Народно благостање — додатак

178

Tekući računi 5.330 4.214 3.013 Razne osobe — 176 Rezervni fondovi 20 44 114 Đobitci 80 176 600 Dubiozi:

Otpisano 561 317 379

Naplaćeno -— 36 116 Zbir aktive 28.191 25.596 21.980

Račun dobitka i gubitka

Rashodi 1927. 1928. 1929. {ežiski troškovi i porez 1.599 1.962 2.780 Amortizacija 904 1.678 459 Dubiozi 697 387 379 Osnivački troškovi 25 — = Čista dobit 100 120 670

Prihodi | | Kursna razlika i drugo 1.458 - 1.761 1.299 Na robi 1.868 2312 2.616 Hartiia od vrednosti — 14 45 Đrenos dobitka iz ran. godina — — 176 Naplačeni dubiozi — — 53 Zbir prihoda 3827 4.148 4.290 Dividenda — — 6%

Sredstva, kojima radi preduzeće iznose u 1929. godini 18.88 miliona dinara, te su za 200 hiljada veća od 1928. godine. Ona se sastoje iz: glavnice 10 miliona, menica 5.16 miliona, tekući računi 3.017 miliona, rezervni fondovi 114 hiljada ı dobitak 600 hiliada dinara. lako je zbir ovih sredstava ostao skoro nepromenjen, ipak je izvršena velika i važna promena: tako je opala pozicija tekući računi od 5.33 miliona u 1927. godini na 3.01 milion, a pozicija menice povećala se je od 3.89 miliona na 5.16 miliona u 1929. godini. Ova |e ptomena veoma važna: menice pretstavlja kredite Narodne banke a tek. računi kredite nekih privatnih novčanih zavoda i šestorice akcionara, koji su u međuvremenu bili isplaćeni. Fabrika je dakle otplaćivala svoje kredite kod privatnih lica i zavoda te se u sve većoj meri služila kreditom Narodne banke, što je svakako povoljnije i pre svega mnogo jeftinije.

Podelu svih tih sredstava „Merime” pokazuju pozicije u aktivi. Dužnici su u porastu za jedan milion prema 1927. godini a za vrlo malo prema 1928. god. što dokazuje, da preduzeće nije sklono suviše velikome kreditiranju. Da se to kreditiranje vrši veoma rigorozno dokazuju dalje i otpisi na dubioze i relativno veoma visoka cilra naplaćenih dubioznih potraživanja. Nepokretnosti su bilansirane sa 3.27 miliona prema 4.77 miliona u 1927. godini, što znači radikalno otpisivanje: za iri godine 1.5 miliona ili 10% godišnje. Srazmerno manji OTpis nalazimo kod mašina, čija je vrednost iskazana sa 1.97 prema 2.33 miliona u 1927. godini. (Ali je vrlo verovatno, da su u toku tih godina bile nabavljene nove mašine, što se iz tih podataka ne može videti). Sirovine i polufabrikati su u snažnom porastu, a gotova roba, koja se nalazi na lageru, iskazana je sa manjim iznosima no u 1927. godini. Ovi su lageri verovatno mnogo manii, ali su i procene njihove vrednosti izvršene možda i suviše nisko. Kosmetsko odelenje bilansirano je sa 1.11 miliona dinara

U računu gubitka i dobitka pada u oči snažan porast prihoda od robe: od 1.86 miliona u 1927. godini ti su prihodi porasli na 2.61 miliona u 1929. godini, što znači porast od čitavih 40%. Ali su u porastu i režijski troškovi, koji su porasli za vreme poslednjih triju godina za čitavih 73% (od 1.59 miliona u 1927. godini na 2.78 miliona u 1929. godini). Otpisi u pojedinim godinama variraju: od 904 hiljada u 1927. god. oni su se povećali na 1.67 miliona u 1928. godini, a u 1929. god. iznose svega 459 hiljada dinara .

Čisti dobitak pokazuje kolosalan napredak. Od 100.000 din. u 1927. godini i 120.000 u 1928. god. povećan je u 1929.

godini na 670 hiljada dinara. U prvim dvema gođinama preduzeće nije isplaćivalo nikakve dividende, već je postignuti dobitak prenela u rezerve ili na novi račun. Uspeh u 1929. godini međutim već dozvoljava i isplatu dividende, i zbog toga je uprava odlučila, da da akcionarima 6% dividendu (600.000 dinara), režervnom fondu 67 hiljada a činovničkom pensionom fondu 3 hiljade dinara.

