Народно благостање — додатак

180

Interesantna je podela na dužnike u tekućem računu i zaimove. Pretpostavljamo, da se pod zajmovima imaju podrazumevati oni iznosi, koji imaju utanačen rok, dočim se pod :dužnike uzimaju oni iz redovnog konto-korentnog odnosa, gde rok otplate zaima nije preciziran. Pod zajmove sigurno se u najvećem delu nalaze komunalni i hipotekarni zajmovi. Jer ti :su poslovi i onako glavno polie rada slovenačkih regulativnih štedionica. Kako se radi o hipotekarnim zajmovima možemo "uzeti i činjenicu, da ima skoro četvrt miliona dinara zaostalih 'kamata, što se obično posebno vodi, dočim se kod ostalih kreiditnih operacija jednostavno pripisuju dužnom iznosu.

Čisti dobitak iskazan je sa 326 hiljada dinara. Da je zavod imao mogućnost da i dalje samostalno posluje, mogao je vremenom da sakupi znatan fond.

Po pravilniku o Banskim štedionicama vidimo da -·|e pobedila teza da se Banskim štedionicama ima omogućiti jači razvitak. U poslovanju nisu im nametnuta nikakva veća ograničenja. Pored uložaka za koja jamči Banovina predviđeno je da će se kod Banskih štedionica koncentrirati i banski i Opštinski fondovi a isto tako i pupilarni depoziti. Na taj način jedan dio sredstava, koji se je morao deponirati kod Državne hipotekarne banke, biće u buduće koncentriran kod Banskih štedionica. U krajevima u kojima ovi polozi igraju veću ulogu, 'sakupiće se kod Banskih štedionica vremenom znafni iznosi.

Banska štedionica Dravske banovine već će na početku svog rada biti jedan zavod većih dimenzija. Bilanca ljubljanske i mariborske oblasti skupa daju iznos od skoro 160 miliona dinara. Samih uložaka na knjižice biće preko 90 miliona dinara a zajedno sa poveriocima skoro 150 miliona dinara.

Za sada imaju samo tri Banovine svoje Banske štedionice. Verovatno da će u dogledno vreme i ostale Banovine dobiti svoje štedionice. Ali jedno je sigurno, naime da će Štedioчаса Dravske banovine imati najveće šanse za jak razvitak, pošto je institucija javno-pravnih novčanih zavoda u Sloveniji najbolje razvijena.

Javno-pravne novčane ustanove slovenije imaju uložaka za preko milijardu dinara. Godišnji porast tih uložaka veoma je znatan. Obzirom na garanciju banovine jasno je, da će Banskoj štedionici uspefi da sakupi više nložaka nego što su to bile u stanju Oblasne štedionice.

Obzirom na dejstvo da je u Sloveniji u većoj meri nego u drugim krajevima dana mogućnost plasiranja papira sa stalnim ukamaćenjem. verovatno će Štedionici Dravske banovine uspeti da kasnije plasira i znatne iznose svojih komunalnih i Tnipotekarnih založnica.

GRADSKA ŠTEDIONICA — SPLIT.

Ovih dana obaviće se u Splitu svečano otvaranje dveju novih zgrada za osnovne škole koje je opština Splita podigla iz zajma, dobivenog od Državne hipotekarne banke. Stručnjaci kažu da su to dve najbolje i najmodernije osnovne škole naše ·države.

U projektu je bilo da se sagrade tri takove zgrađe i Državna hipotekarna banka dala je zajam koji je bio dostatan za sve iri zgrade. Međutim od izgradnje treće zgrade, one na Bačvicama, moralo se je odustati jer pet miliona dinara, koliko je imala koštati, moralo se je upotrebiti za druge, hitnije porebe, koje nisu dozvoljavale т1 пајтапји одсоди.

