. Znači da je i obim poslova u prošloj godini bio jači no ranije. Jer bilo bi pogrešno pripisati porast dužnika pogoršanju plaćevnih uslova sa strane kupaca. Našička radi sa stalnom klijentelom i kod nje se uslovi tako lako ne menjaju. Poverioci su porasli za preko 40 miliona dinara. To je i naravno kod poduzeća tipa Našičke. Budući da se fako lako ne pristupa povišenju dioničke glavnice osim kad se

| radi o fuzijama, to se nove investicije ili porast dužnika vrši i putem jačeg kreditiranja od same centrale, što ima u bilansu

afiliranog poduzeća za posledicu, da su vjerovnici u porastu.

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Dobitak 1929. 1928. 1927. 1926. i Bruto dobitak 12.141 11.443 8.337 10.244 Gubitak Porezi i osiguranja 5.557 4.938 5.477 8.004 Amortizacija 2.500 2.500 1.000 1.000 Čisti dobitak 4.084 4.004 1.903 1.331

Bruto dobitak je u porastu. Isto tako i izdatci; tako je krajem oktobra 19209. čisti dobitak gotovo jednak čistom dobitku oktobra 1928. Porezi su opet u porastu. A po najnovijem predlogu zakona o neposrednim porezima ti će još i da rastu.

Od objave bilanse za 1928/29 konjunktura u industriji drveta bitno se pogoršala. Cene koje se danas mogu postići na svetskom tržištu za 20% do 30% su slabije nezo pred godinu dana. Bio to blef ili ne, činjenica je, da je ruska konkurencija oborila i pokvarila cene. A s obzirom na opštu krizu u Evropi je i mogućnost izvoza danas mnogo slabija no što je to bio slučaj pred godinu dana. Vodeći računa o tim činjenicama, Našička je bila pokušala da reducira nadnice svog radništva. Nastao |e pokret koji je likvidiran intervencijom radničkih organizacija i vlasti. Sniženje produkcijonih troškova redukcijom radničkih nadnica nije moglo biti provedeno u onom obliku kako