Народно благостање — додатак

паг5ко društvo sa glavnicom od 2.6 miliona kruna. Odmah se је pristupilo i znatnom povećavanju produkcije proširenjem таbrike na mogućnost dvostrukog kapaciteta.

Željezara u Zenici ima tri Martinove peći te potpuni uređai za izradu tračnica, željeza u šipkama kao i Žicu. "Tračnice izrađuje samo lakše, tako da smo za veliku potrebu naših državnih železnica upućeni na inozemstvo.

Produkcija je poslednjih godina u porastu. Prošle godine producirano je za 294.771 q. prema 271.971 a. u god. 1928. Međutim 1912. god. produkcija je iznosila 327.906 q.

Zašto produkcija nije dostigla svoju predratnu visinu kad ie potrošnja u zemlji daleko veća nego što je bila prije rata? Uzroke treba potražiti u organizaciji željezne industrije Srednje Evrope. Naša carina na željezo, u prvom redu na šipkasto želiezo koje Zenica najviše producira, hije tako znatna da bi osigurala domaćim poduzećima monopolni položaj pogotovu što je sirovo željezo kod nas radi pomanikana koksa skuplje nego na strani. Posle rata naše tržište bilo je poplavljeno stranom robom tako da su domaća poduzeća tek kuburila.

Pred 2—3 godine došlo je do kartela srednjo-evropske industrije. U tom kartelu sudeluju i naša tri poduzeća. Kartel ie imao u prvom redu zadaću da osigura visoke cene. U tom cilju rejonirana je produkcija prema tome koje poduzeće najbolie dolazi u obzir za izvesnu produkciju. Na koncu provedeno ie i kontingentiranje. Naša poduzeća po tom kartelu imaju OSiguran izvestan profit bez obzira koliko će da produciraju. Njima ie dodeljeno da produciraju toliko, koliko odgovara potreba njihovog užeg okružia. Naiveći deo Jugoslavije određen je za inozemnu produkciju. 1 to tako da je istočna Jugoslavija potpala pod domenu Rešice a zapadna Jugoslavija pod srednjo-evropska poduzeća (Alpina Montan).

Djelovanje kartela nije se na Zenici toliko osetilo na visini produkcije koliko na profitu. Čisti dobitak |e iznosio:

godine 1927. gubitak 39 hiljada dinara

godine 1928. dobitak 1 milion 105 hiljada

godine 19209. dobitak 2 miliona 302 hiljade. Bilansa za tri poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927 Pokretnine i nekretnine 16.360 18.342 20.877 Zalihe 42.678 35.895 24.708 Blagajna 48 170 221 Dužnici 9.833 13.069 17.501 Efekti 346 94 94 Menice 1.179 5.212; 3.570 Hazno 628 681 511 Gubitak — = 39

Pasiva Dionička glavnica 1.250 1.250 1.250 Poverioci 62.388 66.150 61.134 Heserve 2.400 1.700 1.700 Valutarna reserva 3.259 3.259 3.259 Dobitak 2.302 1.105 Ukupno 71.665 73.465 67.525

Upada u oči da dobitak iznosi 2 miliona 300 hiljada dinara a glavnica samo 1 milion dvesta pedeset hiljada. Po tome bi zarada iznosila oko 200%. Međutim stvar stoji malo drukčije. Zenica je imala pre rata glavnicu od 5 miliona zlatnih kruna. To bi odgovaralo današnjim 55 miliona dinara. U tom slučaju rentabilitet bi iznosio samo 4%. Zenica je jedno od retkih poduzeća koje se nije poslužilo. pravom valorizacije investicija. Jer u bilanci iskazana vrednost tek je deseti dio prave vrednosti. Valorizacijom mogla se je podignuti dionička glavnica i na 10 miliona dinara.