Ta druga strana bila je Gradska štedionica. Osnovana godine 1919., razvijala se je veoma povoljno. Nu kod naglog razvitka mogu se praviti i krupne pogreške. Pored znatnog :sudjelovanja kod osnivanja i vođenja poduzeća, koja ne spadaju u delokrug jednog novčanog zavoda kao fiskare, pekarne, mlinovi i fabrike leda, splitska Gradska štedionica imala je tu пехооди да je znatan dio poverenih sredstava plasirala u pozajmicu opštini grada Splita. ! kad je pred godinu dana izbila izwesna nekorektnost generalnog direktora, koju |e on međutim

platio svojim mestom ,nastala je nervoza među ulagačima. A kako je u ono vreme na Primorju postojalo i izvesno nepoverenje u dinar, to je dizanje uložaka uzelo i veći obim. Kako likvidnih angažmana koje bi se moglo realizirati nije bilo ili bar ne u dovoljnoj meri, nije preostalo drugo nego da opština prepusti Gradskoj štedionici jedan dio zajma kojeg je ona dobila od Državne hipotekarne banke. Tako je razduženje opštine Splita napram Gradske štedionice usledilo na teret treće osnOvVne škole.

Ovaj primer Splita jasno pokazuje kako nije zgodno ako pojedini gradovi, koji imaju vlastitu Gradsku štediohicu, misle da kod iste mogu uzeti neograničene kredite i gotovo za sebe konfiscirati sve uloške. A i od zakonodavca, kao nadzorne vlasti nad opštinama, bilo bi potrebno, da čim pre donese jedan regulativ za gradske i opštinske štedionice, u kojemu bi bilo tačno određeno do koje mere mogu pojedine opštine absorbirati uloške i druga poverena sredstva svojih opština. Jer da splitska opština nije već imala odobreni kredit kod. Državne hipotekarne banke, bog zna kako bi se bila izvukla ı sama Gradska štedionica.

Gotovo bi rekli da je dobro što je kriza u splitskoi Gradskoj štedionici bila postala tako akutna da joj se je morala žrtvovati i jedna osnovna škola. Jer i mere za sanaciju bile su radikalne. Na čelo zavoda došao je čovek koji je u svojoj dugoj bankovnoj praksi dovoljno pokazao opreza i nastojanja da iz bankovnog posla eliminira sve transakcije koje u to ne spadaju. Dug opštine prema Gradskoj štedionici znatno je reduciran, a prošlost biće dobra nauka i imaće se jakosti da se odupre eventualnim budućim sličnim greškama.

Eliminirana su prodajom ili davanjem u zakup sva ona poduzeća, koja ne spadaju u delokrug jednog komunalnog zavoda. A splitska Gradska štedionica u tom pogledu bila je išla tako daleko, da je odmah posle rata bila osnovala i Odio za trgovanje manufakturom na veliko.

Energsične mere oko reorganizacije Gradske štedionice već su i pokazale svoj rezultat. Ulošci krajem marta ove 20dine iznosili su 24.3 miliona prema 22.2 koncem prošle godine. A i dalje su u konstanthom porastu.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Blagajna 139 532 693 741 Menice 1.228 1.069 1.129 1.060 Devize : 130 3 10 134 Efekti 787 778 778 537 Lombard — 15 79 98 Dužnici :25.204 32468 30.432 27.586 Imobilija 2.124 2.968 3.208 1.555

Pasiva 3 ове! 22236. 25818. 31615. 25303 Кетегуа 1.455 1.414 1.224 1.118 Poverioci 4.768 9.447 2.173 4.020 Heeskont 890 927 920 956 Dobitak 209 119 JO 2. 105 Ukupno 29.618 37.843 36.356 31.738

Do 1927. godine ulošci konstantno rastu. Koncem 1928. godine vidimo znatno opadanje, pogotovu uložaka na knjižice. Uzrok treba potražiti u ondašnjim desolatnim političkim prilikama. Opadanje uložaka i poverioca u prošloj godini treba potražiti u aferi koja je bila izbila sa bivšim gen. direktorom. Danas kad je sve sanirano vidimo kako ulošci ponovno rastu.

Gradska štedionica u Splitu osnovana je 1919. god. Opština je dala kao stalan udio-fond iznos od Din. 25.000. Komunalne štedionice u Dalmaciji pre rata nisu bile razvijene. Imale su takovu instituciju samo iri manje opštine: Benkovac, Drniš i Obrovac. Danas je stvar sasvim druga. Pored Splita imaju opštinsku štedionicu Dubrovnik i Šibenik te neka manja mesta. Komunalne štedionice posle Slovenije danas su u Dalmaciji najrasprostranjenije. i