Народно благостање — додатак

'BAČKO-POTISKA KREDITNA BANKA D. D.„ 5ТАКГ ВЕСЕЈ.

U našem domaćem bankarstvu imamo jedan špecijalitet, na kome bi nam se upravo moglo zavideti: u svim našim malim

i mnogobrojnim provincijskim varošimia postoji jedan veliki niz |

novčanih zavoda, tipično lokalnog karaktera, koji imaju to preimućstvo, da su neverovatno dobro fundirani ı vešto vođeni, tako, da se nalaze u zdravijoj i povoljnijoj koži no mnogi veći а veliki novčani zavodi naših privrednih centara. Ne bi nam bilo mogućno poimence nabrajati te banke, a da ne spomenemo ·odmah kod početka već i Bačko-potisku kreditnu banku u St. Bečeju, koja pretstavlja upravo tip jednog malog ali vrlo dobro fundiranog novčanog zavoda.

Osnovana 1908. godine, sa glavnicom od 1.3 miliona 'kruna, Bačko-potiska kreditna banka je upravo tek u 1922. godini, prilikom fuzije sa još dva druga preduzeća postavila temelj svome današnjem stanju. 1921. godine odlučeno je po'višenje glavnice i pretvaranje u dinare, što je izvršeno na sledeći način: stare akcije, naime 6500 komada 24 200 kruna, žigosane su na vrednost od nominale 100 dinara, što je izvršeno upotrebom rezervnog fonda a 10.375 komada akcija od nominale 100 dinara plasirano je kao nova emisija. Prilikom fuzije sa dva druga preduzeća povišena je glavnica na 3 miliona dinara izdavaniem novih 15 hiljada komada ž2 100 dinara. Kako ie uprava ovlašćena, da povisi glavnicu na 5 miliona dinara i kako to nije učinjeno usled „nepovoljnih privrednih prilika”, to ie uprava u 1928. godini tražila odobrenje glavne skupštine, da se može preostatak od 5000 akcija prodati, ali ne ispod nominalne vrednosti. Istovremeno traženo je i povišenje glavnice ma 10 miliona dinara.

Ako se pogledaju niže izloženi podatci o kretanju glavnih bilansnih pozicija za vreme poslednjih godina, primetiće se ogroman napredak. Banka se nalazi u kolosalnom poletu, za nju ne postoji opadanje uložaka, kao što to vidimo kod većine zavoda, za nju ne postoji privredna kriza i ako uprava u svom poslednjem izveštaju naglašuje, da privredne prilike nisu bile najpovoljnije za znatnije proširenje bančinog poslovanja, već da se moralo pri odobravanju kredita postupiti vrlo ођахпуо, да bi se likvidnost bančinih potraživanja održala netaknuta.

Evo upoređenje bilansnih pozicija za poslednje godine:

Račun iztavnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

'Blagajna 351 517 494 Tekući računi 1.697 2.565 3.649 Hipotekarni zaimovi i obv. 426 393 412 Hartije od vrednosti 834 884 934 Hartije od vredn. rez. fonda 121 TOT. 104 Inventar 32 32 82 Zgrade 127 550 550 Мегтсе 12.265 20.521 22.418 Fabrika metalnih proizvoda 525 493 464 Fabrika cipela 52 => Ostave 9.537 13.204 17.112

Pasiva Glavnica 3.0000 4.500 4.500 Rezervni fond 514 1.199 1.256 Pensioni fond 216 314 368 Ulozi na štednju 13.893 16.732 16.871 Reeskont 702 1.321 4.102 Tekući računi 377 1.250 467 Ттапстогпе рогеце 165 179 204

181

Ostavljači ostava 9.537 13.204 17.712 Čista dobit 518 536 800 Zbir pasive 28.971 39.238 46.882 Račun gubitka i dobitka. Rashodi 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

Plate 486 404 287 Poreza i troškovi 199 229 332 Kamata 1.002 1.080 1.446 Otpisi 153 — Čista dobit 518 536 800

Prihodi Kamata 1.265 1.758 2.086 Provizije 1.086 448 660 Prenos dobiti 8 13 26 Kamata na vredn. papire — 29 42 ı Prihod od nekretnina — — 50 Zbir prihoda 2.359 2.249 2.866

Rezultati tog: upoređivanja su interesantni. Prema 1927. godini porasla su sopstvena sredstva od 3.73 miliona na 6.12 miliona (rezerve iznose skoro 50% glavnice), što znači povećanje od 64%. Strana sredstva, naime ulozi na štednju, tekući računi i reeskont porasli su od 14.97 miliona na 22.04 miliona, odnosno za 46%. Naročito veliki porast pokazuju ulozi na štednju između 1927. i 1928. godine za 3 miliona, dok su u 1929. porasli za 140 hiljada. U svom izveštaju uprava bančina podvlači, da treba uzeti u obzir, da je u toku prošle godine isplaćeno bivšoj Bačkoj oblasti 720 hiljada dinara uloga, a samoupravnim telima i vodnim zadrugama oko 3 miliona te bi dakle priraštaj privatnih uloga iznosio preko 3.5 miliona dinara, da banka nije imala ovih isplata. Naročito snažno povećanje pokazuje reeskont, koji je od 1927. god. od 702 hiljade povećan u 1929. god. na 4.7 miliona dinara. Paralelno sa povećanjem sredstava bančinih povećani su i zajmovi. Pre svega oni na menice, koji su porasli od 12.26 miliona (u 1927.) na 22.47 miliona u 1929. godini, što znači povećanje za 83%; kod tekućih računa povećanje iznosi 115% odnosno od 1.69 miliona na 3.65 miliona dinara.

Iskazana dobit iznosi u 1920. god. 800 hiljada, a u гаnijim godinama 518 i 538 hiljada. Mi smo ubeđeni, da bi bila. mnogo veća, da ne postoji i kod ove banke jedna ahilejeva peta: to su preostatci ranijih godina u vidu dveju fabrika: za metalne proizvode i fabrika za cipele, koje se nalaze od 1927. godine u likvidaciji. Vrednost ovih fabrika iskazuje se u bilansi za 1929. godinu sa 464 hiliade dinara. Pohvalno je, što uprava ove dve fabrike u svome izveštaju ne prećuti — kao što se to inače češće dešava — nego otvoreno kaže, da alat i mašinerije nisu mogle biti unovčene, te da je prodato samo nešto malo robe za 29 hiljada dinara. Pošto nema izgleda, da će se mašinerije skoro moći prodati, a vrednost im svakim danom opada, to se molila glavna skupština za ovlaštenje, da se dotira u ovoj godini rezervni fond za pokriće gubitka industrijskih preduzeća u likvidaciji, umesto redovni rezervni fond.

Izgleda, da je ovo pitanje već skoro rešeno i da će za godinu dve potpuno nestati. Tako će biti i bolje.

Upravni odbor sastoji se od g. g.: Dr. Vlahović Ivan, Kaćanski Stevan, Pavlović Stojan, Vujić Veljko, Dr. Vlahović Miloš, Gerber Nandor, Glavaški Milan, Dajč Maksa, Dr. DeDeliački Đorđe, Dunđerski Bogdan, Dr. Dunđerski Gedeon, Žoter Andor, Prota Katić Miloš, Petranji Franja, Popović Vojin, Stepanov Jovan, Horvacki Gliša.

Nadzorni odbor: Dr. Popović Milan, Ginder Josif, Dr. Lazić Jovan, Dr. Nađ Aleksandar, Smik Julije.