„Merima” zaposluje preko 250 radnika.

U njezinom upravnom odboru nalaze se sledeća gospoda: Ilija P. Mihajlović kao pretsednik, Rista Pantić kao potpretsednik a članovi su g. g.: Ljub. P. Mihajlović, Ilija Rankić, Stevan Nikolajević, Aks. P Martić, Vaclav Kužel i Drag. Stamenković; u nadzornom odboru su с. с. Čeda Čović, Svet. Vučković i Milutin Budimović.

INDUSTRIJA GVOŽĐA d. d. — ZENICA Naša industrija gvožđa i danas je još onde gde je bila pre rata. Zapravo uzeto nije ni na onoj visini jer današnja produkcija raznih vrsti gvožđa znatno je manja od produkcije pre rata. Već postojeća poduzeća nisu uspela da ju doferaju do predratne produkcije a nanovo osnovanih nema.

Poteškoće za podizanje naše industrije gvožđa dosta su velike. Mi imamo velike i odlične naslage železne rudače. Ali sa druge strane mi nemamo ugljena koji bi bio podesan za fabrikaciju koksa koji je potreban da se iz železne rudače doDije sirovo željezo. A dobijanje sirovog željeza putem elektriciteta nije još toliko te iziskuje znatne iznose.

Mi za sada dobivamo sirovo željezo samo u Varešu i neke manje količine kod Topuskog. Koks potreban za vareške visoke peći povlači se iz inozemstva a kako je transport komplikovan, troškovi su veoma znatni što naravno djeluje i na cenu.

Mi zapravo imamo samo tri poduzeća za preradu gvožđa. Zenicu ı dva u Sloveniji: naime Kranjsku industrijsku družbu i željezaru Store kod Celja. Kranjska industrijska družba dobivala |e pre rata sirovo željezo iz svojih visokih peći kod Servole. Interesantno je da kod Servola nije bilo ni ugljena ni željezne rudače. Ugljen se |e dobivao iz Engleske a željezna rudača iz Grčke i severne Alrike. Kako je pomorski podvoz dosta jeftin, mogle su visoke peći u Servoli da uspešno rade. Danas industrija gvožđa u Sloveniji upućena je na uvoz Sirovog željeza iz inozemstva.

Naša industrija gvožđa dobiće veći polet tek onda ako nam uspe da u samoi zemlji preradimo veće količine sirovoZ željeza. Željezne rudače imamo na pretek i kad se povoljno reši pitanje domaće proizvodnje potrebnog koksa onda će to značiti važnu emancipaciju od inostranstva.

Za podizanje industrije željeza potrebni su silni kapitali koje teško da može stvoriti sama naša privreda. Jer u tu svrhu potrebni iznosi prelaze ı stotine miliona dinara.

U stvari podizanje naše industrije željeza u prvom redu onog dela, koji je u vezi sa ratnom industrijom konstantno dolazi u obzir Zenica. Dve slovenačke tvornice preblizu su granice da bi mogle služiti kao baza naše ratne industrije. Zenica leži u tom pogledu idealno, jer je gotovo jednako udaljena od svih naših granica. Nezgodno je, bar za sada, što ima samo uskotračnu željeznicu. Nu kako je u projektu normalna pruga Sarajevo—Zenica—Doboj koja bi se vezala na prugu BeogradDoboj—Banjaluka—Split to pitanje ne bi predstavljalo, velikih poteškoća.

Poslednjih godina prodirale su u javnost vesti o reorganizaciji Zenice u jedno veliko poduzeće za izradu gvožđa. Jedanput se to imalo izvršiti sa Škodom, drugi put sa Krupon, treći sa Francuzima. I u nainovije vreme pronose se vesti da su svi pripremni radovi oko podizanja jedne velike industrije željeza u Zenici već gotovi.

Industrija željeza u Zenici podignuta je kao privatno poduzeće još 1893. godine. Godine 1899. pretyara se u akcio-