Vlastita sredstva iznašaju ukupno sa reservom nešto ispod 7 miliona. Tuđa sredstva naprotiv preko 60 miliona. Razmera bi bila vanredno nepovolina kad se ne bi imao u vidu

179

posebni položaj društva. Država je naime glavni akcioner i ona mu stavlja na raspolaganje glavni dio potrebnog kapitala. To se vidi i po tome, da premda su poverioci konstantno iskazani za preko 60 miliona dinara, tereti iznose prošle godine 764.000. To. znači da poduzeće na svoje kredite plaća kamatu od tek nešto preko 1%. A kad bi plaćalo onoliko koliko plaćaju privatna poduzeća ne bi uopšte bilo čistog dobitka.

Interesantno je kako je podeljen dobitak od 2.3 miliona dinara. Reservnom fondu, tantijemama i u dobrotvorne svrhe odvojeno je 600.000 dinara. U ime dividende ima да зе рјаћ 187.500 dinara a jedan i po milion dinara ide pensionom fondu činovnika. Prema tome, penzioni fond dobiva osam puta više nego što dobivaju akcionari. Akcionari dobivaju 15% ili na 50 dinara nominale 7.5 dinara. To je na predratnu akcju od 200: zlatnih kruna ukamaćenje od 3 pro mile.

U upravnom odboru sedeli su do sada samo političari. Naravno od njih niko nije imao ni pojma o poduzeću 1 пјегоvom radu. Glavno je da se je primila tantijema, putni froškovi i slično.

OBLASNA ŠTEDIONICA — MARIBOR

Pitanje pretvaranja Oblasnih štedionica u Banske štedi-= onice konačno je rešeno ovih dana. Već je potpisan pravilnik o radu tih štedionica i njihovo formalno pretvaranje u Banske štedionice uslediće u najkraće vreme: čim na ime ti pravilnici budu objavljeni. Budući da se ranije oblasti ne pokrivaju s& današnjim banovinama to se kod pojedinih Oblasnih štedionica neće moći izvršiti jednostavno pretvaranje u Bansku štedionicu. Kod nekih biće potrebno izvršiti i spajanje.

Tako i kod mariborske Oblasne štedionice. Obe oblasti, koje su ušle u sastav Dravske banovine imale su svoju Oblasnu štedionicu. A kako je potpuno iskljućeno, da bi jedna banovina mogla imati dve ili više Banskih štedionica, to će se morati sprovesti fuzija tih zavoda. Mariborska štedionica počela se je lepo razvijati. Mariborska oblast nije poput zagrebačke ili bačke oblasti pristupila osnivanju sasvim novog zavoda, nego je jedan već postojeći zavod pretvorila u Oblasnu štedionicu. Interesantno je da to nije bio zavod koji bi u Mariboru imao svoj posao, nego je to bio jedan zavod iz Celja. Štajerska štedionica u Celju bila je pretvorena u Oblasnu štedionicu. Usled toga morala je prenefi svoju centralu u Maribor.

Kao Oblasna štedionica .ona je počela raditi tek 1. februara prošle godine, dakle u vreme, kad je već bilo jasno, da je oblastima odzvonilo. Pa ipak ona pokazuje vanredno povoljam razvitak. Ulošci i poverioci Južno-štajerske štedionice iznosili su:

Krajem 1926. god. Din. 13,729.000 Krajem 1927. god. Din. 16.191.000 Krajem 1928. god. Din. 22.722.000.

Međutim ulošci i poverioci Oblasne štedionice iznosili su kraiem 1929. preko 42 miliona. Skoro da imamo podvostručenje poverenih sredstava i to za kratko vreme od samo jedne SOdine. -

Bilanca Oblasne štedionice u Mariboru za 1929. godinu izgledala je ovako (upoređenje sa ranijim bilancama Južnoštajerske štedionice nemoguće je, jer je bilanca sastavljena na drugom principu):

Aktiva Dinara Blagajna 729.161 Efekti 7 1.303.725 Dužnici tek. rač. 9,633.378 Zajmovi 31,500.547 Zaostale kamiate 247.410 Pasiva Ulošci 23,345.645 Poverioci 18,977.927 Dobitak 326.946 > Ukupna bilarca 43,500.344 |